Stefanović preko Đukanovića nastavlja da šalje signale Vučiću?

Dok je Dijana Hrkalović iznosila svoju odbranu prebacujući odgovornost na svog tadašnjeg šefa i ministra policije Nebojšu Stefanovića, Stefanović je mudro ćutao i obavljao svoje ministarske dužnosti.

Ipak, sa zakašnjenjem od nekoliko dana, Stefanović je odlučio da odgovori, i to braniocu Hrkalovićeve, Vladimiru Đukanoviću, inače svom stranačkom kolegi, takođe visoko rangiranom u SNS.

Upravo je Đukanović predložio sudu da za svedoka pozove bivšeg ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića i da tom prilikom omogući suočavanje sa njegovom klijentkinjom, nakon njenog svedočenja da je sporne dokaze u slučaju poznatom kao „ubistvo na šinama“, odnosno mobilni telefon ozloglašenog vođe navijača Veljka Belivuka, sklonila po nalogu Nebojše Stefanovića.

Stefanović je Đukanovića optužio da je u sukobu interesa, jer koristi svoj politički uticaj u sudnici, prozvao ga i da se „krije“ iza predsednika SNS Aleksandra Vučića, te odbacio sve njegove optužbe, ali i „zapretio“ da će se sudu odazvati i reći „sve što zna“.

Đukanović mu nije ostao dužan, pa je na istoj televiziji ubrzo odgovorio da je „čudno“ što su svi Stefanovićevi saradnici koje je sam birao, sada na optuženičkim klupama, a on od njih „pere ruke“. S druge strane negirao je da može da vrši bilo kakav pritisak na sud koristeći svoju poziciju u vlasti.

Optužbe za umešanost politike u ovaj slučaj nisu iznenađenje ni na jednoj strani, s obzirom da stručnjaci od početka procesa protiv Hrkalović ukazuju na političku dimenziju, dok izvori bliski SNS tvrde da je bivša državna sekretarka „sredstvo“ za obračun između dve struje u vladajućoj stranci – one oko Aleksandra Vučića, kojoj i sam Đukanović pripada, i one druge, sada potisnute, oko Nebojše Stefanovića.

Politička odbrana bivše državne sekretarke MUP-a

Profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić komentariše optužbe koje je na Đukanovićev račun izneo Stefanović ističući da se one mogu sagledati različito u zavisnosti od toga koju ulogu Đukanovića posmatramo.

„Ako se uzme da je Đukanović advokat, onda on pravi strategiju odbrane na način na koji veruje da će najbolje zaštiti svog klijenta. U tim situacijama, uobičajeno je prebacivanje odgovornosti na nekog drugog“, ističe Rakić Vodinelić.

Ipak, ukoliko se posmatra druga uloga Đukanovića, ona u predstavi zvanoj „Srpska napredna stranka“, i njegov politički uticaj koji ovde kritikuje Stefanović, suđenje dobija drugačiju dimenziju.

„Ako ga gledamo kao člana SNS-a i odanog pristalicu Vučića, onda bi se moglo reći da Hrkalović ima jedno političko suđenje, ovoga puta ne sa idejom da politički bude osuđena, nego da politički bude odbranjena“, navodi Rakić Vodinelić.

Jedna od poruka Nebojše Stefanovića upućena Đukanoviću – da se on krije iza Aleksandra Vučića, u političkim krugovima tumači se i kao poruka koju je Stefanović zapravo uputio Vučiću – da je on taj koji se krije iza Đukanovića, i preko njega izvodi napade na Stefanovića.

„Ta poruka je vešto promišljena, kao i svi potezi Nebojše Stefanovića, iako možda ne deluje tako jer se obruč oko njega steže. On poziva Vučića da se direktno razračunaju. Posebno što Stefanović govori da je spreman da svedoči i da kaže sve što zna. To ‘sve’ moglo bi skupo da košta i Vučića i SNS i to je Stefanovićev glavni adut“, navode nezvanično izvori Danasa.

S druge strane, Rakić Vodinelić smatra da iza ove poruke stoji nešto drugačije značenje i da je i Stefanović taj koji se zaklanja iza Vučića, upravo se na njega pozivajući.

„Oni se svi kriju iza Vučića, i Stefanović se krije iza Vučića. Sada je došlo do takmičenja između njih dvojice ko će bolje da se sakrije i kome će gazda da veruje“, navodi ona.

Uvlačenje institucija u cirkus

Predstavu oko slučaja Hrkalović, Božo Prelević, član Skupštine slobodne Srbije, naziva „cirkusom“ dok dvojicu funkcionera SNS naziva „cirkuzantima“ koji samo igraju uloge koje im je dodelio upravnik cirkusa – šef SNS i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Oni su dobili uloge gutača zmija i umetnika na trapezu, koji stalno pada i skače u visinu praveći salto čas unapred, čas unazad. Hrkalović ima ulogu da povremeno tresne na tvrdu klupu jer je umetnik ispusti dok leti, malo odmori i vraća se u predstavu“, navodi on.

Prelević smatra i da su građani kupili ulaznice za cirkus na prošlim izborima te upravnik sada pokušava da im zadrži pažnju i menja uloge „u zavisnosti od broja gledalaca“.

„Ima tu i malo grubljih vazelinskih takmičenja u pridobijanju naklonosti upravnika, ali i onih sofisticiranih tipa: Srbija ima sreću što joj je predsednik pametan ili što je hrabar ili propali bi da nam nije njega. Svaka naklonost, osmeh ili zagrljaj je funkcija više ili kakva koncesija na štetu gledalaca cirkusa. Gledalište se divi cirkusu i klovnovima i životinjama, a najviše upravniku. Cirkuzanti ne smeju da stanu sa predstavom jer kada gledaoci izađu iz šatre nestaje magija cirkusa i upravnika. Napolju je stvarnost surova“, zaključuje Prelević.

On ističe da je uvlačenje institucija u taj cirkus posebno opasno, ali da je za Srbiju dobro što nisu svi građani „ljubitelji“ ovakog programa.

„Nadam se da to uvlačenje pravosuđa, medija, obrazovanja, zdravstva… u cirkus neće ostaviti tako teške posledice na institucije kao što je već nastupljena nastupljena za gledaoce. Na svu sreću, postoje institucije i pojedinci koji nisu ljubitelji niti gledaoci cirkusa i koji, ukoliko ne otputuju u zemlje gde ovaj cirkus ne gostuje, mogu predstavljati jedini spas profesije, ali i razuma u stradiji“, naveo je član Skupštine slobodne Srbije.