Šta su dometi samita u Atini i deklaracije kojom je i Srbija osudila ratne zločine u Ukrajini?

Lideri Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije i zvaničnici Evropske unije usaglasili su sinoć na neformalnoj večeti u Atini, usaglasili deklaraciju kojom su, između ostalog, daje “nepokolebljivu podršku” Ukrajini, ali i osuđuju ratni i drugi zločini, kao što su napadi na civile i uništavanje infrastrukture, te poručuje da svi odgovorni moraju odgovarati.

Samit u Atini održan je simbolično 20 godina nakon samit na kom je 2003. usvojena Solunska deklaracija kojom je data podrška evropskih integracija zemalja u regionu.

“Grčka je i pre 20 godina bila domaćin važnog sastanka na kome je Zapadnom Balkanu obećano pristupanje EU. U međuvremenu, samo je Hrvatska postala članica, a svi ostali nalaze se na putu ka članstvu  bez konkretnih obećanja kada će se to desiti. Sada u Atini, Zapadnom Balkanu pridružene su Ukrajina i Moldavija i tako smo svi stavljeni u jednu regatu, iako su Crna Gora i Srbija otvorile pregovore o članstvu još 2012. i 2014. godine”, kaže Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

Grubješić kaže i da je simptomatično odsustvo premijera Albanije Edija Rame, kojem je poziv uskraćen zbog bileteralnog spora Grčke i Albanije oko grčke manjine u zemlji čiji je Rama predsednik Vlade.

“Simptomatično je da Edi Rama nije bio pozvan jer postoji bilateralni spor Grčke i Albanije oko grčke manjine u Albaniji. Nadam se da to ne znači da će opet članica EU blokirati kandidata, kao što se do sada dešavalo. Grčka je važna članica južnog krila NATO, postaje energetsko čvorište za ovaj deo Evrope, a premijer Micotakis slovi za ozbiljnog pretendenta na mesto predsednika Evropskog Saveta nakon evropskih izbora u junu sledeće godine. To sve dodatno objašnjava pozadinu ovog Samita”, navodi ona.

Govoreći o reakciji izvestiteljke Evropskog parlamenta, Viole fon Kramon, na sastanak Vučić-Zelenski, koja je rekla da se Vučić sastao s ukrajinskim premijerom kako bi izvršio pritisak da Ukrajina ne prizna Kosovo, Grubješić kaže da ne treba komentarisati tvitove onih koji nisu bili ni na samitu, niti na tom sastanku.

“Nije nikakva tajna da postoje pritisci na Ukrajinu da prizna Kosovo, naročito od strane onih koji kosovski presedan posmatraju kao poseban slučaj, to jest sui generis. Tim činom Ukrajina bi smanjila snagu svojih argumenata i borbe za povratak teritorija koje je Rusija anektirala 2014. i 2022. godine.  Predsednik Zelenski je potvrdio dosadašnju politiku Ukrajine prema kosovskoj nezavisnosti saopštenjrm nakon sastanka s predsednikom Vučićem i to je sve što treba komentarisati, a ne tvitove ili iksove onih koji nidu bili ni na samitu, niti na tom sastanku”, navodi naša sagovornica.

Ona dodaje da se deklaracije uvek donose konsenzusom, te pošto Srbija još uvek nije soremna na pridruživanje sankcijama Rusiji, bez obzira na dosadašnju različitu pomoć Ukrajini, napominjući nedvosmislenu podršku njenoj teritorijalnoj celovitosti, konsenzus svih potpisnika Deklaracije postignut je bez rečenice o sankcijama.

Dragoslav Rašeta iz “Novog trećeg puta” navodi da ne vidi veću promenu u spoljnopolitičkom kursu Srbije od, kako kaže, “statusa kvo”, odnosno onh deklaracija sa kojima se Srbija već usaglasila, pre svega u okviru Ujedinjenih nacija.

