Zvanični Beograd treba da ojača političke i ekonomske veze i sa državama Afrike, ali tako da to ne ugrožava ključne spoljnopolitičke interese Srbije, uključujući pridruživanje naše zemlje Evropskoj uniji, ocenjuju za Danas stručnjaci za spoljnu politiku.
Prema mišljenju naših sagovornika, trebalo bi osmisliti jasnu strategiju za unapređenje saradnje, što bi podrazumevalo i pažljivije bezbednosne procene o „trusnim tačkama“ poput Somalije.
Borko Stefanović, bivši zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova i aktuelni potpredsednik Stranke slobode i pravde, kaže za Danas da je, svakako, potrebno da Srbija unapredi saradnju sa državama sa afričkog kontinenta, pre svega u ekonomskoj sferi.
– Nikako ne treba odnose posmatrati isključivo kroz prizmu kosovskog problema. Ekonomska saradnja i mogućnosti za naše kompanije su nedovoljno iskorišćene, bez obzira na udaljenost i teškoće u sklapanju poslova. Istovremeno, odlasci u Libiju, zadržavanje ambasade tamo, kao i put u Mogadiš, često su forma opasno medijskog egzibicionizma našeg režima a ne odraz stvarnih potreba, smatra on.
Stefanović ističe da kampanja za povlačenje Kosova, koju vodi Srbija, „traje već godinama i predstavlja reakciju na kampanju za priznanje Kosova koju sprovode neke zapadne zemlje“.
– Svakako je ta kampanja iscrpljujuća za našu diplomatiju i zauzima skoro sve resurse državi koja ima i drugih problema u odnosima sa svetom, konstatuje Borko Stefanović.
Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, navodi da je prirodno da “ svaka suverena zemlja teži da ima što bolje političke i ekonomske odnose sa drugim zemljama budući da takav pristup poboljšava političke i ekonomske prilike i posledično standard i blagostanje građana“, ali se pita zašto je ministar Dačić išao i u Somaliju.
– Međutim, Somalija se ne nalazi ni na jednom grafikonu o političkoj, ekonomskoj, društvenoj ili kulturnoj razmeni sa Srbijom što vodi pitanju kojim je povodom ministar Dačić išao u zemlju koja se nalazi na vrhu gotovo svih crnih lista na svetu. Iz ovoga je jasno samo da Srbija nema stratešku spoljnu politiku, da se posete organizuju, uglavnom, bez konkretnog strateškog cilja i da se isplativost ovakve posete svakako dovodi u pitanje. Zabrinjava činjenica da Srbija nema svoju spoljnopolitičku strategiju, samim tim i nema strateške partnere i dugoročne ciljeve što spoljnu politiku svodi da lične ambicije ministra koji u tom trenutku rukovodi diplomatijom. To nije dobro za Srbiju, njen međunarodni ugled, predvidljivost akcija i posledično utiče na standard i položaj građana, smatra sagovornik Danasa.
Beširi izražava nadu da će se „strateško opredeljenje Srbije u spoljnim odnosima u nekom skorijem periodu kristalizovati i pretočiti u dokumenta i akcije, a da će do tada ministar i ostali iz diplomatije prestati da ugrožavaju živote putovanjima u zemlje sa visokim stepenom rizika od terorizma“. On napominje da je bezbednosna procena to trebalo „da predvidi i da savetuje ministra da odustane od posete“.
Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda, smatra da je unapređenje saradnje sa svim državama u svetu je od koristi, „naravno, ako ne ugrožava druge političke i bezbednosne interese Srbije“.
– Iskreno se nadam da misija ove afričke turneje nije isključivo vezana za pitanje podrške Srbiji oko Kosova, već da ima i druge elemente, pre svega, oko proširenja ekonomske i političke saradnje. Odnosno, svako korišćenje resursa administracije treba da ima i jasnu praktičnu i stratešku notu, pogotovo ako imamo u vidu da je glavni prioritet Srbije pristupanje Evropskoj uniji. Stoga bi možda trebalo i kritički evaluirati dosadašnje angažovanje sa afričkim državama, koje nije bilo zanemarljivo od 2008. godine, i videti šta je dobijeno, šta može da se unapredi i kako bi ta bliskost mogla da se iskoristi u kontekstu EU, poručuje Novaković.
Smrt ambasadora u Libiji
Okolnosti pod kojim je stradao ambasador Srbije u Libiji Oliver Potežica ostale su nerazjašnjene. On je preminuo pre dve godine u bolnici u Tunisu posle teške saobraćajne nesreće. Potežica je bio na odobrenom službenom putovanju „neophodnom za funkcionisanje ambasade u Tripoliju“, saopšteno je svojevremeno iz MSP-a. Na istragu o njegovoj smrti stavljen je „ad akta“ jer tuniski sudski organi nisu pronašli dokaze o elementima krivičnog dela. Ambasada Srbije u Libiji inače je izmeštena u Tunis krajem aprila ove godine, prenela je Politika na osnovu saznanja iz MSP-a. Srbija se među poslednjima odlučila za takav potez, s obzirom da su mnoge države ranije preselile svoja diplomatska predstavništva zbog zaoštravanja situacije u Libiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.