Stefanović: Srbija treba da usaglasi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU

Stefanović je te predstavnike COELA – Radnog tela Saveta EU za proširenje i zemlje koje vode pregovore o pristupanju EU, koji su prvi put u tom formatu posetili Skupštinu, obavestio da je glavni spoljnopolitički cilj Srbije da što pre postane članica EU, saopštila je Skupština.

On je dodao da je potrebno da Srbija usaglasi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU, kao i da u Srbiji postoje brojni problemi, poput slobode medija i vladavine prava, na čemu je potrebno da dalje radi i sprovodi reforme u ovim oblastima.

Stefanović je rekao da očekuje da će ova delegacija dati doprinos da Srbija što pre postane članica EU i da ovaj deo Evrope „ne sme ostati u zapećku, posebno ne zbog geopolitičkih promena“.

Razmenjena su mišljenja i stavovi o „konkretizaciji procesa pridruživanja Srbije EU“ i o „izazovima“ u tom procesu.

Poslanici Skupštine Srbije su ocenili da otvaranje pregovaračkih poglavlja i „klastera“ ne prati dinamiku reformi ostvarenih u Srbiji.

Poslanici Skupštine Srbije su, piše u saopštenju, detaljno informisali članove COELA o oblastima u kojima je Srbija ostvarila reformski napredak, sa posebnim naglaskom na ustavne promene i reforme u oblasti pravosuđa.

Posebna pažnja je posvećena dijalogu Beograda i Prištine i „konstruktivnosti koju je Srbija u tom procesu pokazala, dok sa druge strane još uvek iščekuje formiranje Zajednice srpskih opština“, piše u saopštenju.

U ime predsedavanja Švedske Radnim telom Saveta EU za proširenje i države koje vode pregovore o pristupanju EU (COELA) sa sedištem u Briselu, Suzana Lisik je ponovila posvećenost EU perspektivi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, podsetivši da je EU najveći investitor, donator i trgovinski partner Srbije.

Istakla je važnost koja se pridaje parlamentu u političkom dijalogu.

Države članice EU takođe su podsetile koliko je važno da Srbija dalje ubrza i sprovodi reforme u osnovnim oblastima, kao što su vladavina prava i osnovna ljudska prava, nezavisnost i funkcionisanje pravosuđa, sloboda izražavanja, uključujući slobodu medija i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Države članice su ponovile i očekivanja EU da se Srbija kao zemlja partner i kandidat za pridruživanje EU uskladi sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući i restriktivne mere EU, kao ključni aspekt procesa integracije u EU i snažan izraz strateškog izbora partnera i mesto u zajednici vrednosti.

U razgovoru je, pipe u saopštenju, posebna pažnja posvećena razmeni mišljenja o pitanju sukoba u Ukrajini i usaglašavanju Srbije sa spoljnom politikom EU.

Članovi Odbora izneli su stavove svojih poslaničkih grupa o tim pitanjima, a zamenica predsednika Odbora Marina Raguš „detaljno je upoznala evropske kolege s državnom politikom Srbije i njenom određenošću po ovim pitanjima, posebno kada je u pitanju neuvođenje sankcija Ruskoj Federaciji“, piše u saopštenju.