Ko je krivac za „krajnju eskalaciju“ krize dijaloga: Šta sve piše u izveštaju koji su poslanici dobili kao materijal za 2. februar?

Ovaj izveštaj se bavi radom Kancelarije za KiM i Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištine, čiji je osnivač Vlada.

Sadržaja samog izveštaja podeljen je na uvod, angažovanje u pregovaračkom procesu – aktivnosti, kao i presek stanja po temama koje su do sada ratmatrane u Dijalogu. Pa su tako poglavlja – ZSO, policija, pravosuđe, energetika, telekomunikacije, evropske integracije, katastar, matične knjige, carinski pečat, diplome, sloboda kretanja, regionalno predstavljanje, integrisao upravljanje prelazima (IBM), zvanične posete i oficiri za vezu, naplata carine, razvojni fond za tzv. sever Kosova, osiguranje vozila, slobodna trgovina, most i „Park mira“ u Kosovskoj Mitrovici, Civilna zaštita, Sporazumi i dijalog privrednih komora, transport opasnog tereta, nestala lica.

U izveštaju se kao krivac za „krajnju eskalaciju“ krize Dijaloga Beograda i Prištine, za koju se kaže da se od 2018. sistemski razvijala i produbljivalja, snose aktuelne „Privremene institucije samouprave u Prištini“. Navodi se da se od dolaska Aljbina Kurtija na vlast pojačava sistemska diksriminacija Srbija, kao i da se odbija sprovođenje i kršenje svih dogovora koji su do sada postignuti u okviru Dijaloga.

Govori se i o „brutalnom nasilju i pretnjama“ kao vidu prištinskog delovanja na terenu.

„Iz te perspektive, nasilje Prištine protiv Srba u Pokrajini od septembra 2022. godien jasno je poprimilo sve elemente koji su potrebni da bi se moglo okarakterisati kao sveobuhvatan sistemski progon na etničkoj osnovi“, poručuje se u izveštaju, iz napomenu da su u protekla četiri i po meseca zabeleženo 68 etnički motivisanih napada, a d ato čini 25 odsto ukupnog broja takvih napada na Srbe od dolaska Kurtija na vlast.

Aktuelnog kosovskog premijera optužuju i za „neskrivenu upotrebu poluge pokrajinske vlasti i tamošnjih institucija kako bi direktno ugrouzio elementarna individualna i kolektivna prava Srba“, napominjući da su u incidentima učestvovali i pripadici ROSU i KBS.

Podsećaju na ranjavanje u selu Gotovuša kod Štrpca mladića i dečaka srpske nacionalnosti. Ovaj incident karakterišu kao pokušaj ubistva od strane „ničim isprovociranog“ pripadnika KBS Azema Kurtaja i kao „zločin iz mržnje“.

Takođe, kritikuju osude ovog incidenta od strane prištinskih zvaničnika u kojima je izostala nacionalna pripadnost ranjenih Srba, što je u izveštaju navedeno kao potvrda da prištinske institucije „u najmanjoj meri idejno podstiču nasilje protiv Srba i snose apsolutnu odgovornost za njihov tragični položaj“.

Uz to, navodi se i da je zahtev komandantu KFOR-a za povratak pripadnika bezbednosnih snaga Srbije po Rezoluciji 1244 SB UN, odigralo „u jeku krize koju je neosnovanim hapšenjem Miljana Adžića i Dejana Pantiča prethodno pokrenula Priština“. Ime trećeg uhapšenog Srbina –  Trajkovića je izostalo u ovom delu. On se tereti za ratni zločin 1999. u Vučitrnu.

Dodaje se da je u zahtevu KFOR-u detaljno elaboriran čitav opseg sistematskog nasilja koje se od 1999. sprovodi nad Srbima na KiM, kao i da KFOR od te godine nije uspeo da taštii Srbe, ali da je uprkos svemu KFOR odbacio ovaj zahtev.

Stoji i podatak da je do sada bilo „19 ilegalnih upada na Sever KiM specijalnih snaga ROSU“, a podseća se i na ranjavanje Srećka Sofronijevića 2021. godine, tokom dešavanja kod apoteke u Mitrovici, kao i nedavno ranjavanje Miljana Delevića kod Leposavića.

