Šta žene sa severa Kosova traže od komandanta Kfor-a? 1foto (BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆ/DS)

Više od 400 žena sa severa Kosova potpisalo je pismo upućeno komandantu Kfora, u kojem nabrajaju probleme sa kojima se suočavaju žene na severu i zbog čega smatraju da Kfor ne sme da dozvoli otvaranje glavnog mitrovačkog mosta, prenosi N1.

Inicijatorke pisma su, obraćajući se novinarima u Severnoj Mitrovici, naglasile da su tu u svojstvu građanki i da ne predstavljaju nijednu organizaciju, instituciju ili političku partiju.

„Nakon više meseci razgovora sa drugim ženama, ali i poslednjih dešavanja od skorašnjih protesta, preko brojnih hapšenja i drugih situacija punih tenzija, nas nekoliko je došlo na ideju da pokušamo da sumiramo trenutno najveće brige i strahove žena sa severa Kosova. Pismo koje ćemo danas predati karabinjerima, a namenjeno komandantu Kfora, je najbolji odraz naših nastojanja da sve te brige stavimo na parče papira“, rekla je Milica Radovanović iz Kosovske Mitrovice.

Naglasila je kako je pismo u samo jednom danu podržalo 415 žena iz četiri opštine na severu Kosova, i poručila da potpisnice pisma od komandanta Kfora očekuju odlučnu reakciju i jasan signal da nikakvi politički interesi neće prevagnuti protiv interesa građana koji su, kako su ukazale, većinski protiv otvaranja mosta.

„I samo da naglasimo. Iako je pitanje otvaranja mosta ono što nas je okupilo, u pismo ćete videti i čitav niz drugih jednako alarmantnih problema sa kojima se žene na severu suočavaju. Iako je ovo inicijativa žena sa severa Kosova, želimo da skrenemo pažnju i na činjenicu da se sa većinom ovih problema suočavaju i naše sunarotkinje koje žive na jugu Kosova. Prva među njima je Dragica Gašić, čiji stan je juče kamenovan u Đakovici„, podsetila je Radovanović.

Među 415 žena su, kako je navela, majke, doktorke, nezaposlene, medicinske radnice, inženjerke, domaćice, psihološkinje, pedagoškinje, umetnice, glumice, novinarke, prosvetne radnice, univerzitetske profesorke, penzionerke, studentkinje…

Šta žene sa severa Kosova traže od komandanta Kfor-a? 2
Foto: Print screen Kosovo online

Pismo žena sa severa Kosova prenosimo u celini:

Poštovani General-majore Ulutaş,

Godine 1999, KFOR misija je uspostavljena kako bi “izgradila mir i stabilnost na Kosovu”. Kako se bezbednosna situacija tada polako stabilizovala u dovoljnoj meri da je postalo moguće pokrenuti političke procese, poboljšavali su se i uslovi života različitih zajednica, nekima je i vraćeno malo dostojanstva. Međutim, sada je vreme da priznate da je došlo do urušavanja političkog dijaloga i autentičnih procesa koji su zahvaljujući Vašoj misiji nekada bili na mnogo višem nivou i iznova procenite Vašu ulogu u sprečavanju potpune regresije odnosa na period iz 1999.

Kada dođemo u situaciju da politički faktor ne može da osigura stabilnost, već je naprotiv, aktivno narušava, na Vama je da odlučnim potezima okončate takve igre. Vreme je da prihvatite da saopštenja EU i Kvinte već nekoliko godina nemaju pozitivan efekat na bezbednost na Kosovu i preduzmete korake koji će osigurati da se sve ono što se dešavalo proteklih godine ne odrazi negativno na dalje ugrožavanje NATO vojnika i etničkih i verskih manjina na Kosovu.

Šta žene sa severa Kosova traže od komandanta Kfor-a? 3
Printskrin Kosovo online

Vaša misija ima česte kontakte sa našom zajednicom i verovatno ste već upoznati sa teškom situacijom u kojoj se posebno žene nalaze. Ipak, želimo da ponovimo neke od stvari koje nas brinu. Usled ultra-nacionalističke politike trenutne vlade Kosova, pojedinci su aktivno ohrabreni da ulaze u naš, nekada dosta bezbedan javni prostor i seksualno uznemiravaju žene, posebno u večernjim časovima. Zbog nerazumnih mera zabrane uvoza srpske robe i dinara, mnoge od nas izgubile su poslove u prodavnicama i buticima koji se ubrzano zatvaraju, a u kojima su pretežno radile žene. Muški članovi naših porodica su pod pritiskom zbog konstantnih pretnji hapšenjem pod izmišljenim optužbama za narušavanje ustavnog poretka, što neretko vodi odvajanju porodica ili duboko destabilizuje porodični život. Zbog neredovnog dopremanja lekova, terapije za trudnice i hronične bolesnice nisu uvek odmah dostupne i u apotekama ili zdravstvenim institucijama te često moramo da putujemo u Srbiju ili se konstantno raspitujemo o tome ko putuje za Rašku kako bi nam kupio lekove.

