„Prema odredbama francusko-nemačkog predloga koji je predsednik Aleksandar Vučić pročitao jasno je da je po sredi de facto, ili implicitno priznanje Kosova od strane Srbije.

Ukratko, taj predlog podrazumeva da Srbija prizna Kosovo ali joj daje mogućnost da ne prizna da je to učinila. Ipak, sporazum bi otvorio put Kosovu da zaokruži nezavisnosti na međunarodnom planu“, kaže za Danas politikolog Ognjen Gogić.

Prema njegovim rečima, iz izlaganja predsednika bi se zaključilo da takav predlog za Srbiju očigledno u ovom trenutku nije prihvatljiv. Dakle, Beograd nije spreman da kroz eufemizme prizna Kosovo pa da onda na kreativan način objašnjava građanima da to nije učinio. Otklonjene su, kaže , dileme oko toga šta je pozicija Srbije prema tom predlogu, ali ostaje pitanje metoda kojima će Srbija promovisati svoje interese.

„Vučić je rekao da Srbija ne može da eksplicitno odbaci taj predlog, kao ni da odbije da o njemu razgovora. Pristup za koji se Srbije opredelila je da onemogući da se o tome predlogu uopšte razgovara, odnosno da se on stavi na dnevni red“, kaže Gogić.

Na pitanje zbog čega je Vlada Srbije donela odluku da dostavi zahtev KFOR-u o vraćanju vojnog srpskog osoblja na KiM, ako se unapred zna da će biti odbijen, Gogić kaže da vraćanje vojnog osoblja na Kosovo nije cilj po sebi.

„I Vučić sam kaže da je svestan da to neće biti prihvaćeno. Postavlja se pitanje zašto bi Srbija na taj način trošila kredit u međunarodnoj zajednici kada zna da to ne bi bilo ostvareno. Radi se o tome da taj zahtev predstavlja način da se izvrši diverzija. Na taj način se lopta prebacuje u dvorište zapadnih prestonica koje će morati o ovome da se izjasne i ponude druge bezbednosne garancije za srpsku zajednicu. To sve dalje odlaže razgovore o francusko-nemačkom predlogu“, navodi sagovornik Danasa.

Vučić: Vlada Srbije usvojila zahtev za povratak bezbednosnih snaga na Kosovo, biće predat sutra ujutru

Objašnjava da zahtev za povratak vojske zajedno sa insistiranjem na formiranju ZSO o kome je Vučić govorio, ide ruku pod ruku sa krizom na terenu. To sve zajedno onemogućava da se vode razgovori o francusko-nemačkom predlogu. To je proces koji je započet izlaskom Srba sa severa iz institucija.

„Nakon zahteva za povratkom vojske, Priština će još manje biti spremna da uđe u procese formiranja ZSO. To bi se tamo protumačilo kao kapitulacija. Zauzvrat, Beograd će imati sasvim legitiman razlog da kaže da ne može da prihvata nove sporazume kada ni prethodne obaveze nisu ispoštovane. Pokazalo se i da je kriza na terenu u funkciji ovog diplomatskog manevra. Ona je trebalo da pripremi teren za plasiranje ovog zahteva“, ocenjuje Ognjen Gogić.

Dodaje da je tu opet Priština olakšala stvar Beogradu time što je svojim pretnjama upotrebe sile stvorila antagonizam i anksioznost kod Srba na severu čime ih je učinila prijemčivim za opciju barikada.