Stefanović: Ljude ne zanimaju stranački programi

On je, govoreći o razlozima dominantnosti liderskog modela u političkom marketingu, istakao da je srpski narod oduvek zanimalo ko je nosilac određene politike, ko je lider stranke. Građani, kako kaže, glasaju za određenu ličnost kako bi mu na taj način pokazali da su “dovoljno jaki da pobede”.

“Lideri su apsolutno dominantni i to je proizvod niza izbornih dešavanja. Lideri su brend više nego stranke. Mi smo na to navikli, živimo u postpolitičkom, postistinskom vremenu u kojem je istina tercijarna, medijski ratovi se vode blaćenjem i optužbama, a pobednik je onaj koji ima najšire medjisko polje, a ne onaj ko govori istinu i ne mislim da je to dobro jer uvek ide na štetu građana”, istakao je Stefanović.

Govoreći o ulozi medija u plasmanu političkog programa kroz lidere i kroz podelu uloga na dominantnu partiju koja je “praktično u stalnom reizboru” i opoziciju koja je u poziciji izazivača, profesor prof. Dr Mirko Miletić je najviše govorio o promeni karaktera današnjih medija u odnosu na tradicionalne iz 19. i 20 veka.

“Novinarstvo je u podeli rada u vreme klasičnih medija tokom 19. i 20. veka bilo jasno definisano, dok danas svi mogu javno da iskažu svoje mišljenje, ali to niko ne čuje”, kazao je Miletić.

On ne smatra da ćemo u budućnosti doživeti da “svi budemo novinari”, ne misli da će se desiti toliko radikalan obrt, ali velikom brzinom idemo ka tome.

“Mediji podrazumevaju profesionalnog komunikatora i to je razlog zašto novinarstvo danas gubi značaj. Drugi je svakako smrt ideologije i politike. Danas imamo sve više PR mejkera, a sve manje novinara koji kreiraju objektivnu, istinitu informaciju”, objasnio je Miletić.

Prof. dr Slobodan Branković o biračkom telu govori kao o “crnim kutijama” jer, kako je objasnio, zna se šta se u nju “ubacuje”, ali se ne zna “šta se tamo dešava”.

“Mi jednostavno nemamo dobar uvid u to. Retko kada se rade fundamentalna istraživanja javnog mnjenja, gde bi se ispitali njihovi stavovi o budućnosti”, istakao je Branković.

Promene u biračkom telu od promene odnosa političkih subjekara i birača su ogrmone, a usitnjavanje stranaka vidi kao posledicu krize u kojoj politički akteri ne uspevaju da ostvare svoja obećanja.

Na konstataciju da se od opozicije, i u to malo vremena koliko je zastupljena u medijima čuje samo “Ua Vučiću!”, Stefanović je uzvratio da publiku programi ne interesuju.

“Društvo je polarizovano, mediji skoro potpuno zatvoreni, ljude ne zanima da se udubljuju u programe i u takvoj situaciji opozicija nema ni gde da prezentuje program, iako su oni vrlo razrađeni i kvalitetni”, kazao je Stefanović.

On je podsetio da se, od lidera Saveza za Srbiju, niko nije pojavio na RTS-u osam meseci, a mediji su, kako kaže, u takvoj situaciji postali kasarne.

“Zakonom je propisano da tokom izbornih kampanja svako mora da imam minimum prostora da se predstavi. To uglavnom i bude minimalno. Izborne kampanje se pretvaraju u rijaliti i, mada nemam dokaze za to, ubeđen sam da se to radi smišljeno”, poručio je Stefanović.

Stevanović, s druge strane, podseća da je i sam dugo vremena bio u opoziciji i da je govorio “slično kao Stefanović”.

“Opozicija uvek tvrti da nema dovoljno vremena, pozicija to negira, a istina je verovatno negde na sredini. Ako jedna stranka ima tri odsto biračkog tela, a druga 60, logično je ko je medijski interesantniji”, istakao je Stevanović.

On je dodao i da su ga, nakon dolaska na vlast, mnogi ljudi iz DOS-a razočarali svojim ponašanjem prema urednicima.

“Naravno da smatram da svi treba da imaju dovoljno vremena i da svi treba da radimo na tome”, zaključio je.