Šta znače pretnje Hrvatske da će „koristiti“ proces pregovora Srbije sa EU?

To nije legitimno ali jeste legalno“, objašnjava Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike na temu aktuelnih pretnji iz susestva vezanih za proces pristupanja Srbije EU.

Naime, predsednik hrvatskog sabora Gordan Jandroković, povodom toga što je srpsko sudstvo potvrdilo optužnicu protiv hrvatskih oficira za raketiranje na Petrovačkoj cesti 1995. godine, rekao je da se radi o političkom slučaju kao i da će Hrvatska odgovoriti političkim merama.

“Hrvatska će koristiti pregovore kako bi Srbiji poslala poruku da takve stvari neće tolerisati. Ako žele prema Evropskoj uniji, moraju se evropski ponašati”, rekao je Jandroković, dodajući da Srbija već ima probleme u okviru pregovora te da se mora odlučiti da li želi da ide prema Zapadu ili prema Rusiji.

Na to je reagovala premijerka Srbije Ana Brnabić sa ocenom da hrvatsko rukovodstvo „sada i zvanično preti“ da će blokirati evropski put Srbije.

„Jedna članica EU se usuđuje da javno kaže da ukoliko tražite pravdu za ubistvo srpske dece, jer četvoro je tamo pobijeno, starosti od šest do 13 godina, da zbog toga ne možete da budete deo EU. To je vladavina prava? To su evropske vrednosti? I nije vas sramota da to kažete otvoreno“, napisala je Brnabić na Tviteru.

Ovakva razmena reči, pa i pretnji, između zvaničnika dve države, po oceni Strahinje Subotića za sada ne predstavlja realnu pretnju po evrointegracije Srbije jer slične poruke iz Hrvatske možemo čuti na svaka dva do tri meseca a one za sada, nisu urodile plodom.

„To služi za potkusurivanje i dobijanje jeftinih političkih poena na obe strane. Bitno je da razmotrimo i od koga dolaze takve pretnje. Nedavno je nešto slično govori o Milanović (Zoran, predsednik Hrvatske) a sada Jandroković, koji je predsednik hrvatskog Sabora, ali Sabor nije taj koji ima uticaja na EU i proces pregovora, već Vlada Hrvatske odlučuje o takvim eventualnim potezima“, naglašava Subotić.

On dodaje da je dobro što slične poruke ne stižu od predsednika Vlade Hrvatske Andreja Plenkovića ili ministar spoljnih poslova.

„ Dobro je što nije Plenković taj koji je imao ovako zapaljive izjave jer bismo u tom slučaju znali da je Hrvatska spremna da koristi proces na taj način, iako je svakako značajno kada poruke stižu od trećeg čoveka u zemlji“, naglasio je on.

Subotić ocenjuje da „nije nemoguće“ ali su trenutno male šanse da će susedi zaista i ispuniti svoje pretnje.

„To bi bila zloupotreba pristupnog procesa jer je po sredi jedno ad hoc pitanje koje, niti ima veze sa zakonodavstvom EU niti našom saradnjom sa Haškim tribunalom“, objašnjava on dalje.

Ipak, Subotić upozorava da bi, ukoliko se nastavi zaoštravanje ovakve retorike sa obe strane, Hrvatska mogla da potegne ovo pitanje pred institucijama EU, ali teško da bi zato do bila podršku ostalih članica.

„Hrvatska može da zloupotrebi proces pregovora Srbije sa EU ako joj ’dune’ jednog dana, ali to bi štetilo i njihovom imidžu u samoj EU. Vidimo kakve su bile reakcije vodećih država Evrope na ono što Bugarska radi Severnoj Makedoniji i da je Francuska insistirala da se proces ne blokira zbog pitanja“, navodi Subotić.

On kaže da zbog toga naša vlast ne treba da se ponaša „bahato“, ali da to svakako ne znači da treba da odustane od optužnice.

Posebnu težinu u ovom trenutku ima i to što Hrvatska podseća da Srbija nije usaglašena sa posljnom  politikom EU po pitanju sankcija Rusiji, te time može da ima argument više za pretnje blokadom, iako se radi o različitoj temi.

„Hrvatska daje podsticaj na blaži ili oštriji način, da se usaglasimo sa spoljnom politikom EU. To je naša obaveza i to otežava našu pregovaračku poziciju jer će druge države članice, kao u ovom slučaju Hrvatska, koristiti to kao argument i svim onim slučajevima kada bi želeli da privole kolege iz EU na svoju stranu“, naglasio je on.