Foto: EPA/ KOCA SULEJMANOVIC„Građani imaju pravo da glasaju na različitim nivoima izbora. To znači da mogu da uzmu listić samo za parlamentarne, odnosno pokrajinske ili lokalne izbore i da samo njega ubace u odgovarajuću glasačku kutiju. U tom slučaju se upisuju samo u izvod iz biračkog spiska za taj izborni nivo“.
To objašnjava za Danas Bojan Klačar iz Cesida na koji način građani Šapca i Paraćina mogu bez problema da glasaju na lokalnim izborima, pri tom bojkotujući parlamentarne izbore.
Osim toga što je važno da se birači ne potpisuju, primera radi, u birački spisak za parlamentarne izbore, ukoliko žele da te izbore bojkotuju, prema rečima Raše Nedeljkova iz Crte, važno je i da se ljudi pre glasanja na glasačkom mestu izjasne da neće glasati za određene izbore kako bi ljudi iz biračkog odbora znali koji spisak da im ponude.
Nedeljkov kaže da iako se čini da je procedura glasanja samo za jedne izbore komplikovana, sve je ipak vrlo jednostavno.
„Kada birač pristupa glasanju, njemu se na samom ulazu utvrđuje da li je već glasao, ili nije, a ukoliko ima trag nevidljivog mastila pod UV lampom, ne može uopšte da pristupi glasanju. Ukoliko prođe taj prvi deo, postoje tri biračka spisak ukoliko je iz Vojvodine, pošto se tamo glasa i za pokrajinske izbore, a u užoj Srbiji dva. Nakon toga utvrđuje mu se identitet, pa redom proveravaju da li se nalazi na biračkom spisku. Ukoliko je birač u oba biračka spiska ili u sva tri i izjavi da ne želi da glasa na parlamentarnim izborima, on ne sme da se potpisuje u izvod iz biračkog spiska i da uzima glasački listić za parlamentarne izbore. A može da kaže hoću da glasam samo za lokalne izbore, onda mu birački odbor daje da potpiše u izvod iz biračkog spiska za lokalne izbore i uzima glasački listić za te izbore. Njavažnije je da ako birač ne želi da glasa na jednom nivou izbora ne sme da se potpisuje u izvod iz biračkog spiska za taj nivo i da ne uzima glasački listić, jer će se u suprotnom to tretirati kao da je glasao“, kaže Nedeljkov.
Na pitanje koliko su ljudi u Srbiji slobodni da dođu na biralište u nedelju i saopšte da bojkotuju parlamentarne izbore, Nedeljkov kaže da na to pitanje nema odgovor, jer Crta nije radila neko slično istraživanje.
Prema rečima Vjerice Radete, funkcionerke Srpske radikalne stranke, najveća odgovornost u ovom slučaju je na svim članovima biračkih odbora, a pogotovo članovima biračkih odbora Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića ili grupe građana Saše Paunovića, koji imaju gotovo polovinu biračkih odbora. Oni su dužni da objasne građanima na biračkim mestima koji izborni nivoi postoje, koji glasački listići su za lokalne, odnosno parlamentarne izbore, odnosno koji je koji birački spisak.
„Građani nemaju obavezu da glasaju na svim nivoima, ali kako će to izgledati na licu mesta i koliko je to zbunjujuće za običan svet ostaje da se vidi. Preduslov za sve je da građanin dođe i kaže ja neću da glasam za parlamentarne izbore i da se ne potpisuje u birački spisak za te izbore. Ukoliko se potpiše i uzme glasački listić, računa se da je glasao i ne može naknadno da kaže – briši me, ja bojkotujem izbore. Zakon kaže da u kutiji ne sme biti više listića od upisanih birača, ali može manje“, objašnjava Radeta za Danas.
Za razliku od nje Zoran Živković, lider Nove stranke, kaže da je bojkot izbora potpuno besmislen, a da je pogotovu besmislen delimičan bojkot, odnosno bojkot pojedinih izbornih nivoa. Prema njegovim rečima, jedini efekat takvog bojkota može biti dodatno zbunjivanje birača i pomoć režimu Aleksandra Vučića da se dalje utemeljava.
„Dobar deo građana neće znati koji listić je za koje izbore“, ocenjuje Živković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
