Starović: Koliko god bili nezadovoljni ne smemo odstupiti od pregovara u Briselu

„Zdravorazumski niko ne može očekivati od Republike Srbije, da se obaveže na primenu nečeg novog što bi proisticalo iz zaključaka iz Ohrida, a ukoliko se ne naprave odlučni koraci u pravcu onoga što predstavlja obavezu Prištine već punih 11 godina, a to je formiranje ZSO. Ne mogu biti veliki optimista kada govorimo o nastavku pregovaračkog procesa“, ukazuje ministar.

Dodaje i da su strane dobile rok, da do 18. jula pošalju svoje pismene izjašnjenja na predloge koji su izneti.

Međutim, napominje i da, koliko god bili opravdano nezadovoljni, ne smemo biti ona strana koja će od pregovaračkog stola da odstupi, jer bi posledice u tom slučaju po nas mogle biti veoma drastične.

„A ako me pitate i za neko moje lično mišljenje o samo pregovaračkom procesu, ono što predstavlja izraz mojih strahovanja, to je da pregovarački proces postaje sve više i više irelevantan s obzirom na sve ono što se dešava u Briselu. Sve manje ima svoju refleksiju na stanje na terenu, a stanje na terenu se menja isključivo jednostranim potezima prištinske administracije, Aljbina Kurtija, sada već u jednom dužem kontinuitetu“, naglašava Starović

Podseća da punih godinu dana ne postoji mogućnost prometa robe proizvedene u centralnoj Srbiji na prostoru Kosova i Metohije. I dalje je problem nelegitimnih gradonačelnika, odnosno odbornika Skupština opština na severu Kosova i Metohije.

„I dalje imamo jedan režim koji podseća na režim vojne okupacije sa stalnim raspoređivanjem tih specijalnih militarizovanih monoetničkih albanskih snaga, tzv. kosovske policije. I sve to drastično menja situaciju na terenu, dešava se u potpunosti izvan okvira Briselskog dijaloga koji zbog toga postaje sve više i više relevantan. Ti potezi ne nailaze na nekakvu verbalnu osudu, međunarodnih činilaca pre svega država Kvinte, ali bez onog krajnjeg efekta koji bi doveo do povlačenja tih poteza“, ocenjuje Starović.

Smatra da je potrebna jedna veoma temeljna promena u pristup onih ključnih međunarodnih činilaca kako bi vratili nekakav kredibilitet i relevantnost samom briselskom dijalogu.

To, ističe, može da se učini jedino tako što će se stati na put i zaustaviti sprovođenje tog obrasca jednostavnih mera koje Priština sprovodi od dolaska Aljbina Kurtija.

„Nema nikakve koristi od toga da se postavljaju nekakve prilično besmislene političke prepreke, a koje se tiču napretka u dijalogu, kada je već svima jasno, dakle, da je ona strana koja taj dijalog blokira i obesmišljava, zapravo prištinska strana, a da ne postoje ni najmanje odgovornost zvaničnog Beograda“, zaključuje Starović.