Ne mislim da je pozicija holandske vlade u odnosu prema evropskim integracijama Srbije opravdana. Razumem da je akcenat stavljen na punu saradnju Srbije s Haškim tribunalom, kao i na jaku želju da general Mladić bude isporučen Hagu, ali uveren sam da je vreme koje je za to izabrano i isključivo usredsređivanje na Mladića kontraproduktivno, kaže specijalno za Danas Jost Legendajk, dugogodišnji izvestilac EP o Balkanu i Kosovu. On je donedavno bio član Evropskog parlamenta, kao predstavnik holandskih Zelenih još od 1998. godine. Legendajk je sada viši savetnik u Istanbulskom centru za politiku.
– Držanjem Srbije na odstojanju, nakon što je napravila prve korake ka EU i nakon izbora proevropske vlade, povećava se rizik za jačanje nacionalista i antievropskih snaga u Srbiji. Veliki interes EU je da demokratska Srbija čini dalje korake i stoga bi trebalo da učini sve što je u njenoj moći da podrži demokratske snage, a ne da ih ometa, jer će, konačno, samo one isporučiti Mladića Hagu pre nego što pregovori o priključenju između Srbije i EU počnu,
U holandskoj štampi ste nedavno kritikovali čvrst stav ministra spoljnih poslova Maksima Ferhagena prema evropskim integracijama Srbije i stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Šta je bio povod za tu kritiku?
– Mislim da EU treba da se drži zahteva da se Mladić isporuči Hagu, ali ne bi trebalo da to koristi kao argument za blokiranje napretka na samom početku procesa evropskih integracija Srbije, kao što Holandija čini sada. Unija bi, za početak, mogla da ratifikuje i počne da primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i time stimuliše Srbiju da čini dalje napore u nastojanjima da dobije status kandidata. Od početka bi trebalo da bude jasno da EU neće nikad preduzeti treći korak i započeti pregovore sa Srbijom dok Mladić ne bude uhapšen. Razlika između ova dva pristupa je u tome što, prema mom stanovištu, demokrate u Srbiji treba da budu u mogućnosti da kod kuće predstave nešto što bi uverilo većinu građana da ima smisla da glasaju za proevropske stranke. Time bi se dobila i veća podrška za hapšenje Mladića. Ako se Srbija ne približava EU jer je zaglavljena već na početku, nacionalistima će biti veoma lako da argumentuju stavove protiv EU i proevropskih partija. EU bi trebalo da pokuša da spreči takav scenario, a stav Holandije u tom pogledu nije od pomoći.
U kojoj meri stavovi holandske vlade odražavaju raspoloženje holandskog javnog mnenja?
– Nažalost, ne samo da ga odražavaju već ga i jačaju. Proširenje EU, bilo da se radi o Turskoj ili zemljama Zapadnog Balkana, nije popularno u ovom trenutku. Mnogi ljudi još pokušavaju da „svare“ proširenje EU sa deset zemalja 2004. godine i imaju veoma negativan stav prema priključenju Rumunije i Bugarske 2007. Ljudi očekuju da će se suočiti s istom vrstom problema s kojima se sada suočavamo kada je reč o Rumuniji, a posebno Bugarskoj, ukoliko bi druge države iz istog regiona ušle u EU. Stoga, negativan stav holandske vlade prema Srbiji prolazi prilično glatko u javnosti, ali i u holandskom parlamentu. Moja kritika se tiče političara koji jednostavno slede trenutno javno mnenje umesto da pokušavaju da na njega utiču na osnovu čvrstih argumenata u korist dugoročnog interesa EU da se Balkan stabilizuje i integriše u Uniju. Obični ljudi možda neće moći da misle toliko unapred, ali dobri političari bi trebalo da to čine.
Da li je protivljenje stupanju na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju principijelan stav Holandije ili služi i za rešavanje nekih unutrašnjih pitanja?
– Kao što sam već rekao, stav holandske vlade odražava šire raspoloženje holandskog javnog mnenja, koje je skeptično kada je reč o daljem proširenju. Povrh toga, mnogi ljudi osećaju da ne bi trebalo da popustimo u zahtevima koji se tiču ratnih zločinaca i važnosti međunarodnog prava.
Prošlo je 14 godina od zločina u Srebrenici. U kojoj meri je odnos prema tom zločinu relevantan faktor za evropske integracije Srbije?
– U Holandiji trauma zbog onoga što se desilo u Srebrenici i odgovornost holandskih vojnika za te zločine definitivno još uvek igra veliku ulogu kada je reč o percepciji Srbije. Postoji jako osećanje da Srbija ne bi smela da se izvuče i ne uhapsi Mladića nakon onoga što se desilo 1995. Mnogi ljudi u Holandiji osećaju neku vrstu moralne odgovornosti za dramu u Srebenici i misli da bismo morali imati čvrst stav prema hapšenju ratnih zločinaca. U ostatku Evrope ta osećanja nisu toliko jaka, ali će slike nevinih ljudi koje su ubili Srbi još dugo proganjati Srbiju.
Neohpodna saradnja Srbije i Kosova
Ako je dilema regionalna saradnja na relaciji Srbija Kosovo ili saradnja s Tribunalom u Hagu – šta je značajnije za budućnost Balkana?
– Bojim se da su obe od ključne važnosti. Ne bi trebalo da ulazimo u ove igre gde se mora birati. Srbija i Kosovo neće ući u EU dok ne bude nekog dogovora među njima, odnosno bilateralne i regionalne saradnje. Za Balkan u celini je apsolutno neophodno suočavanje s novijom istorijom kako bi se države tog regiona transformisale u demokratske, spremne za ulazak u EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