Kako se ocenuje, takvo ponašanje Prištine dovelo je do toga da umesto da se u dijalogu govori o unapređenju života ljudi i napretku u normalizaciji odnosa, dijalog se koristio kao „mahanizam za deeskalaciju kriza“.

Navodi se i da su u Briselu od 1. septembra održana tri sastanka – od kojih je jedan održan na visokom političkom nivou, drugi na nivou glavnih pregovarača o tehničkim pitanjima, a treći na ekspertskom nivu.

Kaže se i da je potpisan jedan sporazum kojim je regulisano pitanje tablica – ali ne „kao rezultat prirodnog usaglašavanja stavova u okviru Dijaloga“, nego kao „rezultat napora da se izbegne ogromna eskalacija na terenu koju je Priština pokretnula“, kao i da je postignut „u poslednjem trenutku“.

Ocenjeno je da je Priština isprva se trudila da obezbedi podršku da se primena potpisanih sporazuma izvrši isključivo na način koji je u njihovom interesu, ali kako to nije uspelo odlučili su da „kroz primenu pravnog i fizičkog nasilja na terenu nametne jednostrana i sporazumima potpuno protivna rešenja“, poput odluke o izdavanju ulazno-izlaznih dokumenata građanima koji žive na KiM i imaju srpske lične karte i preregistraciji vozila sa KM na RKS tablice.

Govori se i o krizi izazvanoj smenom v.d. komandanta Regionalnom direktorata Kosovske policije – Sever Nenada Đurića jer je, navodi se, odbio da primenjuje „nelegalane odluke“, kao i gradnji baza na Severu Kosova.

Poručuje se i da ZSO predstavlja „suštinski i simbolički neizostavan početni korak u deblokadi i eventualnom daljem napretku u provesu normalizacije odnosa“, kao i da bi njena institucionalna snaga „umnogome obeshrabrivala Prištinu da krši i opstruiše i sve ostale zaključene dogovore“.

„Beograd neće odstupiti od zahteva da ZSO bude hitno uspostvljena u skladu sa principima koji precizno propisuju njene nadležnosti, zatim ovlađćenja subjekata koji imaju formalno pravo da učestvuju u procesu njenog formiranja, kao i procedure koje se tom prilikom moraju ispoštovali“, navodi se uz napomenu da bi svi pokušaju koji navedeno ne bi podrazumevali bi bili  ne samo nevaldni, nego bi i bili kršenje četiri sporauima koji regulišu pitanje ZSO, kao i da bi izvesno smanjili šanse za nastavak i napredak dijaloga.

Kaže se i da će Vlada Srbije biti usređena na bezbednost srpskog naroda na KiM, kao i na zaštitu državnih i nacionalnih interesa koji su, navodi se, jasno omeđeni „Rezolucijom Narodne skupštine Republike Srbije o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji“. Napominje se i da će srpska strana nastaviti da kroz mirovnu politiku i učešće u dijalogu onemogući Prištini bilo kakvo lažno prikazivanje Srbije kao nekonstruktivnog i „remetilačkog faktora“ u regionu.

Kao novo pitanje istaknuto je pitanje nestalih lica, uz naglassak da ni tokom ovog izveštajnog perioda nije finalizovan i zaključen dogovor o tekstu Deklaracije o nestalim licima, koji je EU kao posrednik formulisala i predložila stranama u dijalogu još pre više od godinu dana.

Kao rezultati ove dve Kancelarije navodi se da je postignuto „po srpsku stranu objektivno povoljno kompromisno rešenje“ o tablicama, kako se objašnjava, tako što su „sve strane priznale da su srpske KM tablice i dalje potpuno validne“.

Takođe, navodi se da je „isposlovana jasna i nedvosmilena pisana potvrda KFOR da prištinske bezbednosne snage neće ulaziti na sever KiM bez odobrenja komandanta KFOR i četiri srpska gradonačelnika“, kao i zajedničku javnu izjavu EU i SAD da Priština neće hapsiti bilo kojeg Srbina koji je učestvovao na barikadama.

Uz to, kaže se i da su „osujećene maliciozne prištinske namere da portretiše Beograd kao navodni izvor nestabilnosti u regionu.