„Stepen uvažavanja Vučića najbolje opisuje marginalno mesto na otvaranju Olimpijskih igara“: Sagovornici Danasa o pisanju Jutarnjeg lista da je predsednik Srbije najcenjeniji u regionu

Sagovornici Danasa, međutim, tvrde da je malo visokih predstavnika iz država EU koji su spremni da blisko sarađuju sa Beogradom, ali priznaju da Vučić uspeva da komunikacije održi kroz transakcione odnose, uz uzajamne koristi.

Napominju i da stepen uvažavanja predsednika Srbije najbolje opisuje slika sa svečanog otvaranja Olimpijskih igara u Parizu i njegovo marginalno mesto na tribinama i podsećaju da Vučić ima neograničene resurse za naručivanje afirmativnih tekstova.

U tekstu „Dok Vučić peče ćevape s liderima EU, na vrata mu stiže poklon od jednog od najvažnijih Putinovih ljudi Ramzana Kadirova“, autor teksta u Jutarnjem listu piše da je Vučić najvažniji političar u Evropi u ovom trenutku.

„Srbija je sused s kojim Hrvatska ima najveći broj nerešenih pitanja – sledi Crna Gora, koja se otvoreno okreće u smeru Beograda – pa je neophodno pratiti Vučićevo delovanje. Akumulirao je svu vlast, jedina je politička gravitacijska tačka Srbije, nadmašio je Slobodana Miloševića, kojem je Beograd bio neosvojiva tvrđava, a pao je pre koji dan i Niš. Regionalni mu je uticaj najjači od doba Jugoslavije, ali ima dobre odnose i s Albanijom i Grčkom, pa je nadmašio i Josipa Broza Tita. Srbija, jedina zemlja u Evropi uz Belorusiju, koja nije nametnula sankcije Rusiji, dobila je organizaciju sajma EXPO 2027 – navodi se u tekstu.

Diplomata Milovan Božinović, komentarišući pisanje Jutarnjeg lista ističe da je uvažavanje nekog lidera u organskoj vezi i srazmeri sa značajem i uvažavanjem države kojoj je dotični lider na čelu.

„Po nekakvom opštem iskustvu, da bi jedna država bila respektovana, mora pokazati da efikasno, kroz stabilne procedure, rešava svoje unutrašnje, ali i regionalne probleme u koje je nužno involvirana. Po tom kriterijumu Srbija ima suviše i unutrašnjih i spoljnih problema, da bi se mogla smatrati državom koja se uspešno nosi sa izazovima“, navodi Božinović.

Prema njegovim rečima, prvi generator takve nevesele slike srpske države, koja sigurno ne prolazi neprimećena kod „globalnih igrača“, ali i drugih partnera Srbije, jeste sistematsko uništavanje samog nukleusa racionalnog dijaloga srpskih političkih faktora u perspektivi nekakvog konsenzusa.

„U Srbiji se vlada nametanjem volje mehaničke većine, a o konsenzusu niko i ne razmišlja. Takva politička situacija zakonito proizvodi svemoćnog lidera koji se poistovećuje sa državom, sa pratećim pojavama opisanim u autoritarnim sistemima. Takav sistem vlasti stvara privid efikasnog vladanja, jer je čitava vlast u jednoj ruci i sl“, smatra sagovornik Danasa.

Međutim, kako kaže, tako ne biva. Srbiji očito nedostaje konsolidovana politička pamet da bi razrešila enigmu litijuma.

Dodaje da nominalni šef države o tome prečesto govori jezikom koji više dolikuje lobisti jedne privatne firme rđave reputacije.

„To neizbežno kompromituje autoritet funkcije koju obavlja i sve se to, plašim se, krupnim slovima, beleži kod onih koji se bave Srbijom. Sa većinom svojih suseda Srbija je u lošim odnosima, Kosovo tone u zaborav, osim povremenih ritualnih bezubih zaklinjanja da ga ‘nećemo dati’ i tako redom“, smatra ovaj diplomata.

Prema njegovim rečima, naš predsednik je totalno monopolizovao kontakte sa strancima, ali i tu iskaču nevolje koje bolno ruše autoritet srpske spoljne politike.

„Setimo se nedavne bizarne, diplomatski nakaradno zbrzane ‘ponoćne’ posete kancelara Šolca, ili medijskog prećutkivanja posete direktora CIA, koja se, opet bizarno, upotpuni sastankom sa ruskim ambasadorom istog dana. Neko kome stvari dobro idu i ko je siguran u svoje učinke ne bi tako ishitreno, na momente panično postupao“, smatra Božinović.

