Status za Kosovo usaglasiti bez ishitrenosti

Slovenija će kao predsedavajući Evropske unije nastojati da s Prištinom usaglasi kako dalje „bez ishitrenosti“ ići na rešenje statusa Kosova na temelju plana Martija Ahtisarija i upućivanje misije EU, a glavni cilj je da se o tome postigne saglasnost EU i izbegne nejedinstvo.
To je juče, predstavljajući program slovenačkog predsedništva EU, izjavio šef diplomatije Slovenije Dimitrij Rupel, koji je rekao da je to sada nužno budući da je izveštaj Kontakt grupe Savetu bezbednosti UN pokazao da su pregovori Beograd-Priština iscrpljeni.

Razdvojiti pridruživanje Srbije EU i pitanje Kosova

Hitno je potrebno razdvojiti problem Srbije od problema Kosova i kosovske probleme treba rešavati, bez obzira na političke procese u Srbiji, izjavio je Rupel. „Na drugoj strani je potrebno sa Srbijom sarađivati i davati joj podstreke bez obzira na zbivanja na Kosovu“, rekao je Rupel. „Neki govore“, naveo je slovenački ministar, „da bi međunarodna zajednica htela da pocepa Srbiju. A mene od toga više brine to da bi nekom moglo poći za rukom da podeli Evropsku uniju“. Slovenija će se potruditi da se „takva podela spreči“, predočio je on. I, kako je to objasnio, „mi u Sloveniji smatramo da je krajnje vreme da se okonča jugoslovenska kriza koja je počela 1991. s napadom Miloševića na Sloveniju“. Rešenje je, po njegovim rečima, u integraciji Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, a Hrvatska će prva postići taj cilj, a slediće je Makedonija, Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

On je istakao da Slovenija želi da Srbija što pre potpiše sporazum o pridruživanju sa EU. Na pitanje da li će to biti učinjeno i ako optuženi Ratko Mladić dotad ne bude predat Haškom sudu, on je odgovorio da se EU s tim u vezi nikako neće odreći svojih standarda. Istakao je i da je Hrvatska, zbog problema s Haškim sudom, čekala četiri godine na početak pregovora o članstvu u EU i naglasio da se „tu moraju primeniti ista merila i za Srbiju“.
Rupel je naveo da će o „akcionom planu“ za upućivanje misije EU na Kosovo raspravljati šefovi diplomatija EU 28. januara, pošto je na samitu EU prošlog petka o tome postignuta „politička odluka“. Ako tada ne bi bila postignuta saglasnost, biće zakazan novi vanredni susret ministara EU s ciljem da se dođe do saglasnosti o tome. Slovenački ministar je rekao da će pravni osnov za upućivanje misije EU na Kosovo biti Rezolucija 1244 SB UN.
Na pitanje novinara kako tumači upozorenja Kipra, Rumunije i još nekih zemalja EU da Rezolucija 1244 SB UN ne može biti smatrana legalnom osnovom za misiju EU, Rupel je uzvratio da je to više pitanje unutrašnjih problema tih zemalja, a ne unutrašnje situacije na Kosovu. Slovenački ministar je ukazao na to su šefovi diplomatija NATO zaključili da je Rezolucija 1244 SB UN dobra osnova za nastavak vojne misije Kfora na Kosovu i rekao da je to onda svakako dobro i za civilnu međunarodnu misiju. Upitan da li će na bilo koji način, u koordinaciji EU s Prištinom oko proglašavanja nezavisnosti, EU biti u vezi i, možda, to i usaglašavati sa Srbijom, ili će potpuno napustiti pokušaj da se vidi ima li mogućnosti za novo približavanje stavova s Beogradom, Rupel je rekao da „ako je neka odluka načelna, teško je to podrobnije objasniti“.
Dodao je da je Beograd bio i biće jedna od najvažnijih odredišta u postupcima EU za traženje rešenja za zapadni Balkan, a naročito kad su u pitanju odnosi Srbije i Kosova.
– Nikad nisam putovao na Kosovo, a da prvo nisam razgovarao s predstavnicima vlasti u Beogradu. Ta praksa mora da se nastavi. Srbija je za EU jedan od najvrednijih partnera, jedna od najvažnijih nacija u regionu. I mi svakako veoma pomno pratimo i pažljivo slušamo. Sad se Srbija sprema za predsedničke izbore. Problem je kako raditi, a da se ne uplićemo neposredno u politički proces u Srbiji. Ne želimo da se uplićemo i stvaramo zabunu tamo – kazao je.
Kako je naveo, EU želi da procesi u Srbiji idu svojim tokom i da budu što je više moguće smireni.
– Ali bez sumnje ćemo uvek razgovarati s našim prijateljima u Beogradu – dodao je.
Rupel je izrazio zadovoljstvo zbog namere francuske vlade da podnese predlog zakona kojim se napušta obaveza sazivanja referenduma za svaki budući ulazak novih članica u EU posle Hrvatske.