Šta za Srbiju znači strateško partnerstvo sa Mađarskom?

Oni tako odgovaraju na pitanje kakvu korist bi mogla da ima naša država od otvorenog zalaganja mađarskog premijera da što pre dobijemo “ulaznicu” u EU.

O vidno osnaženim vezama dveju zemalja govori i podatak da je na zajedničkoj sednici vlada Mađarske i Srbije, održanoj juče u Budimpešti, potpisan Sporazum o strateškom partnerstvu.

Viktor Orban, koga zvanični Brisel neretko kritikuje zbog problema u vezi sa vladavinom prava u Mađarskoj, izjavio je da je Mađarska “u potpunosti privržena evropskoj integraciji Srbije, jer ako Srbija ne postane deo bezbednosne strukture EU, neće biti moguće garantovati bezbednost celom kontinentu”.

Istom prilikom, premijerka Ana Brnabić poručila je da je Mađarska “najpouzdaniji partner Srbije na evropskom putu”.

Govoreći o unapređenju odnosa dveju država, Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, navodi:”Srbija svakako ima koristi od saradnje sa Mađarskom u praktičnim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i sa svakom drugom susednom zemljom”.

– Razlog zbog kojeg se odnosi Srbije i Mađarske politički promovišu u ovom intenzitetu je, međutim, posledica zajedničkih karakteristika režima u Beogradu i Budimpešti, koje, u većoj ili manjoj meri, odudaraju od ostatka Evrope – u pitanju je stepen autoritarnosti, ali i spremnost da se odnosi sa Rusijom i Kinom koriste kao kontrateža odnosima sa EU. I neke druge zemlje u Evropi se kreću ovim putem, ali, uz izuzetak Belorusije, Srbija i Mađarska su na njemu najdalje otišle. Kako zbog ovih tendencija dobijaju kritike i određene pritiske, logično je da će graditi sve čvršće partnerstvo da bi zajedno imale veću političku težinu, konstatuje naš sagovornik.

Todorović Štiplija kaže da Mađarska jeste pouzdan promoter članstva Srbije u Evropskoj uniji, “u smislu da njeni ministri, poslanici u Evropskom parlamentu i slično to u kontintentu otvoreno zagovaraju”.

– Međutim, ako znamo da je za napredak na putu proširenja potreban konsenzus, a takođe znamo da se neke države EU protive daljim koracima upravo da bi sprečile novu Mađarsku da uđe u EU, to što Budimpešta zagovara prijem Beograda teško da može da ih snažnije ubedi da prime našu državu, zaključuje on.

Prema mišljenju pravnika Milana Antonijevića, “strateška partnerstva jesu pozitivna i treba ih gledati šire, iz ugla dve države, a ne trenutnih Vlada i odnosa prema vladavini prava”.

– To su dokumenti koji ostaju i koji pokazuju da se saradnja sa Mađarskom intenzivira mahom u ekonomskim oblastima. Ono što moramo prihvatiti jeste da nam je u Evropskoj uniji potrebna svaka država, ali i javnost, naročito u regionu. Nedavno smo to i napisali u Indeksu regionalne saradnje na kome sam radio, voleo bih da vidim zajedničku sednicu naše vlade i sa drugim državama članicama EU i komšijama. Taj balans mora postojati, u suprotnom ćemo i u Evropi biti posmatrani kao nepouzdani partner. To je real spoljna politika i tako je treba i posmatrati, ukazuje Antonijević.

“Klub loših momaka”

Imajući u vidu široko rasprostranjeni skepticizam i kritike koje Brisel i velika većina država članica EU iskazuju prema Orbanu i njegovoj “neliberalnoj demokratiji”, nisam srećan zbog izjave gospođe Brnabić, konstatuje za Danas nemački politikolog Franc-Lotar Altman, komentarišući ocenu srpske premijerke da je “Mađarska najpouzdaniji partner Srbije na evropskom putu”. Naš sagovornik kaže da se čini da srpske vlasti “ono što čini Orban smatraju pozitivnim, čime se samo povećava već postojeći skepticizam prema Beogradu u Evropskoj uniji”. “Ovo je još jedan nagoveštaj da će Srbija, kada se pridruži Uniji, biti u mađarsko-poljsko-slovenačkom klubu, koji se smatra grupom loših momaka”, poručuje Altman.