Šta se očekuje od predstojeće posete „velike četvorke“ Beogradu?

Sagovornici Danasa, ipak, ne očekuju da će poseta „velike četvorke doprineti pokretanju dijaloga Beograda i Prištine, niti će tako brzo dovesti do susreta Kurti -Vučić.  Biće to samo priprema terena za otpočinjanje pregovora.

Poseta „velike četvorke“, prema rečima Ognjena Gogića, politikologa, verovatno neće doneti značajniji rezultat.

On podseća da je u prethodnom periodu došlo do inflacije diplomatskih poseta koje su se samo razlikovale u formi, ali i da se pokazalo da su međunarodni predstavnici jedino bili uspešni u kriznom menadžmentu kada je trebalo sprečiti da napetosti na terenu dovedu do izbijanja nasilja.

Gogić smatra da nikakav suštinski napredak nije zabeležen u rešavanju spora.

„Verovatno do proboja neće ni doći, dok se za proces ne zainteresuju sami šefovi država i vlada koji upućuju ove predstavnike na Balkan. Vučić, pre svega, a onda i Kurti znaju da ti predstavnici ništa ne mogu da im garantuju. Pravi uticaj mogli bi da imaju Bajden, Šolc i Makron, a ne njihovi izaslanici. To se videlo 2020. godine kada je potpisan Vašingtonski dokument za koji je bio direktno zainteresovan tadašnji američki predsednik Donald Tramp, a ne samo njegov izaslanik Ričard Grenel. Međutim, dijalog Beograda i Prištine nije u vrhu prioriteta lidera Sjedinjenih Država, Nemačke i Francuske. Vučić to jako dobro razume i zato mu se ne žuri sa potpisivanjem bilo kakvog sporazuma“ , napominje sagovornik Danasa.

Zato, prema njegovim rečima, cilj ove posete nije da se otvori pitanje francusko-nemačkog predloga, već da se pripremi teren da se o njemu započnu pregovori. Međunarodni predstavnici su uvideli da formiranje ZSO predstavlja uslov da se otkoči dijalog i otpočnu pregovori o finalnom sporazumu. Iz toga razloga je ova tema u fokusu njihovih razgovora sa Prištinom.

„Formiranje ZSO je verovatno nužan, ali ne i dovoljan uslov za povratak Srba u kosovske institucije. Srpska strana je povlačenjem Srba na severu Kosova iz institucija ojačala svoju pregovaračku poziciju čega se neće lako odreći. To je postala nova tema o kojoj se mora pregovarati tako će se za povratak Srba u institucije tražiti i neki dodatni ustupci pored formiranja ZSO što predstavlja staru obavezu Prištine“, napominje Gogić i dodaje da i formiranje ZSO samo po sebi neće biti jednostavan proces.

Ističe da ukoliko bi postojala volja Prištine da se u to krene, brzo bi došle do izražaja razlike u pogledima dve strane na to kako bi ZSO trebalo da izgleda.

„Pitanja je koliko je srpska strana zaista zainteresovana za ZSO. Čini se pre da je to poluga koja omogućava da se pregovori drže otvoreni. Čak i kada bi započelo formiranje ZSO pod pritiskom Amerikanaca, srpska strana bi verovatno našla brojne zamerke na sam koncept“, zaključuje sagovornik Danasa.

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, podseća da su Vučić, ali i Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju ovih dana nehotice otkrili dve stvari.

Prva je da je predlog upravljačkog tima davno predat i druga, koju je otkrio Petković u obračunu sa jednom nevladinom organizacijom da je statut ZSO u fazi dorade. Da je to podmakao posao i da znači da je dobio mišljenje i iz Prištine i Evropske komisije.

Janjić podseća da su tokom posete Dereka Šolea Beogradu isplivali još neki detalji, a to je da su i Beograd i Priština prihvatili da rade na predlogu Evropske unije, koji podržavaju SAD i Velika Britanija.

„Ono što je isplivalo je i da postoji dogovor da dok se radi na predlogu EU, da se u javnosti o njemu ne raspavlja. To je nažalost pogrešna praksa, ali je praksa od Miloševića do danas. To nije dobro i to otvara neverovatan prostor za manipulaciju, ali i sumnju u uspeh pregovora. Jer niko ne bi toliko bežao od javnosti kada bi bio siguran u glavne pregovarače, a, kako je rekao Šole objasnio, glavni pregovarači su Kurti i Vučić, a ne države“, kaže Janjić.

Na pitanje da li je dolazak „velike četvorke “ priprema za susret tih glavnih pregovarača, Janjić kaže da je teško predvideti kada će se Vučić i Kurti susresti.

Prema njegovim rečima, zanimljivo je da se u Srbiji na čudan način priprema javnost za ono što bi moglo da se desi – ubeđuje se ekstremna desnica da je nemoguće postići ono što je njima obećavano. Ne računa se na mišljenje većinske javnosti, na javne rasprave, ali ni na dijalog u smislu promene Ustava.

„Za to vreme dok traju kalkulacije institucionalni i bezbednosni vakum i dalje traje na Severu Kosova i svakim danom može da eskalira u barikade. To je igranje vatrom koja je već potpaljena“, napominje Janjić.

Za Dragomira Anđelkovića, političkog analitičara, francusko-nemački predlog je puka reinterpetacija Išingerovog plana iz 2007. godine, koji je Beograd već tada odbacio, jer podrazumeva de fakto priznanje Kosova od strane Srbije i prihvatanje njegovog ulaska u UN.

„Čak ako je sadašnja vlast – iz straha od mogućih mera zapadnih centara moći usmerenih ka njenom vrhu – voljna da prihvati takav plan, što bi predstavljalo najgrublje kršenje našeg ustavnog poretka, svesna je da veliki deo javnosti preko toga ne bi prešao, što bi dovelo do ozbiljnih turbulencija u Srbiji. Stoga nije realno da on bude prihvaćen ni posle dolaska „velike četvorke“. Na tome suštinski neće insistirati ni oni koji čine njenu srž, a to su i te kako pragmatični Amerikanci. Nedavno je visoki zvaničnik Stejt departmenta (Derik Šole) neskriveno rekao da su SAD svesne realnosti, odnosno da se mora ići „korak po korak“ i da je u prvoj fazi za njih najvažnije prihvatanje i implementiranje rešenja kojima će biti odblokiran takozvani evroatlantski put Kosova“, objašnjava Anđelković.

Prema njegovim rečima, Amerikancima je u ovim globalnim geopolitičkim okolnostima najbitnije da Španija i druge članice NATO koje ne priznaju prištinsku secesiju, prihvate da Kosovo krene putem koji vodi u taj pakt. Zbog toga će Srbiji, što je Šole posredno nagovestio, biti ponuđen dorađeni plan koji bi vlast lažno mogla da predstavi kao bogzna kakav uspeh, jer ne podrazumeva pristanak na ulazak Kosova u OUN.

„Međutim, tu bi se takođe radilo o kapitulaciji Srbije, jer bi Španija, Slovačka, Grčka i druge članice NATO i EU koje se tome protive, omogućile da Kosovo krene ka članstvu u tim organizacijama. Posle toga samo je pitanje vremena kada bi Srbija prihvatila sve ono što je odbacila 2007. A da bi varanje srpske javnosti bilo olakšano, u pomenutom kontekstu, biće konačno formirana i Zajednica srpskih opština. Nažalost to za Srbiju više neće biti nikakav uspeh, već uvod u totalni neuspeh politike koju aktuelni režim, koji jedino misli o svojim lično-partijskim interesima, pozerski predstavlja kao odbranu Kosova“, zaključuje sagovornik Danasa.