Stanje demokratije u Srbiji: Problematični izbori, urušavanje parlamentarizma i ugrožavanje slobode govora

Izveštaj „Stanje demokratije u Srbiji 2020“ donosi pregled stanja kroz pet kriterijuma za članstvo u EU iz Kopenhagena, kao i oblasti kroz koje svoju ocenu daje Evropska komisija o državama kandidatima – izbori, rad parlamenta, upravljanje, civilno društvo i sloboda izražavanja.

Osvrćući se na parlamentarne i lokalne izbore održane 21. juna, Centar navodi da su uočene su značajne neregularnosti i kontroverze u više aspekata, uključujući proces prikupljanja potpisa za izborne liste i rekordno poništavanje glasova na biračkim mestima, kao i promenu izbornih zakona u izbornoj godini.

Osim toga, u izveštaju se navodi da su demokratičnost izbornog procesa narušila dva faktora. Prvi se odnosi na odluku većeg dela opozicije da izbore bojkotuje, dok u drugom Centar savremene politike ističe sumnju da je vladajuća stranka zloupotrebila situaciju izazvanu pandemijom korona virusa.

Krajnji rezultat ovogodišnjih izbora u izveštaju je okarakterisan kao „rezultat bez presedana“ u poslednjih 20 godina.

Prema oceni Centra, sporno je i spuštanje cenzusa u izbornoj godini, kao i izmena izbornog zakona koja je omogućila da ne samo javni beležnici (notari), već i gradske i opštinske uprave overavaju potpise građana za kandidaturu izbornih lista.

Iako je formalno izborna kampanja obustavljena, tokom vanrednog stanja do izražaja je došla i „problematična uloga predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, koji formalno nije bio kandidat na ovim izborima, stoji u izveštaju.

Rad parlamenta u prethodnih godinu dana obeležilo je stupanje u bojkot većine opozicionih poslanika. Nakon toga, stanje parlamentarizma u Srbiji ugroženo je i u prvoj polovini godine, nesastajanjem Narodne skupštine za vreme vanrednog stanja.

„Nije pruženo objašnjenje zašto nije mogao da se pronađe način da se ispoštuju mere zaštite a da istovremeno parlament nastavi sa radom, kao što je to bio slučaj u drugim zemljama“, navodi se u izveštaju.

Centar je ukazao i na povišene tenzije koje su se javile s povratkom poslanika u Narodnu skupštinu, kao i incidente i štrajk glađu.

Novi saziv parlamenta nije do kraja konstituisan ni nakon tri meseca od održavanja izbora, a prema izveštaju, za to ne postoji nikakva objektivna prepreka.

Iako je pristupanje Srbije Evropskoj uniji, bar formalno, glavni spoljnopolitički cilj, određene izjave državnih zvaničnika za vreme vanrednog stanja, bacile su senku na taj proces.

Centar u tom pogledu ističe favorizovanje Kine i naglašavanje „vekovnog i čeličnog prijateljstva“, dok su se paralelno sa tim čule poruke da „evropska solidarnost ne postoji“ i da je ona samo „bajka na papiru“.

„Kapaciteti za koordinaciju i sprovođenje procesa evropskih integracija bitno su umanjeni s obzirom na to da je pozicija Šefa pregovaračkog tima o pristupanju Srbije Evropskoj uniji upražnjena već godinu dana, nakon što je krajem septembra 2019. godine Tanja Miščević podnela ostavku“, dodaje se u izveštaju.

U oblasti rada nezavisnih institucija, pominje se rad zaštitnika građana, koji je pokretao postupak kontrole u nekoliko slučajeva, ali je način na koji je to uradio više puta bio kritikovan.

Kritike su bile usmerene ka slučaju julskih protesta i tvrdnji da policija nije koristila prekomernu silu, zatim ka reakciji u slučaju hapšenja Aleksandra Obradovića, radnika Krušika, i hapšenja novinarke Ane Lalić.

Izveštaj se bavio i institucijom Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i radom Agencije za brobu protiv korupcije.

Prostor za slobodno delovanje i razvoj organizacija civilnog društva (OCD), prema oceni Centra, nastavlja trend sužavanja. U obzir su uzeti zabeleženi pritisci na istraživače, aktiviste i novinare, kampanje zastrašivanja i rušenja ugleda kroz delovanje vladinih nevladinih organizacija i izjave državnih zvaničnika.

„Da ne postoji politička volja za unapređenje položaja OCD pokazuje i činjenica da i dalje nije usvojena Nacionalna strategija za podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva (2015-2019), dok je 2020. godine trebalo usvojiti ovaj dokument za naredni period“, dodaje se u izveštaju.

Kao najozbiljniji slučaj ugrožavanja slobode organizacija civilnog društva okarakterisan je zahtev Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma da poslovne banke dostave podatke o finansijskim transakcijama 37 organizacija i medija, kao i 20 pojedinaca.

Centar savremene politike ukazuje na trend pada na svetskim listama slobode izražavanja, pri čemu je akcenat na izveštajima organizacija „Reporteri bez granica“ i „Fridom haus“. Uz to, izveštaj beleži i da je u periodu od oktobra 2019. do septembra 2020. godine Nezavisno udruženje novinara Srbije evidentiralo 129 pritisaka, verbalnih pretnji, napada na imovinu i fizičkih napada na novinare.

Zamerke su usmerene i ka radu Regulatornog tela za elektronske medije (REM), naročito u periodu izborne kampanje. Kao problematično je definisano i izveštavanje Radio-televizije Srbije (RTS) i Radio-televizije Vojvodine (RTV), jer u periodu izborne kampanje nisu doprineli nepristrasnom informisanju građana, kao ni podsticanju pluralizma političkih ideja.

Kompletan izveštaj, koji je nastao u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, možete pročitati na sledećem linku: Stanje demokratije u Srbiji 2020.