Šta se kaže u Rezoluciji EP o Kosovu: Izvršiti pritisak na Srbiju da ne izoluje susednu zemlju, zabrinuti zbog kriminalnih bandi Radoičića i Veselinovića 1Printsrkin Stream EP

Poslanici Evropskog parlamenta (EP) usvojili su danas rezoluciju o Kosovu kojom su vlade u Beogradu i Prištini pozivane da se posvete „istinskom dijalogu“, a od Srbije se traži da povuče svoj glas protiv prijema Kosova u Savet Evrope.

U tekstu, za koji su glasala 452 poslanika, konstatuje se da tempo procesa pristupanja EU za obe strane zavisi od normalizacije odnosa.

Članice EU da priznaju Kosovo za koje se koriste termini poput republika i zemlja, a evroposlanici konstatuju da je njegova „nezavisnost nepovratna“.

Priština se rezolucijom poziva da uloži napore da se Srbi vrate u institucije, a iskazuje se žaljenje zbog bojkota koji, kako je navedeno, „podstiču srpske nacionalističke političke stranke na severu Kosova“.

Osim žaljenja, autori izveštaja iskazuju i zabrinutost, zbog toga što „nastavljaju da deluju kriminalne bande Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića, koje su bliske sa vladajućim SNS“.

U izveštaju se pozdravlja prijava Kosova za članstvo u EU, uz naglasak da ona odražava kontinuiranu proevropsku orijentaciju njegovih građana.

Ujedno se pozivaju države članice da Evropskoj komisiji daju mandat da bez daljeg odlaganja predstavi upitnik i da pripremi mišljenje o osnovanosti prijave.

U izveštaju se pozdravljaju navodi o podršci aplikaciji Kosova za članstvo u EU od predstavnika vlada Austrije, Hrvatske, Češke, Estonije, Finske, Nemačke, Italije, Litvanije, Holandije i Švedske.

Uz ponovljeni stav da je nezavisnost Kosova nepovratna, pozdravljena je činjenica da ga je Izrael priznao još 2020. godine i podstiču zemlje koje su priznale Kosovo, a još nisu uspostavile diplomatske odnose, da to učine.

Države EU koje nisu priznale Kosovo – Španija, Slovačka, Kipar, Rumunija i Grčka, pozvane su da to učine bez daljeg odlaganja i tako mu omoguće da napreduje na svom evropskom putu ravnopravno sa zemljama kandidatima.

Pruža se podrška aplikaciji Kosova za članstvo u Savetu Evrope i planu da se pridruži programu NATO – Partnerstvo za mir i zahtevima za članstva u drugim međunarodnim organizacijama kao što je INTERPOL.

Organizacije i države članice pizivaju se da ne postavljaju nikakve prepreke i da proaktivno podrže zahteve Kosova.

U Izveštaju poslanice Viole fon Kramon, koja je izvestilac EP Za Kosovo, međunarodna zajednica se poziva da izvrši pritisak na Srbiju da se uzdrži od pokušaja da „svoju susednu zemlju – Kosovo izoluje sa međunarodne scene kampanjom protiv njenog priznavanja ili isključivanjem zemlje iz međunarodnih organizacija“.

Srbi sa Kosova imali bi koristi od članstva u Savetu Evrope, jer bi im to omogućilo da podnose žalbe u vezi sa ljudskim pravima Evropskom sudu za ljudska prava, dodaje se.

Kosovska vlada treba da intenzivira svoje napore za stvaranje javne službe koja bi bila profesionalna, depolitizovana, raznolika i orijentisana na građane, ujedno se iskazuje žaljenje zbog bojkota pravosudnih institucija, koji „podstiču srpske nacionalističke političke stranke na Severu Kosova“.

Autorka izveštaja izražava zabrinutost zbog izazovne situacije u vezi sa borbom protiv organizovanog kriminala na Severu Kosova, gde kriminalne bande Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića, koje su bliske sa vladajućom Srpskom naprednom strankom, nastavljaju da deluju, negativno utičući na živote i budući izgledi građana Kosova u severnim opštinama.

Zabrinutost postoji zbog nedostataka istrage i krivičnog gonjenja ubistva opozicionih lidera na Severu Kosova – Olivera Ivanovića i Dimitrija Janićijevića, zbog čega se kosovske vlasti pozivaju da pojačaju svoje napore i otkriju političku pozadinu ovih ubistava.

Priština je pozvana i da obezbedi kvalitetan prevod zvaničnih dokumenata i zakona na srpski jezik, a osuđuju se sve aktivnosti koje ugrožavaju stabilnost i proces pomirenja, a u tom kontekstu navedene su, između ostalog, tenzije na severu, ranjavanje srpskih mladića u Štrpcu, napad na kancelariju OIK u severnom delu Mitrovice, paljenje automobila na severu, podizanje barikada, ali i raspoređivanje specijalnih snaga.

U izveštaju se osuđuju pokušaji Rusije da izvrši uticaj na Zapadni Balkan „putem eksploatacije kulturnih, etničkih i verskih podela i destabilizacije prodemokratskih snaga“, a zabrintost postoji i zbog „hibridnih pretnji, uključujući prisustvo ruske Vagner grupe u Srbiji“.

Ujedno se iskazuje žaljenje zbog toga što i dalje postoje mnoge prepreke za povratak prisilno raseljenih tokom sukoba i osuđuju „česti napadi na srpske povratnike“.

„Poziva se Vlada Kosova da osigura da raseljenim licima budu odobrena imovinska prava, pristup dokumentima i državljanstvo, kao i upotreba srpskog jezika u javnoj upravi“, navodi se u izveštaju.

Kosovska vlada je pozvana da ponovo uspostavi odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom u cilju pronalaženja održivih rešenja za zaštitu i očuvanje lokaliteta nasleđa.

U Izveštaju se izražava i zabrinutost zbog kontinuiranog nesprovođenja presude Ustavnog suda Kosova iz 2016. godina o manastiru Visoki Dečani.

Pozivaju se Vlada Kosova i predstavnici kosovskih Srba da se dalje posvete istinskom dijalogu kako bi se povećalo međusobno poverenje, ali i da Beograd i Priština primene obaveze iz dijaloga, ističe se u izveštaju kojim se traži povratak Srba u kosovske institucije i da dalje ne eskaliraju tenzije na terenu“.

Normalizacija odnosa između Kosova i Srbije, zasnovana na uzajamnom priznavanju, od suštinskog značaja je za osiguranje evropske budućnosti obe zemlje. Pozivaju se obe strane da izbegavaju zapaljivu retoriku i da pojačaju napore u cilju pronalaženja obostrano prihvatljivih rešenja o kojima se pregovara u skladu s principima i vrednostima EU“, naglašava se u izvešetaju.

Tekstom se poziva na punu implementaciju, u dobroj veri i blagovremeno, svih prethodno zaključenih sporazuma, uključujući uspostavljanje Zjednice opština sa srpskom većinom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari