Status kvo je sada najbolje rešenje

Kako ocenjujete pregovore Beograda i Prištine, koji se uz posredovanje EU vode u Briselu i šta očekujete kao njihov krajnji domet?

– Na sednici Skupštine Srbije o KiM čulo se da je Boris Tadić pristao na pregovore zato što je Beograd, navodno, ucenjen zauzimanjem Kosovske Mitrovice, nemirima u Raškoj oblasti i prekidom svih odnosa između MMF i Srbije. Ali, nismo čuli Tadića da to demantuje, što znači da su to nametnuti pregovori. Najgore je što oni koji su vršili taj pritisak imaju presudnu ulogu u vođenju pregovora. Da bi taj dijalog u Briselu bio iole normalan, u njega treba da bude uključen i neko iz SB UN, najpre Rusija i eventualno Kina. Ovako, EU i SAD žure da završe pregovore do septembra jer, imajući u vidu da Srbija 10. oktobra treba da dobije status kandidata za ulazak u Uniju, znaju da je sada najbolje vreme da od Beograda izvuku najviše ustupaka. I sva ova dešavanja na KiM deo su te priče.

Kakva je veza između dijaloga u Briselu i evropskih integracija Srbije i da su pregovori obaveza i za Prištinu na putu ka EU?

– EU treba da na neki način podrži sadašnju vlast u Beogradu, jer bilo koja druga politička snaga koja bi sutra došla na vlast u Srbiji ne bi bila tako kooperativna po pitanju KiM. Što se tiče Prištine, ona je favorizovana. To je novostvorena država koja treba da dobije puno priznanje. Pregovori su samo deo ucene Beograda, od kojeg će se tražiti i da ne sprečava ulazak Prištine u međunarodne institucije i organizacije.

Šta je garancija da će se i posle promene vlasti Beograda i Prištine trajno sprovoditi nepotpisani briselski dogovori dve strane?

– Zavisi koje će snage doći na vlast u Beogradu. Ovo što je Borislav Stefanović dogovorio u Briselu suprotno je Ustavu države Srbije, tako da se nadam da će nova vlast takve dogovore baciti u korpu za otpatke i pregovore vratiti tamo gde im je mesto – u SB UN, a na platformi Rezolucije 1244.

Da li Beograd treba da odgovara kontramerama na odluke Prištine poput zabrane uvoza robe iz centralne Srbije, gašenja srpskih telefonskih predajnika, maratonskih isključenju struje i vode Srbima na KiM?

– Beograd se je na neki način svojim ponašanjem pristao da trpi sve udarce Prištine. Popušta svemu navodno zbog evropske perspektive i ne znam kojih sve razloga. Recimo pitanje embarga na robu iz Srbije. Pre neki dan čulo se da Kosovo moli Hrvate da donesu svoju robu, pre svega prehrambene namirnice. Na KiM bukvalno vlada nestašica, a posle embarga skočile su cene za najveći broj namirnica. Dovoljno je da Beograd uvede carine na svu robu koja dolazi iz inostranstva i ide na KiM i da tretira Prištinu kao Kruševac ili bilo koji drugi deo Srbije, tako što će se i na tu robu plaćati carina i PDV. To bi nateralo Prištinu da zauzme drugačiji stav.

Šta bi bilo najbolje rešenje za sever KiM?

– U ovom trenutku najbolje rešenje bilo bi status kvo – takozvani zamrznuti konflikt, ne samo na severu nego na celom KiM. Problem Srba na KiM treba posmatrati jedinstveno. Sada se vrši veliki pritisak na sever, jer su Albanci uz pomoć Beograda Srbe južno od Ibra ubacili u institucije samoproglašene kosovske države i time razbili jedinstven srpski otpor stvaranju nezavisne kosovske države. Severu se sada nudi takozvani plan Ahtisari plus u okviru nezavisne albanske države. To nije interes ni Srba na celom KiM, niti države Srbije. Priština zna da dok god ne stavi sever pod svoju šapu nije nezavisna država, a ono što je najviše žulja je da taj virus sa severa može da se prenese i na druge krajeve gde žive Srbi. To znaju i tvorci nezavisnog KiM i zato ovako i žure da što pre završe posao.

Da li dijalog u Briselu pomaže rešavanju srpskog pitanja na KiM ili albanskog pitanja u Srbiji?

– Ovaj dijalog treba da pomogne zakorenjivanju još jedne albanske države na Balkanu, što pogoršava srpsko pitanje na prostoru KiM. Ako se napravi nezavisna kosovska država, Srbi u njoj nemaju budućnost – polako će „iscuriti“. Pregovori u Briselu jačanjem nezavisnog Kosova faktično teraju Srbe sa prostora KiM.