Analiza BBC Rusija: Šta sve Beograd rizikuje sedeći na dve stolice?

BBC Rusija konstatuje da je od početka rata u Ukrajini, EU već odobrila osam paketa sankcija Rusiji – javnim i privatnim kompanijama, vladinim zvaničnicima i drugima koji su bliski ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

U Srbiji su istovremeno održani novi izbori. Premijerka Ana Brnabić u svom inauguracijskom govoru nije spomenula ni reč o mogućnosti uvođenja sankcija Moskvi – iako je to pitanje postavljao svaki gost koji je u proteklih šest meseci došao u Beograd, kako sa Zapada, tako i s istoka, piše u tekstu.

Oprezni diplomatski nagoveštaji evropskih partnera odavno su ustupili mesto direktnim apelima. “Srbija treba da uloži napore u usklađivanje spoljne politike EU i uvede sankcije Rusiji”, naveo je u izveštaju evropski poverenik za proširenje Oliver Varhelji.
„Obaveza nije zakonska, već politička i moralna“

Srbija do danas nema formalnu obavezu da usklađuje ​​svoju spoljnu politiku sa stavom Brisela, ocenio je politikolog Petar Milutinović s Instituta za evropske studije u Beogradu.

S druge strane, svakak zemlja koja ima status kandidata za članstvo u EU – a Srbija je pokrenula proceduru za ulazak u Uniju i ima zvanični status kandidata – prvo mora svoju diplomatiju i odbrambenu infrastrukturu da uskladi sa strogim zahtevima Brisela.

Prema odobrenoj proceduri, eventualna neslaganja oko spoljne politike EU i kolektivne evropske bezbednosti rešavaju se naknadno: reč je o šestoj fazi integracijskog procesa, a Srbija u nju formalno još nije stigla.

“Obaveza nije zakonska, već politička i moralna. Jer ako ste već dobili status kandidata, morate deliti stavove i vrednosti zajednice kojoj želite da pripadate”, kaže Milutinović.

Brisel je razvio poseban model pregovora za potencijalne zemlje članice, objašnjava politikolog. “Revidirana metodologija”, kako ju nazivaju evropske birokrate, izgrađena je kao sistem nagrada i kazni za političke poteze u jednom ili drugom smeru.

Ako proces određene države krene u nepovoljnom smeru, ta bi država mogla dobiti “batinu” pre pristupanja u obliku pristupa evropskim fondovima za razvoj poljoprivrede ili zapošljavanje, koji su obično dostupni samo državama članicama.
Nova „gvozdena zavesa“ nad Evropom

“Uprkos svim manama i nedostacima Srbije, Zapad još uvek ima puno toga da ponudi Beogradu”, rekla je Džejd Mekglin, vojna istraživačica na „King’s College“ u Londonu koja proučava kulturu sećanja i vojnu propagandu u savremenoj Rusiji.

Ako napredak države nije očigledan, EU može da prekine finansiranje zajedničkih projekata ili čak prekine pregovore o prijemu zemlje u Uniju.

“Ako Srbija i dalje bude sedela na dve stolice, Beograd se izlaže riziku da se evropski partneri umore od toga i da zamrznu pregovarački proces”, izjavila je Nataša Vunš, profesorka evropskih integracija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Parizu.

No, Milutinović smatra da će Brisel teško prekinuti pristupne pregovore, čak i ako se Beograd ne pridruži zapadnim sankcijama. “Dugoročno gledano, zamrzavanje pregovora nikome ne ide u korist”, objašnjava on.

Ipak, Milutinović upozorava da se na geopolitičkoj sceni događaju tektonske promene te Srbija ne sme “ponovo prespavati pad Berlinskog zida”. Nad Evropom se spušta nova „gvozdena zavesa“, nastaje blok zemalja potpuno odvojen od Rusije i Belorusije, kaže Milutinović.

Cilj osmog paketa sankcija EU je što je više moguće izolovati Rusiju od ostatka sveta.

