Šta znače Vučićeve i Lajčakove oprečne izjave o „novoj armaturi“ pregovora?

– Naime, ništa više nije iznenađenje s obzirom da u Prištinu samo dan ranije došao i specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Zaracin koji je imao susrete sa liderom DSK Lumir Abdiđikuom i premijerom Kurtijem. Da bi samo nakon 24 sata nakon njegovog dolaska u Prištinu došao „iznenada“ i Lajčak, kaže Šeholi.

Specijalni izaslanik EU u Prištinu je stigao juče, te je nakon razgovora sa kosovskim predsednikom i potredsednikom vlade Aljbinom Kurtijem i Besnikom Besljimijem, izjavio da ne postoji nikakav „novi okvir“ dijaloga, te da je bio iznenađen Vučićevom izjavom da novi okvir postoji.

Sam Vučić je na konferenciji nakon nedavnog Saveta za nacionalnu bezbednost rekao i da je predložena „nova armatura pregovora s Prištinom“ i da će u narednim danima „biti mnogo više pritisaka da se dođe do rešenja koje bi Srbija prihvatila“.

Lajčak je na Kosovo došao zvanično da bi aranžirao još jedan susret zvaničnika Prištine i Beograda u ovom mesecu, navodi Šeholi i otkriva da po saznanjima Instituta koji vodi sačinjen je i novi dokument o „prelaznom finalnom dogovoru“.

– Imamo saznanja iz dobro obaveštenih zapadnih izvora, po kojima EU je sačinila dokument sa 13 tačaka koji sadrži veoma detaljne konceptualne sadržaje „prelaznog finalnog dogovora“ između Kosova i Srbije sa ciljem da bude neka vrsta srednjoročnog realizovanja sporazuma, navodi direktor Instituta za međuetničke odnose.

Vučićeva izjava o novoj „armaturi“, kaže naš sagovornik, nema veze sa realnim stanjem, ukazujući i Lajčakovu izjavu da je začuđen rečima predsednika Srbije, odbacujući tu izjavu kao neistinitu.

– Zasigurno ulazimo u fazu neke diplomatske ofanzive koja će imati kao rezultat dokument kojim će se dati tačne smernice sporazuma za srednjeročno vreme, s obzirom da izgleda da nijedna strana, ni zvanična Priština, niti zvanični Beograd, nije spremna za veliki finalni koncept koji bi jednom za sva vremena rešio pitanje Kosova i Srbije, navodi Šeholi.

Komentarišući Šeholijevu izjavu oko novog sporazuma, Gogić kaže da to nije nerealno, ali da može biti „probni balon“.

– Teško je govoriti o tome dok ne vidimo nacrt. Ima smisla da EU malo prilagodi svoj sporazum, pa da treba naći prelazni dogovor, kaže Gogić u razgovoru za Danasov Jutjub kanal.

Ovaj politikolog, osvrćući se na oprečne izjave Vučića i Lajčaka oko novog okvira pregovora kaže da je moguće da su obojica u pravu.

– Lajčak deluje u okviru mandata koji mu je dala Evropska komisija, njemu je šef Borelj i tu se ništa nije menjalo. Opis posla je ostao isti i verovatno nema „nove armature“. Ali to ne znači da drugi akteri ne mogu da se uključe u proces. SAD ima svog predstavnika koji nije obavezan onime što EU radi. Naravno, pogotovo sad pod Bajdenovom administracijom, poštuju prvenstvo EU u vođenju procesa ali nisu obavezani da taj format prihvate. Takođe, Nemačka i Francuska imaju svoje izaslanike i one mogu da ruše jedinstvo EU u pogledu pregovora. Ranije se iz Austrije i Nemačke čulo da se očekuje međusobno priznanje, iako je politika EU kao birokratske institucije da se dođe do sporazuma o normalizaciji koji ne mora da bude priznanje ali pojedinačne članice mogu da traže priznanje i same da postave svoje uslove i „armaturu“, objašnjava naš sagovornik.

Ovaj politikolog kaže da ni od Lajčaka, kao ni od drugih izaslanika, ne očekuje nikada ništa preterano, te da bilo ta poseta najavljena ili ne, Lajčak je neko ko malo šta može da učini.

– On nema instrumente i nije uticajan naročito kad je reč o procesu. Njegova poseta je deo kriznog menadžmenta koji EU vodi u saradnji sa SAD sa namerom da se ili spreči eksaliranje krize ili da se ona pravovremeno prekine da ne bi eskalirala u nešto veće, navodi Gogić.

Pojašanjava da je visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borelj govorio o konflikt menadžentu koji je širi pojam i koji može da znači širi razgovor o rešavanju spora na način da Kosovo bez priznanja Srbije uđe u međunarodne institucije. Međutim, krizni menadžment je uži pojam koji je ograničen na neposrednu krizu na terenu i rizik od izbijanja nasilja i nije nešto što se planira, već je „ad hock“.

Do kriznog menadžmenta je došlo 31. jula, kada je nakon barikada na severu KiM i najave Prištine da će započeti sprovođenje mera reciprociteta u pogledu ličnih karata i tablica, kako se ta situacija ne bi otrgla kontroli, ukazuje naš sagovornik.

– Ovo što smo sve do sada videli je više upravljanje krizom nego konfliktom, navodi Gogić.

Narodni poslanik pokreta Ne davimo Beograd Robert Kozma kaže da je očigledno da Lajčak mora periodično da ubeđuje Kurtija da učestvuje u pregovorima, da ne podiže tenzije i zaoštrava atmosferu, što su neretko radili predstavnici Kurtijevog režima u Prištini u proteklom periodu.

– Prečesto smo svedočili situacijama u kojima kao da postoji međusobno razumevanje predstavnika Prištine i Beograda u neodgovornom ponašanju koje se na kraju završi nekom vrstom privremenog polurešenja koje se onda predstavi kao spasonosno rešenje. Dodatno, zanimljivo je i Lajčakovo reagovanje na Vučićevu izjavu o najavi promene strukture pregovora, da je očigledno morao da reaguje na informaciju koju je predsednik plasirao u javnost, navodi ovaj poslanik.

Smatra da se time opet pokazuje neodgovorno ponašanje Aleksandra Vučića koji pokušava sebe da stavi u poziciju u kojoj je on jedini izvor informacija i tumač društvenih dešavanja. Vučićeve informacije su, smatra, često netačne i spinovi su koji služe da se slude građani i stvori situacija u kojoj nas predsednik tobože spašava u teškim međunarodnim okolnostima.