Šta se dešava na političkoj sceni Kosova posle odlaska Tačija u Hag?

Ništa tako sigurno ne nagoveštava sporazum po kome će Beograd formalno prihvatiti da je Kosovo samostalna država kao suđenja za zločine OVK pred “hibridnim sudom” u Hagu.

Ni ranije najave američkih i drugih profesora, ni tvrdnje iz uticajnih nevladinih krugova, ni prognoze iz prištinske javnosti, nemaju ni približnu izvesnost kakvu ima međunarodno suđenje.

Barem se tako smatra u delu političkih krugova u Beogradu još od uspostavljanja Sudskog mehanizama za zločine Oslobodilačke vojske Kosova.

Ranije najave sporazuma Beograda i Prištine “do proleća” ili “do jeseni” nisu prema tom tumačenju utemeljene, bez obzira ko i kako pregovara u Briselu ili Vašingtonu. Jedina sigurna najava trebalo bi da glasi – odmah posle prvih presuda Specijalnog suda.

Zato je Hašim Tači birajući srpsko-hrvatski model dobrovoljnog odlaska u zatvor i na sud, sada bliži svom političkom cilju, nego kada se tvrdilo da inkognito putuje u Njujork, radi tajnih pregovora sa Srbijom.

Ali, to više nije njegov lični cilj, baš kao što je priča o nominovanju za Nobelovu nagradu za mir, i izdavanje knjiga o sopstvenoj veličini, postala fikcija.

Umesto tih postignuća Hašim Tači je najmanje godinu dana proveo u stalnim kontaktima i razgovorima u nastojanju da izbegne proces u Hagu. Tome se, a ne kratkotrajnoj vladi Aljbina Kurtija, pripisuje i opoziv predstavnice Kosova u Ujedinjenim nacijama Vljore Čitaku u februaru ove godine.

Čitaku nije uspela da spreči da se u junu objavi da je protiv Tačija podignuta optužnica. Mada je ranije izjavljivao kako se povukao iz dnevne politike, tek od obelodanjivanja optužnice Tači se zaista povukao.

Izgubio je ulogu sagovornika i otkazan mu je put u Vašington i sastanak u Beloj kući sa predsednikom Srbije.

Prema onome što je sada objavljeno, optužnica koju potpisuje specijalni tužilac Džek Smit tereti Tačija, Kadri Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, za ubistvo 116 Srba, Albanaca i Roma od marta 1998. do septembra 1999. kao i za zlostavljanje u desetak logora koje su držali pripadnici OVK.

Javnosti u Srbiji nije poznato da li je optuženi Seljimi u srodstvu sa Petritom Seljimijem, Tačijevim mladim operativcem za međunarodne kontakte i londonskim đakom, koji je bio i zamenik ministra spoljnih poslova.

Na političkoj sceni Kosova Tačijev i odlazak drugih iz OVK u zatvor, može samo da ubrza raspisivanje novih parlamentarnih izbora, koje ionako svi očekuju.

Tačijev petogodišnji predsednički mandat bližio se kraju, budući da je izabran u proleće 2016. i to presudno zahvaljujući glasovima srpskih poslanika.

Predsednik Kosova se bira u Skupštin tajnim glasanjem, ali za izbor je potrebna dvotrećinska većina od ukupno 120 poslanika.

Može se kandidovati svaki građanin Kosova koji obezbedi najmanje trideset potpisa poslanika, Ukoliko se ni u trećem krugu ne izabere predsednik, raspušta se Skupština i raspisuju novi izbori.

U ovom sazivu, izabranom u jesen 2019. nakon što su se mesecima brojali glasovi, i to i pod zaštitnim odelima zbog “zatrovanih” koverti iz Srbije Samoopredeljenje Aljbina Kurtija ima 29 poslaničkih mesta, Demokratski savez Kosova Ise Mustafe ima 28, Demokratska partija Kosova Kadri Veseljija 24, koalicija Alijansa za budućnost Kosova i Socijaldemokratska partija (Ramuš Haradinaj i Špend Ahmeti) 13, Srpska lista 10, koalicija Bedžeta Pacolija 6, a preostalih 10 mandata pripadaju manjinama.

U junu je vlada Avdulaha Hotija izabrana sa tesnom većinom od jednog glasa – za nju je glasao 61 poslanik.

Predsednica Skupštine i prva žena na toj funkciji Vjosa Osmani iako kao i Hoti iz DSK, odbila je da predsedava sednicom rekavši da je vlada u potpunosti zavisna od poslanika Srpske liste.

Predsednik DSK Ista Mustafa najaviljao je da će Vjosa Osmani snositi posledice u partiji, ali to se nije desilo.

Tačijevom ostavkom ona je postala i vršilac dužnosti predsednika Kosova. Vjosa Osmani je u ranijem sazivu bila predsednica Odbora za evrointegracije i u tom ju je svojstvu Nenad Čanak, predsednik Odbora za evrointegracije Skupštine Srbije, u maju 2018. pozvao na parlamentarni skup u Beograd.

Radikali Vojislava Šešelja objavili su da je Čanak time prekršio Ustav i državnu politiku Srbije i zatražili su njegovu smenu sa čela Odbora. Osmani nije došla, a u Prištinu je otputovao da se vidi sa njom tadašnji poslanik Čedomir Jovanović.

Da li će Vjosa Osmani pokušati da ide stopama Atifete Jahjage i da se kandiduje za predsednicu Kosova, rano je reći.

Tvrdi se da je jedini sigurni dobitnik zasad Aljbin Kurti, koji čeka svakako nove izbore kako bi se na njima osvojio još više glasova nego 2019. i moguće i sam dobio skupštinsku većinu.

Ipak, ukoliko vođe OVK pred Hagom budu uverljivo igrali uloge boraca koji se žrtvuju, to može da im donese poene u delu biračkog tela.

Protesti u Prištini od strane “jatačkog krila” OVK takođe se mogu očekvati i kao smišljeno podizanje izborne i političke napetosti.

Ovo krilo, odnosno Organizacija ratnih vetarana OVK već je u septembru povelo kampanju protiv Specijalnog suda, objavljujući da poseduje kopije sudske dokumentacije, koja je navodno anonimno dostavljena.

Bila je to demonstracija moći iako završena prividno mirno – imena svedoka nisu objavljena, a dokumenti su predati Specijalnom sudu.