Stoga je i sama Evropa prisiljena da traži druge vrste i izvor snabdevanja energentima. I Srbija će morati da reši isti problem.
Promena u Vučićevoj retorici

26. februar – Ruska vojska prešla je granicu Ukrajine 24. februara, pokrenuvši invaziju punih razmera u tri smera. Na ovo očito kršenje međunarodnog prava Beograd je reagovao gotovo dva dana kasnije. Pritom je izjava formulisana prilično oprezno: Srbija podržava teritorijalnu celovitost Ukrajine, ali ne želi da uvede sankcije Rusiji, piše BBC Rusija.

2. mart – Srbija je na sednici Generalne skupštine UN bila među zemljama koje su otvoreno osudile napad ruskih trupa na Ukrajinu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ovu odluku Beograda objasnio činjenicom da Srbi “nisu smeli da ćute zbog istorije”. Posebno je istaknuo da se u tekstu rezolucije koju je usvojio UN ne spominju nikakve sankcije.

4. maj – Vučić se u Berlinu sastao s kancelarom Olafom Šolcom nakon čega je izjavio da “Srbija ima ozbiljne nesuglasice s EU po pitanju sankcija Moskvi”. Ipak, Vučić je podsetio da Beograd “jasno i nedvosmisleno” brani stav da je invazija na Ukrajinu neprihvatljiva.

“I sami smo celu deceniju živeli pod sankcijama, pa prema njima imamo poseban odnos”, objasnio je Vučić na konferenciji za novinare uveravajući novinare da je “Srbija vrlo dobro razumela poruku i Nemačke i svih drugih”.

1. oktobar – “Srbija ne uvodi sankcije Rusiji jer brani svoju politiku gde god može, a politiku naše zemlje određuje zaključak Saveta za nacionalnu bezbednost”, rekao je Vučić.

Sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije održan je 25. februara. U usvojenoj rezoluciji u 15 tačaka ističe se opredeljenost Srbije za poštovanje teritorijalnog integriteta drugih zemalja, ali se navodi da će se Beograd prilikom razmatranja potrebe da se eventualno donesu sankcije rukovoditi “isključivo kako bi zaštitio svoje vitalne privredne i političke interese.”

Vučić je podsetio da su predstavnici nekoliko zemalja pozvali Evropski parlament da prekine pregovore sa Srbijom o ulasku u EU dok Beograd ne uvede sankcije Moskvi. Srpski predsednik je ovakve prozivke nazvao jasnim primerom pritiska.

No, spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta 13. oktobra ipak je usvojio rezoluciju kojom poziva na nastavak pregovora o evropskoj budućnosti Beograda tek nakon što Srbija pristane na sankcije koje su zemlje EU uvele Moskvi.

8. oktobar – Vučić je ponovio da Beograd neće uvesti sankcije Moskvi. Prema njegovim rečima, Srbija nikome ništa ne duguje i vodiće se isključivo sopstvenim interesima.

“Mi ne uvodimo sankcije ne zato što kupujemo gas po nižoj ceni i ne zato što tako obezbeđujemo podršku Beogradu u Savetu bezbednosti UN. Mi to radimo zato što poštujemo međunarodno javno pravo, poštujemo sebe i osnovna moralna načela, jer znamo što su nam sankcije učinile”, rekao je Vučić.

Beograd će to stajalište zadržati sve dok “šteta za Srbiju ne bude mnogo veća od bilo čega drugog”. Vučić je takođe poručio da Vlada možda u budućnosti promeni odluku, ako uvide da drugačije više ne mogu.
Šta ako Beograd razočara Moskvu?

Sredinom oktobra zamjenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško rekao je da bi Moskva bila razočarana ako bi joj Srbija uvela sankcije te otvoreno poručio da “svaka vlada koja se vodi nacionalnim interesima ne bi preduzela takav politički korak”.

Ipak, tokom njegovog boravka u Beogradu, srpske vlasti o tome nisu rekle ni reči, primetio je list Komersant.

“Strogi zahtevi Zapada su, očito, imali učinka. Srbija je prošle nedelje podržala rezoluciju UN kojom se osuđuje Ruska Federacija zbog održavanja referenduma i aneksije četiri ukrajinske regije. Promenila se i retorika srpskih lidera”, dodaje se u listu.

