Šta znači izjava predsednika Srbije da je postignut usmeni sporazum sa Prištinom?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u nedelju otkrio da ništa nije potpisano u postignutom dogovoru sa Prištinom oko ličnih dokumenta uz koje se prelazi granica/administativna linija između Kosova i Srbije, i da je to, kako je rekao, usmeni sporazum, te da je pisani postignut 2011.

– Sutra možemo da ga promenimo. Ali verujem da je to odličana stvar za nas što smo se izborili za srpku državnost i našli najbolje tumačenje da Srbi sa KiM imaju dokumenta Srbije, odnosno da dokumenta Srbije važe na KiM – rekao je on.

Dogovor, kako ga je saopštio visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, podrzumeva da je Srbija pristala da ukine dokumente za ulazak/izlaz za one koji imaju kosovska lična dokumenta, a Kosovo se složilo da ih ne uvodi za one koji imaju srpske lične karte.

„Kosovski Srbi, kao i svi ostali građani, moći će slobodno da putuju između Kosova i Srbije koristeći svoje lične karte“, naveo je Borelj.

Odgovarajući na pitanje Danasa šta znače Vučićeve reči o usmenom sporazumu i koliko on kao takav vredi, Janjić kaže da je to informacija i da treba zahvaliti Vučiću na njoj.

– S obzirom na stepen netransparetnosti bolje da saopšti ikad nego nikad. A kada bi preveli usmeni dogovor, to znači dil. A kada je u pitanju konflikt menadžment, jer mi nismo u fazi normalizacije odnosa nego u konflikt menadžentu situacije u kojoj su tablice i ostalo izvedena pitanje, dil važi i obavezuje čak i više nego potpisani sporazum – kaže on.

Kako dodaje, kada je reč „o drugoj strani i Vučiću, to znači da je procena da njima više odgovara takav dil, jer vidimo da je Kurti danas sa opozicijom koju obaveštava“.

Janjić pretpostavlja da dil može biti i širi, „jer ovo nije potpuno rešenje i može biti samo početak“.

– Kada je u pitanju treća strana, SAD i asistenti iz Brisela, kod njih je dil početak svakog ozbiljnog odnosa, dobrog i lošeg. Ko prekrši dil, on je „not delivering boj“ ili „čovek ili država koji ne isporučuje“. Moje iskustvo, lično i teorijsko, iz konflikt menadžementa kaže je da je dil često čvršći od pisanog dokumenta – kaže naš sagovornik.

On zaključuje da sada znamo da Srbiji zaista nedostaje transparetnost koja je moguća u ovom momentu, te da bi trebalo da se vlada, Vučić i medijatori dilovanja, pozabave time da i u Srbiji dobijemo ono što imamo na Kosovu, a to su konsultacije sa smostalnim stručnim timom i opozicijom.

– Ali vi kao da nećete da razgovarate sa opozicijom koja sama sebe diskvalifikuje. Ja tu nemam iluzije, ako Boško Obradović zaista misli ono što priča, on ne treba ni da učestvuje. On ima svoju politiku. Iskustvo Socijaldemokratije u doba Miloševića je da mi nismo hteli da budemo deo paketa koji trguje sa Miloševićem. Ne moraju svi da budu. Ideja o jedinstvu opozicije je bemislena. Ovde se radi o žestokoj borbi da li u EU ili ne i da li rešavati probleme ili ne. Dakle, konsultacije sa opozicijom koja drugačije misli pogotovo sa onom u parlamentu a koja se programski zalaže evroatlanske integracije. Ko za to nije imaće vremena na izborima da pobedi i okrene Srbiju ka ne znam gde – zaključuje Janjić.

Milanović je gostujući na televiziji N1 naveo da su postignuti sporazumi nemaju nikakvu pravnu snagu.

– To se odnosi na usmene dogovore poput ovog i na pismene dogovore od pre, uključujući i Briselski sporazum ili Sporazum o slobodi kretanja iz 2011. To su sporazumi na reč i njihova težina zavisi zapravo od toga kolika je dobra volja tih strana da te vrste sporazuma sprovede. Kao što dobro znamo, doba volja obe strane nije velika i obe strane su sistematski kršile prethodne dogovore, kao što kosovska strana nije sprovodila Briselski sporazum neuspostavljajući ZSO. To je njihova težina i oni nisu pravni dokumneti – objasnio je on.

Kako je dodao, pravni dokument koji bi bio u pisnoj formi je tek kraj postupka normalizacije, ako ga i bude,

– To EU očekuje od Srbije i Kosova, da se u jednom trenutku potpiše međunarodni ugovor koji neće nužno biti znak priznanja Kosova od Srbije, što Kosovo želi, ali će na pravni način regulisati odnose – naveo je on.

Osvrćući se na poslednji dogovor Beograda i Prištine Milanović je rekao da su dve strane sada zapravo samo pristale da sprovedu Sporazum o slobodi kretanja koje su potpisale 2011.

– Trebalo je, po Sporazumu iz 2011, da svi građani budu u mogućnosti da putuju iz jedne teritorije u drugu, bez ulazno-izlaznog dokumenta. Taj dokument je tačkom tri bio predviđen za tranzitno putovanje u treće zemlje – objašnjava on i podseća da su srpske vlasti, protivno sporazumu, izdavale tu vrstu papira i Albancima sa Kosova koji su putovali u centalnu Srbiju. Milanović pritom odbacuje tvrdnje pojedinih političkih subjekata da je Srbija prihvatanjem kosovskih ličnih karata priznala jednostano proglašenu nezavisnosst Kosova.
Priznanje se, objašnjava on, može izvršiti samo jednim poprilično formalnim aktom da zvaničnici Srbije izjave da priznaju Kosovo, ili da Srbija npr. imenuje ambasadora u Prištini.

– Nikada u istoriji međunarodnog prava jedna država nije priznala drugu preko registarskih tablica ili ličnih karata. Cela ta opsesija da li ćemo nehotice da priznamo Kosovo je besmislena – zaključuje Milanović.