EPA-EFE/ANDREJ CUKICProtestne aktivnosti koje se odvijaju u Srbiji od pada nadsteršnice na železničkoj stanici u Novom Sadu ukazuju na postepeno širenje osećanja opšteg nezadovoljstva među raznim društvenim sferama. Protestima koje već nedeljama predvode studenti priključili su se srednjoškolci, advokati a prema oceni naših sagovornika dalje širenje je realna mogućnost.
Zahtevi studenata još nisu ispunjeni, kao ni svi građanski zahtevi ispostavljeni nakon tragedije u Novom Sadu koja se dogodila 1. novembra. U nedeljama nakon tragedije svedočili smo širenju građanskog nezadovoljstva prouzrokovanog reakcijama vlasti čiji funkcioneri kontinuirano beže od odgovornosti.
Studentske blokade na Univerzitetu u Beogradu započele su 22. novembra 2024. godine, kada su studenti Fakulteta dramskih umetnosti stupili u protest nakon napada na jednog od studenata tokom akcije „Zastani, Srbijo“. Do 5. decembra, blokadama se pridružilo još 14 fakulteta i zgrada Rektorata, uključujući Filozofski, Filološki, Arhitektonski, Matematički i Hemijski fakultet.
Opšte nezadovoljstvo postepeno se širilo od građana i aktivista do studenata i gimnazijalaca, a elan i doslednost ispostavljenim zahtevima ne jenjava, čak ni u vreme praznika. Postavlja se pitanje, šta je potrebno da se dogodi kako bi se preostale sfere društva uključile u demonstracije i “pokazale zube” aktuelnom režimu?
„Mobilizacija drugih društvenih grupa zahteva postojanje zajedničkih ciljeva i osećaja solidarnosti“
Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, po ovom pitanju poručuje da aktuelni studentski protesti i blokade predstavljaju prekretnicu u društvenom životu koja ukazuje na porast opšteg nezadovoljstva, ali da svakako ostaje pitanje “da li će se protestima priključiti i druge sfere društva zavisi od nekoliko ključnih faktora”.
– Prvo, mobilizacija drugih društvenih grupa zahteva postojanje zajedničkih ciljeva i osećaja solidarnosti. Ukoliko studenti svojim delovanjem uspeju da artikulišu šire zahteve koji pogađaju i radnike, intelektualce, nezavisne profesije i građane iz različitih društvenih slojeva, veća je verovatnoća da će protesti dobiti širi karakter. Na primer, teme poput urušavanja pravosuđa, loših uslova rada, ekonomske nejednakosti i narušavanja osnovnih sloboda već utiču na širok spektar građana i mogu biti tačke okupljanja – objašnjava naš sagovornik.
S druge strane, poručuje Beširi, percepcija rizika i koristi od protesta igra ključnu ulogu. On dodaje da većina sfera društva koje se još nisu suprotstavile režimu možda okleva zbog straha od posledica, poput gubitka posla, represije ili stigmatizacije.
– Ako protesti nastave da rastu i pokažu sposobnost da dodatno vrše pritisak na vlasti, to bi moglo podstaći druge grupe da prevaziđu strah i pridruže se pokretu. Umnogome, protesti u poslednja dva meseca doprineli su da se strah od autoritarnog režima značajno smanji, pa imamo proteste i u mestima u kojima gotovo nikad protesta nije bilo – kaže.
Beširi poručuje da, istorijski gledano, režimi poput Vučićevog se najčešće suočavaju s ozbiljnim otporom kada različite društvene grupe pronađu zajednički interes i koordiniraju svoje delovanje.
– Sindikati, udruženja profesionalaca i nezadovoljni građani bi mogli da igraju presudnu ulogu u širenju otpora, pod uslovom da postoji organizacioni okvir koji može da ih poveže – navodi.
Ipak, prema rečima našeg sagovornika, vlast “ne sedi skrštenih ruku” ocenjujući da ona koristi legalne i nelegalne metode pritisaka na sindikate, njihove lidere, pojedinačne studente i njihove porodice i to sve s namerom da se postojeći protesti uguše, a samim tim prevenira njihovo širenje.
– U tom kontekstu, studenti bi mogli postati katalizatori šire društvene mobilizacije ukoliko usmere proteste ka opštijim društvenim problemima i pokažu spremnost za saradnju s drugim grupama. Na primer, uključivanje radnika, nastavnika, lekara i umetnika u proteste moglo bi značajno povećati pritisak na režim – objašnjava.
Beširi smatra da mogućnost da se preostale sfere društva pridruže protestima zavisi od sposobnosti organizatora da prevaziđu fragmentaciju društva i artikulišu zajedničke zahteve. On dodaje da je ključna podrška javnosti, kao i medijska i međunarodna pažnja, koja može smanjiti osećaj izolacije među potencijalnim učesnicima protesta.
– S obzirom na postojeću dinamiku, širenje protesta deluje izazovno, ali ne i nemoguće imajući u vidu uključivanje poljoprivrednika. Ukoliko se previše kalkuliše u drugim sferama društva, postoji velika opasnost da se izgubi momentum i da se protesti održe na nivou studentskih. Ako je postojao trenutak kada lekari, nastavnici, advokati, tužioci i druge profesije treba da dignu glas o tome šta ih žulja, najbolji trenutak je bio juče, a sledeći najbolji je danas – zaključuje.
„Društvo ne može da funkcioniše bez prosvete i kulture“
Profesor Univerziteta u Beogradu i sociolog Jovo Bakić kaže za Danas da je širenje protestnih aktivnosti na preostale sfere društva moguće i da se nada da će se to i dogoditi.
– Već vidimo masovno učešće dramskih umetnika i muzičara. Nadam se da bi i prosvetni radnici mogli uskoro da se priključe, iako verujem da će režim, koji ih je 12 godina sistematski ponižavao, a u poslednje vreme im i pretio, pokušati da kupi njihovo odsustvo s protesta – poručuje naš sagovornik.
On zaključuje da jedno društvo ne može da funkcioniše bez prosvete i kulture te da bi ostali morali da shvate da “ovaj režim mora da ode na ovaj ili onaj način”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
