Šta u Evropskoj komisiji kažu o poštovanju ekoloških standarda u iskopavanju litijuma u Srbiji?

Upitani ko će biti nadležan za kontrole da li se poštuju kriterijumi u slučaju da projekat “Jadar” kompanije Rio Tinto, koji bi se ticao iskopavanja i prerade litijuma u Srbiji, bude proglašen “strateškim”, naši sagovornici u Briselu ističu da je to zadatak vlasti u državi u kojoj se sprovodi implementacija, uz napomenu da bi “organizatori projekta” bili dužni da svake dve godine podnose izveštaj Komisiji o stanju projekta i obaveštavaju Komisiji “o svim relevantnim promenama u njemu”.

“Komisija, takođe, može da zatraži informacije od promotera projekta, i, naravno, namerava da to iskoristi ako postoje ozbiljne sumnje u vezi sa nekim strateškim projektom. Na kraju, prema Članu 7 CRMA, Komisija može da opozove status strateškog projekta u slučaju da projekat više ne ispunjava kriterijume za izbor, od kojih je jedan održivo sprovođenje”, preciziraju u EK.

Memorandum o razumevanju i novi protesti građana

Podsetimo, Srbija i Evropska unija su 19. jula zaključile Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima. Navedeni dokument su potpisali Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike Srbije, i Maroš Šefčovič, potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačkog kancelara Olafa Šolca.

Među sirovinama koje se smatraju važnim za ostvarivanje cilja Unije koji se odnosi na zelenu i digitalnu tranziciju nalazi se i litijum, kojeg ima u Srbiji. Nekoliko dana pre potpisivanja Memoranduma , i zvanično je objavljena odluka Ustavnog suda Srbije o proglašenju neustavnom Uredbe Vlade Srbije o stopiranju iskopavanja litijuma (projekat “Jadar”).

Vlada Srbije stopirala je projekat Jadar 2022. godine, nakon višemesečnih protesta ekoloških organizacija i građana, ukinuvši prostorni plan Loznice kojim je u tom kraju predviđen rudnik, kao i sve dozvole u vezi sa kompanijom Rio Tinto, zainteresovanom za rudarenje litijuma. Protesti građana ponovo se organizuju i ovog leta u različitim delovima Srbije jer je postalo jasno da vlast nije odustala od namere da se u našoj državi iskopava i prerađuje litijum.

Predsednik Vučić je u proteklih mesec poručio da će Srbija, kao i on lično, insistirati da se prilikom realizacije projekta “Jadar” zaštiti životna sredina, “da vazduh, zemlja i vode ostanu čiste”.

„Dok nam Nemci ne budu garantovali da ćemo imati čiste reke i planine, da ćemo i to odlaganje za deponiju imati urađeno u skladu sa svim evropskim standardima, nećemo da pokušavamo ni da počinjemo“, rekao je Vučić.

Rio Tinto ne može da prijavi projekat Evropskoj komisiji a da prethodno ne dobije zeleno svetlo od Srbije

U odgovorima na pitanja EWB na temu litijuma i strateških projekata koji će se izvoditi na osnovu Zakona EU o kritičnim sirovinama, Evropska komisija nedvosmisleno navodi da Rio Tinto, ili bilo koja druga kompanija zainteresovana za rudarenje litijuma u Srbiji, ne može da se prijavi za dobijanje statusa “strateškog projekta” od Evropske komisije, a da prethodno ne dobije zvanično odobrenje od države (u ovom slučaju od Srbije) u kojoj bi se projekat implementirao.

“Prema Zakonu o kritičnim sirovinama, Komisija mora da dobije direktno odobrenje određene treće zemlje (u kojoj bi se projekat sprovodio) pre nego što razmatra prijave. Takođe, i u slučaju da neki projekat EK proglasi strateškim, ovlašćeni organi u zemljama u kojima bi se projekti sprovodili nisu dužni da izdaju dozvole izvođačima”, preciziraju u EK za EWB.

Upitani koje kriterijume neki projekat mora da ispuni da bi ga Evropska komisija proglasila “strateškim”, nadležni u Briselu kažu da su to, pre svega, projekti koji “promovišu strateške sirovine u svim fazama lanca vrednosti, kako unutar EU, tako i izvan Unije”.

“Projekti će biti odabrani na osnovu njihovog doprinosa sigurnosti snabdevanja strateškim sirovinama, tehničke izvodljivosti, mogućnosti zamene strateških sirovina, održivosti i socijalnih standarda. Projekti u EU treba da obezbede evropsku dimenziju, a projekti u trećim zemljama treba da obezbede dodatnu vrednost na lokalnom nivou. Opseg obuhvata projekte koji omogućavaju proizvodnju materijala koji zamenjuju strateške sirovine. Strateški projekti u EU će imati koristi od pojednostavljenja izdavanja dozvola za ubrzavanje administrativnih procedura. Države članice EU će morati da se pridržavaju jasnih rokova za celu proceduru, da koordinišu u okviru jedinstvene procedure odgovarajuće procene životne sredine i, ako je potrebno, primenjuju hitne procedure u slučaju početka suđenja”, ističu u EK.

Koja su pravila i procedure da bi neki projekat bio proglašen “strateškim” od strane EK?

Govoreći o pravilima i procedurama koje se tiču strateških projekata u zemljama koje nisu članice EU, kao što je Srbija, u Evropskoj komisiji za naš portal napominju da će i takve države morati da ispune “visoke ekološke i socijalne uslove”, što će podrazumevati i da od toga ima neposrednu korist lokalna zajednica.

Kako dalje objašnjavaju u Komisiji, CRMA propisuje da projekti koji budu proglašeni strateškim moraju da značajno doprinesu obezbeđivanju sigurnosti snadbevanja strateškim sirovinama u EU, da budu tehnički izvodljivi u razumnom roku, te da se obezbedi da se “očekivana proizvodnja može proceniti sa dovoljnim stepenom sigurnosti”.

“Projekti koji budu proglašeni strateškim moraju se sprovoditi na održiv način, posebno u pogledu praćenja, sprečavanja i minimiziranja uticaja na životnu sredinu, sprečavanja i minimiziranja društveno štetnih uticaja,korišćenjem društveno odgovornih praksi, uključujući poštovanje ljudskih prava, autohtonih naroda i radnih prava, posebno u slučaju prisilnog preseljenja. Takođe, moraju da vode otvaranju novih radnih mesta i da se sprovode uz konstruktivnu interakciju sa lokalnim zajednicama i relevatnim društvenim patrnerima, uz korišćenje transparentne poslovne prakse, sa adekvatnom politikom usklađenosti za sprečavanje i minimiziranje rizika od negativnog uticaja na pravilno funkcionisanje javne uprave, uključujući korupciju i podmićivanje”, poručuju iz EK.

Izvori našeg portala u Evropskoj komisiji naglašavaju da će, što se tiče strateških projekata koji budu implementirani u EU to značiti da korist od projekata imaju odgovarajuće države članice, ali i u Unija u celosti, a kada je reč o projektima “u trećim zemljama”, to znači da bi oni morali da donesu dobit i toj državi i Uniji.

Govoreći o rokovima za podnošenje prijava za strateške projekte, sagovornici iz EK navode da je “poziv za strateške projekte otvoren neprestano”, ali da će se svake godine četiri puta procenjivati prispele prijave. Kako ističu, prva evaluacija prijava sprovodiće se nakon 22. avgusta.