Šta Srbija da očekuje od Švedske koja 1. januara preuzima predsedavanje EU?

U tom kontekstu pitanje je šta Srbija može očekivati u narednih šest meseci tokom kojih će Švedska „upravljati“ poslovima Unije.

Sofija Popović, autorka portala European Western Balkans za Danas kaže da je češko predsedavanje EU, bez obzira na važne odluke koje su morale biti donete zbog rata u Ukrajini, uspelo je da proširenje drži visoko na agendi.

– Tako su konačno postignuti kakvi takvi dogovori na koje se čekalo godinama kada je u pitanju region Zapadnog Balkana. Bosna i Hercegovina je dobila status kandidata, otvoreni su pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom, dok je Kosovo dobilo zeleno svetlo za viznu liberalizaciju na šta se čekalo od 2018. Utisak je da je zaista rat u Ukrajini doveo do onoga što se mislilo da je nemoguće, a to je neka vrsta oživljavanja politike proširenja – smatra ona.

Prema njenim rečima, koliko god da postoji veća politička volja unutar EU, među prioritetima švedskog predsedavanja samo na dva mesta se spominje Zapadni Balkan.

– Na jednom gde se navodi da će predsedavanje Švedske nastaviti proces evropskih integracija regiona, kao i da je bezbednosna situacija u regionu važna za EU. Takve opšte formulacije ne ulivaju veliku nadu da će region u narednih šest meseci biti visoko na agendi pored prioritetnih pitanja za Švedsku – očuvanje evropskog jedinstva i jačanje bezbednosti, zelena tranzicija i energetske politika, jačanje konkurentnosti Evrope i očuvanje i snaženje evropskih vrednosti, demokratije i vladavine prava – kaže ona.

A kako dodaje, dosadašnja praksa, kada je u pitanju fokus predsedavajućih zemalja na region, pokazala je da su proširenje forsirale mnogo više države koje su geografski i vrednosno bliže Balkanu poput Hrvatske, Rumunije, Bugarske, Slovenije, Austrije ali i Češke.

– Švedska je itekako prisutna u ovom regionu i godinama unazad ulaže veliku količinu pomoći za reformski proces država Zapadnog Balkana. Bez obzira na to, ta država je do sada nekoliko puta zbog slabih učinaka regiona u reformi vladavine prava umela da stane na stranu onih skeptičnih prema proširenju. Šveđani su vrlo bliski nekim državama poput Holandije, kojima je vladavina prava na vrhu prioriteta u procesu pristupanja. S obzirom da je to glavna boljka za čitav region, posebno Srbiju, ne bi bilo iznenađenje ukoliko se Švedska ne bi otvoreno zalagala za napredak u pregovorima sa Srbijom ili Crnom Gorom – ukazuje Popović.

Ona podseća da je na kraju češkog predsedavanja srpskoj javnosti, umesto naših vlasti, češki diplomata saopštio da čak nije bilo ni debate da se sa Srbijom otvori novi pregovarački klaster, za koji je Srbija tehnički spremna, jer nije atmosfera za to.

– Jasno je rečeno da takva atmosfera ne postoji zbog vladavine prava, svih problema u dijalogu sa Prištinom i odbijanja da se uvedu sankcije Rusiji. Bez rada na te tri oblasti malo je verovatno da će Srbija napraviti pomak, bez obzira na to koliko je predsedavajuća država zainteresovana ili ne za proces proširenja – navodi naša sagovornica.

Nešto optimističniji i sa jasnim stavom na čemu bi Švedska trebalo da obrati veću pažnju je Strahinja Subotić, iz Centar za evropske politike.

On navodi da ako se pogleda švedski program predsedavanja, Ukrajina je dominatno prisutna u svim tačakam i prioritetima.

– Voleo bih da se Zapadni Balkan posmatra ne samo kao region koji treba i zaslužuje da se nađe u EU i kojem je to i obećano, sad već pre 20 godina u Solunu, već i kao mesto gde se brani ne samo naša nego i ukrajinska evropska budućenost. Jer ako EU ne demonstrira uspešnost svoje politike proširenja na Zapadnom Balkanu i ako se pokaže da nedostaje transformativni efekat i da nije u stanju da integriše državu poput, na primer, Crne Gore koja ima pola miliona stanovnika i koja 10 godina pregovara, čemu može Ukrajina može da se nada u svojoj evropskoj perspektivi. Nadam se dakle da će Švedskoj i svim budućim predsedavajućim zemljama ključna ideja biti da se Zapadni Balkan posmatra kao način da se demonstrira politika poroširenja i pravi odskočna daska za dublju i dalju integraciju drugih dražava – kaže on.

On podseća da je Češka kao predsedavajuća aktivno radila na politici proširenja, te da je za vreme njenog mandata BiH dobila status kandidata.

– Aktivno se razmatralo kako može da se prevaziđe trenutni binarni model, u kojem postoje članice i nečlanice, i da se dublje integrišu zapadnobalkanske države već tokom pristupnog procesa. Češka je objavila svoj nonpejper koji je rezultat želje i volje da razgovara s tinktenkovima i organzacijama civilnog društva iz Srbije i regiona i koji u velikoj meri uzima naše ideje o faznom pristupanju. Trenutno se radi na mapiranju odnosno na procesu kako, u kojoj meri i u kojim oblastima zapadnobalkanske države mogu bliže da se integrišu sa svojim EU partneriam tokom pristupnog procesa. Nadam se da će to rezultirati ne samo u našem bližem ekonomskom uvezivanju sa njihovim jedinstvenim tržištem i sektorskim politikama već da možemo doći i do statusa posmatrača u pojedinačnim instuticijama i teliam EU, što zavisi od naših reformi. I tu je Češka veliki posao uradila – ukazuje on.

On navodi da je Švedska već treći put na čelu Saveta EU, budući da je već 27 godina članica Unije i da je oduvek bila država koja je prijateljski nastojena prema politici proširenja.

– To se delom objašnjava i time što su imali veliki priliv izbeglica tokom ratova devedesetih. To ih je još od tad uključilo u naše regionalne odnose i evropsku budućnost. Tokom njihovog predesedavanja očekujem da nastave da budu priteljski nastrojeni prema proširenju. Mislim da Švedska ima mogućnost kapacite i nadam se i želju da nastavi tamo gde je Češka stala. Da se to mapiranje operacionalizuje i da se stavi na sto nešto što bi moglo da oživi revidiranu metodologiju pristupanja iz 2020, koja nije operacionalizovana osim usvajanja klastera i od koje nismo imali neke benefite do sada – zaključuje Subotić.

Švedska će se baviti i kandidaturom Kosova

Kada je reč o Kosovu, švedsko predsedavanje, će se prema njenim rečima, pozabaviti podnošenjem zahteva te države za status kandidata za članstvo. „Međutim, bez obzira na volju Šveđana zbog činjenice da su u svom stavu još uvek tvrde one države članica koje ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, nije realno očekivati neki konsenzus po tom pitanju narednih šest meseci“, ukazuje Sofija Popović.