List takođe primećuje da su u saopštenju o susretu ovog puta izostala uobičajena uveravanja da protiv “bratske Rusije” neće biti uvedene sankcije.

Potencijalna odluka o tome da Srbija uvede sanckije imala bi široke implikacije. “Ako Vučić odluči uvesti sankcije, Rusija i dalje ima mogućnost da podigne proputinovski talas u Srbiji, okrećući stanovništvo protiv Vučića”, kaže Mekglin.

Smatra da bi Rusija mogla na neki način da kazni Srbiju odluči li se za sankcije, a takvi bi potezi mogli Vučiću uzrokovati glavobolju. No, dodaje da ne smemo zaboraviti da Rusija više nije tako jaka u privrednom, geopolitičkom i bezbednosnom smislu.
Pitanje Kosova

Jedan od temelja srpsko-ruskog odnosa jeste podrška Moskve po pitanju Kosova, ali i energetska zavisnost.

Milutinović kaže da se Moskva u ovom pitanju vodi sopstvenim interesom. Navodi da je u zamenu za podršku Rusije u Savetu bezbednosti UN 2008. Gaspromnjeft kupio po sniženoj ceni NIS, monopolistu na srpskom tržištu nafte i gasa.

Milutinović ističe da su to čisto poslovni racionalni potezi: “Nema emocija, nema bratskog i viševekovnog prijateljstva. Upravo je suprotno.”

Prodaji je prethodio međudržavni sporazum Srbije i Rusije iz decembra 2008, sklopljen u godini kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije.

Mekglin tvrdi da Kremlj uopšte nije zainteresovan za pronalazak rešenja po pitanju Kosova: “Dakle, Srbija ne može stvarno da krene prema EU ako ne učini neke ustupke.”

“Srbija ima i druge korisne saveznike – poput Španije, a danas Ukrajine – koji su spremni da podrže stav Beograda o Kosovu u zamenu za puno manje ustupke”, dodaje stručnjak.

Jedno od mogućih rešenja koje predlažu Francuska i Nemačka je ulazak Kosova u UN (odnosno njegovo priznanje na međunarodnom nivou), što bi Srbiji otvorilo brži put u EU.

Ipak, prema Mekglin, takvim predlozima ne treba slepo verovati, jer je “glavni problem što zapadne zemlje EU trenutno ne žele proširenje bloka”.

“Ako Srbija napravi bilo kakve ustupke po pitanju Kosova, onda to treba učiniti samo uz određena jamstva”, uveren je stručnjak.
Što kažu ambasadori u Srbiji

BBC Rusija prenosi i stavove ambasadora EU, SAD i Rusije u Beogradu:

“Beogradu nije dat rok (da uvede sankcije Rusiji), ali ovo pitanje izaziva veliku pažnju u evropskim prestonicama, u Evropskom parlamentu i generalno u Briselu, jer je to pitanje koje se tiče budućnosti celog kontinenta, naše bezbednosti i našeg prosperiteta”, kazao je šef Delegacije EU Emanuel Žiofre.

“Srbija ima dugu i komplikovanu isoriju sankcija i razumemo poseban odnos prema sankcijama. No, treba dobro sagledati svoje nacionalne interese i siguran sam da će pre ili kasnije uvideti da su oni na Zapadu. Hteo bih da upozorim Srbe da shvate da ovo nije njihova ‘majka Rusija’, imamo posla sa potpuno drugom Rusijom. Ako pogledate Evropu, vrlo malo zemalja, mislim samo Belorusija i Srbija, nisu nametnule sankcije Rusiji. Pitanje je žele li oni da Srbija ostane u ovom društvu”, rekao je ambasador SAD Kristofer Hil.

“Verujem da se Srbija neće pridružiti zemljama koje ne misle na svoje nacionalno dobro i dobro svojih građana, ali smo svesni pritiska na Srbiju da uvede sankcije. Kad je u pitanju Kosovo, clj Moskve je da se odluka donese na osnovu dogovora između Beograda i Prištine i da je odluka u interesu Beograda, a to nema nikakve veze s mogućim uvođenjem sankcija”, rekao je ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan-Harčenko.