Šta sve piše u radnom dokumentu o unapređenju izbornih uslova?

Kako se navodi na portalu Narodne skupštine, pomenuti “papir” sadrži “ 16 konkretnih i primenljivih mera”.

Cilj je da se ostvare “konkretni koraci ka postizanju fer uslova u srpskoj politici”, te “vraćanje poverenja u izborni proces”.

Precizira se da je fokus sastanaka održanih 17. i 18. septembra bio pronalaženje rešenja za ostvarivanje pravičnog pristupa medijima i integriteta izbornog procesa.

Napominje se da takav cilj treba da bude ostvaren u skladu sa dva osnovna načela – predložena rešenja ne bi trebalo da budu u suprotnosti sa postojećim pravnim okvirom, i trebalo bi da budu u skladu sa preporukama OEBS/ODIHR-a iz prethodnih izbornih ciklusa, izveštajima Evropske komisije o napretku zemlje i godišnjim rezolucijama Evropskog parlamenta.

“Kofasilitatori su istakli ulogu, nadležnost i odgovornost Vlade, parlamenta i nadležnih organa u pogledu odgovarajućeg sprovođenja trenutno aktuelnog pravnog okvira, kako bi se obezbedili fer uslovi za političke stranke. Pored toga, na dijalogu su pozvane institucije Srbije da preduzmu dodatne mere koje će dovesti do opšteg unapređenja izbornih uslova, povećanja poverenja u izborni proces i uspostavljanja jednakih uslova uoči predstojećih izbora, pre svega za dobrobit građana”, navodi se u radnom dokumentu.

Istovremeno, ističe se da su evroposrednici pozvali sve emitere u Srbiji da se strogo pridržavaju najviših standarda uravnoteženog i objektivnog izveštavanja u skladu sa zakonom.

Na dijalogu se govorilo i o pitanju zloupotrebe javnog položaja od strane javnih funkcionera u predizbornom periodu (takozvana “funkcionerska kampanja”, prim. nov).

Kako se precizira, postignut je dogovor o uspostavljanju privremenog nadzornog tela koje bi se sastojalo od 12 članova, od kojih bi šest bilo na predlog Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i šest članova (format 3+3) iz redova celokupne opozicije u zemlji koje bi predložio predsednik Narodne skupštine nakon konsultacija sa posrednicima u međustranačkom dijalogu.

To telo će, između ostalog, pratiti rad medija, RTS, RTV i privatnih nacionalnih emitera i obaveštavaće javnost o svojim nalazima.

Istovremeno, predviđa se da će REM (Regulatorno telo za elektronske medije) usvojiti “obavezujući pravilnik za Javni medijski servis (RTS i RTV)”.

To će biti učinjeno u skladu sa preporukama OEBS/ODIHR, “radi boljeg regulisanja izborne kampanje, kao i odgovarajuće preporuke za privatne emitere”.

Kada je o Republičkoj izbornoj komisiji, postignuta je saglasnost da se privremeno doda šest članova (format 3+3) stalnom sastavu RIK-a.

Ti “privremeni članovi” će biti iz reda celokupne opozicije u zemlji, “kako bi se povećalo poverenje u izborni proces”.

Takođe, dogovoreno je da se usvoje konkretne mere za unapređenje integriteta izbornog procesa.

To uključuje periodično objavljivanje i kontrolu Biračkog spiska.

Naglašeno je i da je potrebno “hitno” izmeniti finansiranje troškova izborne kampanje iz budžeta, kako bi se obezbedila ravnopravnija raspodela finansijskih sredstava među podnosiocima izbornih lista.

Takođe, posrednici iz EP su istakli važnost uloge nacionalnih manjina i potrebu da se unaprede uslovi za njihovo učešće u izbornom procesu.

Naglašeno je da je od suštinskog značaja blagovremeno sprovođenje predloženih rešenja.

Kako se objašnjava, na taj način biće uspostavljen sveobuhvatan izborni proces, a sve uključene institucije, političke stranke i platforme obavezuju se da će sprovoditi ove zaključke „u dobroj veri“.

Evroposlanici su podsetili učesnike da uspeh u unapređivanju izbornih uslova i opšte političke klime u zemlji zavisi od političkih aktera, donosioca odluka i institucija u Srbiji.

Napomenuto je i da će Evropski parlament nastaviti da pomaže Srbiji i Narodnoj skupštini i da ih podržava u procesu razvoja i reformi.

U radnoj dokumentu se navodi i da će biti  proveravan napretak  koji je ostvaren u sprovođenju mera, a evroposlanici su apelovali na srpske vlasti da pozovu OEBS/ODIHR i Evropski parlament da pošalju posmatračke misije koje bi posmatrale izbore.

Kako finansirati kampanju?

U tabeli za sprovođenje predloženih mera, precizira se, između ostalog, da bi Privremeno nadzorno telo trebalo da bude formirano od strane Ministarstva kulture i informisanja, uz napomenu da: “niko ko je kandidat na bilo kojoj izbornoj listi ne može biti član tog tela”.

Takođe, naglašeno je da svi mediji moraju da objave svoje tarife za političko oglašavanje pre početka izborne kampanje, kao i da se mora definisati “metodologija praćenja medija” tokom kampanje.

Istovremeno, Javni servis se obavezuje da uspostavi odgovarajući “distributivni ključ” u vezi sa političkim oglašavanjem na RTS-u i RTV-u, i to u roku od pet dana od raspisivanja izbora.

Pominje se i “unapređenje samoregulacije kako bi se obezbedilo adekvatno vreme emitovanja” za izražavanje stavova opozicije u informativnim emisijima na javnom medijskom servisu.

Što se tiče promene načina finansiranja troškova tokom kampanje, predloženo je da se 30 odsto sredstava podjednako raspodeli svim podnosima izbornih lista koji su dali izjavu da žele da finansiraju troškove kampanje iz javnih sredstava, a da 70 odsto sredstava bude raspoređeno samo na one liste koje osvoje mandate u parlamentu, srazmerno broju osvojenih poslaničkih mesta.

Među drugim rešenjima nalaze se i revizija biračkog spiska, te uspostavljanje procedura za sprečavanje i istragu pritisaka na birače.