Stejt department: Srbija napredovala u usklađivanju režima sprečavanja pranja novca sa međunarodnim standardima

Kako se ističe u tom dokumentu, Srbija je, uz pomoć donacija, unapredila nacionalnu procenu rizika kako bi bolje identifikovala pretnje kriminala povezanog sa pranjem novca i metode koje se koriste u pranju novca i finansiranju terorizma, prenosi Glas Amerike.

Ukazuje se da najčešća praksa pranja novca u Srbiji uključuje pozajmice i poklone u gotovini nepoznatog porekla privatnim i pravnim licima, korišćenje of-šor kompanija i slučajeve gde se pranje novca kombinuje sa izbegavanjem plaćanja poreza, kao i integraciju kriminalno stvorenih fondova u sektore građevinarstva, stambeno tržište, gradnju kockarnica, menjačnica, hotela i slično.

U izveštaju se ukazuje da bi Srbija trebalo da unapredi međusobnu saradnju relevantnih agencija, pranje novca krivično goni nezavisno od drugih krivičnih dela i da podigne svest među institucijama koje imaju obavezu da podnose izveštaje o sumnjivim transakcijama.

Pored toga, trebalo bi da se postara da agencije za sprovođenje zakona na vreme imaju pristup podacima o vlasništvu kod pravnih lica i da unaprede kapacitete supervizora za suzbijanje pranja novca. Navodi se da je u prvih osam meseci 2018. podignuto 11 optužnica protiv 31 lica osumnjičenog za pranje novca i da je tokom prvih sedam meseci primene novog zakona o organizaciji državnih tela u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije podignuto 275 optužnica za korupciju i finansijske malverzacije.

U delu izveštaja koji se bavi nelegalnom trgovinom narkotika, navodi se da Srbija nije značajan izvor niti zemlja potrošač ilegalnih narkotika, ali je i dalje zona tranzita za drogu koja se krijumčari preko njene teritorije ka drugim evropskim tržištima. Ističe se da kroz Srbiju, između ostalog, prolaze opijati iz Avganistana i kokain iz Južne Amerike na putu u Zapadnu Evropu i na Bliski istok, ali se koriste i za snabdevaje malog, ali rastućeg domaćeg tržišta.

U malim, tajnim laboratorijama unutar Srbije proizvode se sintetičke droge za lokalnu upotrebu, a najčešće korišćeni ilegalni narkotik je kanabis, piše u izveštaju.

Prema izveštajima Ministarstva unutrašnjih poslova, droga se krijumčari “balkanskom rutom” u Evropu, a u Srbiju uglavnom ulazi sa Kosova i iz Albanije. U izveštaju Stejt departmenta o kontroli narkotika razmotrene su aktivnosti vlada skoro 70 zemalja na subzijanju proizvodnje, trafikinga i upotrebe droge.

Kako se navodi, taj globalni izazov danas ima direktniji uticaj na zdravlje i bezbednost Amerikanaca nego bilo kad u istoriji.

Prema podacima američkog nacionalnog Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, više od 70.000 ljudi umrlo je od predoziranja drogom 2017. godine i to je postao glavni uzročnik ranih smrti u SAD.

Velika većina droge koja je izazvala te smrtne slučajeve potiče van SAD, zbog čega je suzbijanje proizvodnje i krijumčarenja narkotika jedan od najhitnijih spoljnopolitičkih prioriteta SAD, navodi se u izveštaju.