Štefan File podržao glas za nezavisno Kosovo

U rezoluciji se navodi, mada bez ikakvog objašnjenja, da je i dalje na snazi Rezolucija 1244 SB UN. Predlog tog akta prethodno je usvojen na sednici Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta sa 45 glasova za, 14 protiv i dva uzdržana. Ovakav scenario juče u Strazburu bio je očekivan, ali je s druge strane začuđujuća podrška evropskog komesara za proširenje Štefana Filea dokumentu kojim se poziva na priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

U obraćanju članovima Spoljnopolitičkog odbora, koje je prethodilo zvaničnom usvajanju, Štefan File je kazao da je Rezolucija „veoma dobro utemeljena i napisana“ i zahvalio se izvestiocu EP Ulriki Lunaček na „odlično obavljenom poslu“ na pisanju tog teksta. Naglasio je da Kosovo ostaje prioritet za Uniju, a da je „podrška EP posebno važna u ovom trenutku, pred mišljenje Međunarodnog suda pravde“.

Naveo je da zemlje članice EU imaju različita viđenja statusa Kosova, ali da su ujedinjene u svom angažmanu. Rezolucija potvrđuje da je Parlament potpuno posvećen podršci evropskoj perspektivi Kosova, rekao je File.

– Godina pred nama biće veoma važna. Kakvo god da bude mišljenje Međunarodnog suda pravde, uveren sam da će EU nastaviti svoj aktivni angažman, kako bi Kosovom ostalo povezano s razvojem celog Zapadnog Balkana – zaključio je Štefan File.

„Evropski parlament bi pozdravio ukoliko bi sve zemlje članice EU podržale kosovsku nezavisnost. Kosovo kao nezavisnu državu priznale su 22 članice EU, dok pet to nije učinilo. Da bi evropska politika bila efikasnija za dobrobit svih na Kosovu, članice EU bi trebalo da pojačaju zajednički pristup Kosovu“, navodi se u Rezoluciji. Piše i da priznanje nezavisnosti Kosova za Beograd „u ovom trenutku nije izvodljiva politička opcija“, ali se vlasti Srbije pozivaju da budu „pragmatične u odnosu na pitanje statusa i uzdrže se od blokiranja članstva Kosova u međunarodnim organizacijama“.

Ističe se da su „dobrosusedski odnosi ključni kriterijum za težnje i Srbije i Kosova i svih zemalja regiona za članstvom u EU“. Izraženo je žaljenje zbog toga što Beograd „i dalje podržava paralelne strukture u srpskim enklavama, slabeći moć novoosnovanih opština“. Srbija se poziva da „zauzme konstruktivniji pristup i rasformira te strukture“.

Amandmanom je u tekst uvrštena oštra osuda nedavnog bombaškog napada na srpske demonstrante u severnom delu Kosovske Mitrovice i napad na srpskog poslanika u kosovskom parlamentu Petra Miletića.

Milan Pajević, saradnik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), kaže za Danas da Rezoluciju treba shvatiti kao pokušaj usaglašavanja članica EU oko zajedničke spoljne politike, koje u vezi s Kosovom nema.

– Prilično je nezgodna situacija da pet zemalja vodi jednu politiku prema Kosovu, a ostale, uključujući i one najvažnije, drugu. Ovo je pokušaj prevazilaženja tog problema, jer je svima jasno da će svih 27 zemalja u nekom trenutku priznati nezavisnost Kosova. Usvojeni dokument je izraz sugestije zemljama da to što pre urade, čime će se prevazići nejedinstvo – navodi Pajević.

Komentarišući reči komesara Štefana Filea o podršci Kosovu pred mišljenje MSP, Pajević navodi da nije jasno na koju vrstu podrške je pri tom mislio.

– Štefan File je političar. Evropska komisija je politički i izvršni organ i to je jedna ravan podrške. Sasvim je druga pravna ravan, koja izvire iz mišljenja MSP. Ipak, kakvo god da bude mišljenje Suda, ono je u sferi prava i neće imati nikakve posledice na vođenje realne politike u zemljama EU. Savetodavno mišljenje nije presuda, tako da ono neće imati uticaja na realnu politiku – smatra Milan Pajević.

Nikola Jovanović, koordinator Odbora za evropske integracije Demokratske stranke, na pitanje da prokomentariše Fileovu podršku Rezoluciji EP, ističe da ni Parlament ni Komisija ne predstavljaju države članice, među kojima je jasna podela oko statusa Kosova.

– Ne treba skretati pažnju s ključne stvari, a to je mišljenje Međunarodnog suda, nakon koga bi trebalo da se povede debata u Generalnoj skupštini UN. Pitanje Kosova je statusno pitanje, koje je u nadležnosti država članica, a deklaracije EP nisu obavezujuće i, za razliku od očekivanog mišljenja MSP, nema praktičnu vrednost. Države su te koje priznaju ili ne Kosovo. Evropska komisija je, s druge strane, stručno telo EU, gde činovnici vode računa o interesu Unije i takođe ne zastupaju države iz kojih dolaze – kaže Jovanović.

Ovaj sagovornik Danasa upozorava da nije nemoguće da ovakva rezolucija EP spada u neku vrstu pritiska i podgrejavanja atmosfere pred mišljenje Međunarodnog suda.

– Srbiji je u interesu da budu rešeni brojni praktični problemi, koji se pominju u Rezoluciji EP. Problem je u tome što je veliki broj praktičnih pitanja teško odvojiti od statusnih, a Srbija ni indirektno neće priznati samoproklamovanu nezavisnost – zaključuje Nikola Jovanović.

Mićunović: Pojava se pritisak

Dragoljub Mićunović, predsednik Spoljnopolitičkog odbora Skupštine Srbije, ocenio je da usvajanje rezolucije EP predstavlja pojačavanje pritiska zagovornika nezavisnosti Kosova. Istovremeno je naglasio da sada treba sačekati kraj meseca i mišljenje Međunarodnog suda pravde, a potom „izaći s realnom politikom“. „U tom smislu, ništa ne treba sada zaoštravati“, rekao je Mićunović za B92.

Stefanović: Rezolucija deklarativna

Politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije Borko Stefanović izjavio je sinoć da je Rezolucija EP o Kosovu, deklarativnog karaktera i da nema nikakvu obavezujuću snagu.