Pitati prijatelje i porodicu da li im trebaju lekovi pre nego otputujemo postao je deo našeg normalnog društvenog ponašanja. Penzionerke, koje retko znaju da voze, svakog meseca moraju da putuju u Rašku kako bi podigle penziju ili se uzdaju da će njihove bankovne informacije biti bezbedne sa prijateljima ili članovima porodica sa kojima ih dele kako bi im podigli novac umesto njih.

Mi razumemo da nije na KFOR-u da ove probleme i reši, ipak, važno je razumeti da su oni simptom propalih političkih procesa koji vode u bezbednosne eskalacije. Zato KFOR mora biti odlučniji od diplomatskih misija svojih zemalja članica. Oni nisu uspeli ne samo u tome da nam obezbede dostojanstven život, već oni takođe svojom neefikasnošću ugrožavaju i Vaše vojnike i reputaciju Vaše misije.

Možda verujete i da je Kosovska policija, koja je prva u lancu reagovanja, formacija koja bolje može da reši neke od ovih problema. Međutim, želimo da podvučemo da mi nemamo partnere u Kosovskoj policiji. Samo proteklih mesec dana, zamenik regionalnog direktora policije, Veton Eljšani je dao sledeće izjave:

Šta žene sa severa Kosova traže od komandanta Kfor-a? 4
foto: Printscreen/YouTube/Kosovo Online

„Ako vinovnik u noći nosi masku, počini krivično delo i dođe do pucnjave Specijalne policije, niko ne bi voleo da se iza te maske nađe maloletnik, ne daj Bože“ i „Paralelnim strukturama nazivam i zdravstvene i obrazovne usluge koje će nam biti problem dok ne budu pod našom upravom.“

Teško je shvatiti ove izjave kao išta drugo do pretnje fizičkoj bezbednosti naše dece i njihovom pravu na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Druga izjava je čak i politička jer nije policija ta koja upravlja zdravstvom i obrazovanjem već lokalne i centralne vlasti. To pokazuje da gospodin Eljšani sebe vidi kao deo političkog rukovodstva u vladi i da je policija pod njegovom komandom politički alat. Kao takva, ova policijska formacija nije od poverenja i mnogo žena ne želi da prijavi slučaje seksualnog uznemiravanja od strane ultra-nacionalista iz albanske zajednice. Ne samo to, plaše se da ta iskustva podele i sa porodicom jer strahuju da bi muški članovi porodica mogli da traže odmazdu.

Ukoliko pod političkim pritiskom vlade ili možda neke NATO zemlje, odlučite da umanjite svoje prisustvo na mostu na Ibru, poslaćete zajednici na severu strašnu poruku da su njihovi strahovi i zebnje zbog politika i namera vlade na Kosovu nebitni. Poslali biste poruku da su uništavanje međuetničkih odnosa i eskalacije nešto što treba nagraditi. Nijedan bezbednjak, savestan u obavljanu svog posla, ne može zaključiti da je otvaranje mosta za saobraćaj u trenutku kada istovremeno imamo de fakto policijsku državu na severu, dobra ideja. Nemoguće je da bezbednosna situacija u isto vreme iziskuje svakodnevno prisustvo Specijalne policije i oklopnih vozila na severu, desetine utvrđenih baza i otvaranje najopasnije neuralgične tačke najžešćih posleratnih međuetničkih sukoba. Ne možete dozvoliti da svakodnevno posmatrate militarizaciju severa i da u isto vreme uvažavate argumente o tome kako most treba demilitarizovati. Takve realnosti ne mogu postojati istovremeno.

Tek kada političke elite počnu da promovišu suživot, dobro upravljanje i međusobno poštovanje, kada se kosovskim Srbima ponovo uspostavi pružanje svih usluga i vlada prestane da predstavlja pretnju pružanju tih usluga, možemo govoriti o realnosti u kojoj zajednica na severu može uopšte da razmotri otvaranja mosta za saobraćaj. To bi bila realnost u kojoj su ljudi sa dobrim i poštenim namerama na čelu procesa koji grade međuetničke odnose i održivu zajedničku budućnost, a u kojoj postoji bar minimum poverenja između građana i policije. Zbog takve realnosti, u koju mi duboko verujemo, molimo Vas da ne uzimate u obzir bilo kakve političke argumente i razmotrite samo bezbednosne aspekte Vaših odluka.

Imajte u vidu, „Osoba može drugima nauditi ne samo svojim činjenjem, već i svojim nečinjenjem i u tom slučaju, jednako su odgovorni za štetu koja se drugima nanosi.“

Ovo pismo sastavilo je grupa žena sa severa Kosova i naše predstavnice bi želele i da se uživo sastanu sa Vama, General-majore, kako bismo Vam dalje približili naše stavove. Smatramo da je ovakav način obraćanja Vama neophodan zbog neprestanih pokušaja vlade da lažno predstavi dobro stanje međuetničkih odnosa i navodno održavanje bliskih veza sa zajednicom, dok je ono što se zaista dešava je odraz potpunog prekida komunikacije i ispunjavanje javnog prostora Albancima koji interpretiraju šta je to što kosovski Srbi žele.

Hvala Vam unapred na vremenu i razmatranju našeg zahteva za sastanak.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari