Stanković: Srbija se ne može svrstati u grupu kredibilnih partnera u međunarodnim odnosima

Zbog toga što se odluke donose od slučaja do slučaja, nailazimo na niz kontradiktornosti, ocenila je ona u serijalu razgovora Agreman.

„Mi smo, deklarativno, kandidati za članstvo u Evropskoj uniji (EU), pregovaramo, ali se ne usklađujemo sa spoljnom politikom Unije, što je predviđeno poglavljem 31“, rekla je Stanković.

To je ilustrovala primerom odnosa prema Belorusiji, učešćem na vojnim vežbama i odnosom prema sankcijama.

„To je posledica nastojanja Srbije „da sedi“ na više stolica, Da bismo bili kredibilan partner u međunarodnim odnosima, moramo da odaberemo strateški put spoljne politike i da ga se držimo“, naglasila je Stanković.

Ona je upozorila da nema napretka u poglavljima 23 i 24 i da zbog toga neće biti ni otvaranja novih pregovaračkih poglavlja sa EU.

„Vidim veliku neozbiljnost i neiskrenu nameru političke konstelacije u Srbiji da se pridruži EU i to nije slučajno. Kada bi postala deo EU, taj uređeni sistem ne trpi klijentelističku ekonomiju, niti korupciju, kao gorući problem“, predočila je Stanković.

Kako je ocenila, ne može se govoriti da je Srbija tokom pandemija profitirala od te spoljnopolitičke neopredeljenosti, jer se i dalje ne zna šta je sve plaćeno, a šta dobijeno od Rusije i Kine.

„Vakcine kojima se toliko dičimo takođe su plaćene i Rusiji i Kini. One jesu naši važni oslonci u spoljnoj politici, ali nisam sigurna da bi se nešto drastično promenilo da se nismo tako oštro držali Rusije i Kine tokom pandemije“, napomenula je Stanković.

Prema njenim rečima, javnost je u protekle dve godine svedok jakog afirmisanja Kine u prorežimskim medijima.

Novac do kojeg se lakše dolazi iz Kine nisu investicije, ukazala je Stanković, već krediti i to skupi, za koje ne znamo pod kakvim su uslovima dati.

Kina te kredite, prema njenom objašnjenju, daje bez postavljanja pitanja o ljudskim pravima, demokratiji, zakonitosti, dok kineske firme koje dobijaju poslove finansirane tim kreditima zaobilaze domaće zakone.

Kada je reč o odnosima sa Rusijom, Stanković smatra da je Kosovo veoma važan element te saradnje, ali i da je vlast svesna snažnog pozitivnog sentimenta građana prema toj velikoj zemlji i vidi u tome dodatni način da oslanjanjem na Moksvu ubira političke poene u domaćoj javnosti.

Stanković je istakla da organizacija kojoj pripada već šest godina radi istraživanju stavova građana prema SAD i ocenila da je za njihovo raspoloženje veoma značajan narativ koji se plasira iz vrha države.

Prema najnovijem istraživanju, 39 odsto građana ima neprijateljski stav rema SAD, ali bi odnose dve države poboljšalo rešenje pitanja Kosova, izvinjenje NATO za bombardovanje, ratna odšteta, ali i poseta američkog predsednika Džoa Bajdena.

Polovina ispitanika, rekla je Stanković, smatra da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić onaj ko najviše radi na poboljšanju odnosa Srbije i SAD.

Ona veruje i da Srbija, upravno zbog promene predsednika SAD, neće trpeti veliki pritisak američke administracije zbog toga što nije ispunila obavezu iz Vašingtonskog sporazuma da preseli ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim.

„Budući da su SAD ozbiljna država koja strateški vodi svoju spoljnu politiku, Stejt department mora da kaže da se od Srbije očekuje da sprovede svoje obaveze“, precizirala je Stanković.

Ona, međutim, ponavlja da se ne očekuje snažan pritisak, jer su i SAD i politička elita u Srbiji svesni da bi to izazvalo jak i negativan politčki odgovor EU.

„Srbija je poboljšala svoj imidž u zemljama regiona“, istakla je Stanković i naglasila da je bila dobra odluka da se susedima podele vakcine protiv korona virusa, mada misli to nije urađeno iz čistog altruizma.

Kako je obrazložila, ako vakcine koštaju od dva do 20 evra, za vakcinisanje jedne osobe iz regiona je potrošeno 40 evra, a ona je, boraveći u Beogradu, sigurno potrošila više od toga.

Mada su, zbog vakcina, kratkoročno poboljšani odnosi sa Bosnom i Hercegovinom, ona veruje da suštinske promene neće biti dok se ne reši pitanje ratnih zločina i odnosa prema Srebrenici.

„S druge strane, u slučaju Severne Makedonije ne treba zaboraviti na mešanje bezbednosnih struktura Beograda u izbore na kojima je pobedio Zoran Zaev“, zaključila je Stanković.