Foto: EPA/ Michael Kooren / REUTERS POOLBivši načelnik Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić ostaće na privremenoj slobodi u Srbiji do kraja oktobra, odlučio je danas međunarodni sud u Hagu, koji Stanišiću sudi po optužnici za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.
Drugooptuženom Franku Simatoviću-Frenkiju, koji je takođe na privremenoj slobodi u Srbiji, sud je naložio da se u Hag vrati 13. juna, pet dana uoči zakazanog početka dokaznog postupka odbrane.
Stanišić je na privremenu slobodu zbog bolesti pušten u leto 2017, odmah pošto je počelo ponovljeno suđenje.
U današnjoj odluci, raspravno veće predsedavajućeg Bartona Hola (Burton Hall) navodi da je, po nalazima lekara, Stanišić „privremeno nesposoban da putuje“.
Po izveštajima lekara, Stanišić bi mogao biti sposoban za povratak u Hag posle dodatnih terapija i „kada se u dovoljnoj meri oporavi od izvesnih medicinskih problema“.
Veće sudije Hola produžilo je Stanišiću boravak na privremenoj slobodi do 31. oktobra.
Stanišićevi branioci u ranijim podnescima su nagoveštavali da Stanišić namerava se vrati u Hag kada počne dokazni postupak odbrane.
Izvođenje dokaza odbrane, po nedavnoj odluci suda, trebalo bi da počne 18. juna.
Po današnjoj odluci, drugooptuženi Simatović, koji je na privremenoj slobodi od septembra prošle godine, moraće da se vrati u Hag uoči početka drugog dela postupka.
Sudski Mehanizam, koji je pravni naslednik Haškog tribunala, nedavno je odbio Simatovićev zahtev za oslobađanje na polovini suđenja. Stanišić nije ni podnosio zahtev za oslobađanje.
Bivši načelnik SDB Srbije Stanišić (68) i operativac te službe Simatović (69) optuženi su za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje Hrvata i Muslimana u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.
Stanišića i Simatovića uhapsile su i u Hag izručile vlasti Srbije, s proleća 2003, neposredno posle ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića.
Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.
Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.
Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.
Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću, koje je počelo 13. juna 2017, poslednji je haški proces u kojem se utvrđuje da li su za zločine u Hrvatskoj i BiH odgovorni zvaničnici Srbije.
Pred Haškim tribunalom nijedan državni zvaničnik Srbije nije bio osuđen za te zločine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