“Ne pominju se nikakve sankcije, a agresija jeste terminologija sa kojom se Srbija već usaglasila. Pominjanje ratnih zločin jeste blagi napredak, s obzirom da nismo glasali za sve UN deklaracije koje su se ticale povrede ljudskih prava i ratnih zločina, pogotovo kad se ticalo Krima ove i prethodne godine. To se može tumačiti kao kompromis Srbije da se nađe bliže stavu zemalja Zapadnog Balkana, ali ne vidim veću promenu spoljnopolitičkog kursa Zapadnog Balkana”, smatra Rašeta.

Srpski “Sputnjik” piše da je Vučić na večeri u Atini uspeo da izdejstvuje da se uvođenje sankcija Rusiji ne nađe u tekstu usvojene Deklaracije.

“Mislim da Sputnjik pokušava da zaštiti leđa predsedniku, u smislu da je to najbolja pozicija koja odgovara ruskim interesima, ne verujem da je Srbija uspela da sabotira da se pojam sankcija uključi u deklaraciju, ali svakako mislim da postoji protivljenje i da je u Atini bilo bitnije pokazati zajedništvo, šta je ono oko ćega se svi slažu nego ulaziti u neke dublje probleme, pre svega jer je pritisak Zapada oslabio kad je u pitanju uvođenje sankcija Rusiji.Mislim da pritisak sada ne postoji, niti da je predsednik spreman da učini to kada se to od njega ne očekuje i kada i dalje postoje problemi sa Prištinom”, kaže naš sagovornik.

Sastanak predsednika Srbije s premijerom Ukrajine Rašeta vidi kao napredak, s obzirom da do sada niko iz Srbije nije posetio ovu zemlju, te da je prošli susret ove dvojice zvaničnika bio na samitu u Tirani u decembru, bio kratak i na marginama skupa.

“Ovo sada je ipak bio zvanični bilateralni sastanak”, kaže.

Pred samu Atinu zvaničnici Srbije, pre svih predsednik Vučić, najavljivali su za avgust i septembar povećanje pritisak da se uvedu sankcije, ali Rašeta kaže da je za to rano.

“Rano je za to, svakako da će vlast da govori da je pod nenormalnim pritiscima, mada vidimo da Vučić nastavlja sa tom “bambus politikom” – ako vetar duv na jednu, on će malo da se okrene drugoj. Ne smemo da zaboravimo d je pre Atine bio u Budimpešti  gde je podršku tražio kod lidera koji predstavljaju taj neki “alternativan i realistički put” koji teže da se zaštite odnosi i sa EU i Moskvom. Dokle god Kurti odbija da se povinuje savetima Zapada, ne očekujem da će Srbija razmišljati o uvođenju sankcija”, navodi Rašeta.

Iz Vučićevog obraćanja nakon samita jasno je da je s makedonskim kolegom Kovačevskim razgovarao i o izjavi ministra odbrane Srbije Miloša Vučevića, predsednika Srpske napredne stranke, koji je izjavio da će Severna Makedonija i Crna Gora tek videti posledice priznanja Kosova. Ovu izjavu naš sagovornik vidi kao diplomatski promašaj.

“Izjava Vučićevića je bila diplomatski promašaj, podseća na ruske izjave, a svakako je bila i tema u Atini. One jesu bile upućene domaćoj javnosti, ali nije za očekivati da Severna Makeodonija i Crna Gora ne reaguju”, poručuje on.

Samit u Atini počeo je u ponedeljak i trajao je dva dana. Premijer Grčki Kirijos Micotakis ugostio je, uz Vučića, i predsednicu Moldavije Maiu Sandu, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenskog, predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, premijera Grčke Kirijakosa Micotakisa, premijera Rumunije Jon-Marsela Čolakua, kosovskog premijera Aljbina Kurtija, predsednicu Saveta ministara Bosne i Hercegovine Borjanu Krištu, premijera Severne Makedonije Dimitra Kovačevskog, premijera Bugarske Nikolaja Denkova i premijer Hrvatske Andreja Plenkovića, kao i predsednicu Evropskog saveta Ursulu fon der Lajen i predsednika Evropske komisije Šarla Mišela.