Upitan, kako, ipak, treba tumačiti pisanje Jutarnjeg lista, sagovornik Danasa, ističe da najveći deo strane štampe Srbiju vidi ophrvanu problemima sa kojima se sve teže nosi, pa se i proklamovani cilj nezavisne spoljne politike nekako gubi u stihiji sve novih i novih izazova koji nas vode u batrganja i iznudice sa neizvesnim ishodom.

Sve u svemu, kako kaže, kad jedan lider preuzme na sebe sve poslove jedne institucionalno degradirane države, a oni je bacaju iz jedne u drugu nevolju, to mu neizbežno krnji reputaciju i njegov učinak se uzima sa oprezom i rezervom.

Mihajlo Brkić, bivši ambasador, pojašnjava za Danas da lideri EU nisu homogena struktura, i njihov odnos prema AV zavisi pre svega od bilateralnih odnosa njihovih matičnih drźava i Srbije, naravno izuzimajući Ursulu fon der Lajen, predsednicu EK.

„U tom smislu mađarski predsednik Orban sigurno uvažava AV i saradnja sa njim je za obojicu značajna. Nemački kancelar Šolc uvažava AV, što je demonstrirano i prilikom njegove nedavne iznenadne posete Beogradu, u kontekstu potreba nemačke autoindustrije za litijumom, ali ne i kao lidera zemlje kandidata za članstvo u EU, pošto je taj proces praktično stao. Francuski predsednik Makron, trenutno ne naročito omiljen u Francuskoj, između ostalog i kroz intenzivniju saradnju sa AV pokušava da teškom mukom održi lidersku poziciju svoje zemlje u EU i revitalizuje njenu ulogu na Balkanu“, ističe Brkić.

Sa druge strane neki lideri EU, naročito baltičkih članica uključujući i Poljsku, budući da se politički interesi njihovih zemalja ne poklapaju sa politikom Srbije prema ukrajinskom ratu, sigurno nisu skloni jačanju saradnje sa Vučićem.

„Hrvatska kao članica EU sebe doživljava kao regionalnog lidera na prostorima bivše YU, i njen je odnos prema Srbiji uvek kompetitivan, na stranu sto se ni hrvatski predsednik Milanović ni predsednik Vučić nisu potrudili da odnose naše dve zemlje približe onom nivou saradnje koji je postojao za vreme mandata predsednika Tadića i Josipovića“, zaključuje bivši ambasador i potpredsednik stranke Srbija centar.

Duško Lopandić, predsednik Formuma za međunarodne odnose Evropkog pokreta u Srbiji smatra da je prirodno u međunarodnim odnosima da se komunikacije održavaju sa onim ko drži vlast u zemlji, bez obzira na interna mišljenja i imidž tih koji su na vlasti.

„Politička slika u EU o vlasti u Beogradu je onakva kakvu je ova SNS ekipa godinama gradila. To je slika populističke i autokratske vlasti koja se održava putem kontrole medija i zarobljavanja državnih institucija, propagandu, ucenu birača i povremene krađe izbora – po potrebi. U tom okviru malo je visokih predstavnika iz država EU koji su spremni da blisko sarađuju sa Beogradom, ali Vučić uspeva da komunikacije održi kroz transakcione odnose (uzajamne koristi) poput saradnje sa Francuskom ili Nemačkom (kupovina oružja, obećanja oko litijuma)“, navodi Lopandić.

Dodaje da Vučić to koristi i za propagandu pred svojim biračima, govoreći o sopstvenom međunarodnom značaju.

„Suštinski, srpska vlast je na margini evropskih političkih kretanja u koje je uključena, ili se oko njih pita u meri u kojoj je EU zainteresovana da Zapadni Balkan drži stabilnim i izvan prevelikog uticaja Rusije i drugih činilaca“, ocenjuje predsednik Foruma za međunarodne odnose.

O stepenu uvažavanja predsednika Srbije u međunarodnim krugovima, opozicija uglavnom nije želela da se izjašnjava za Danas, navodeći da se nacionalisti sa jedne i druge strane odlično razmeju.

Dragana Rakić, zamenica predsednika DS, smatra da status Vučića u evropskim i svetskim krugovima treba posmatrati kroz prizmu zvaničnog protokola.

„Koliko Aleksandra Vučića uvažavaju lideri EU možda i najbolje opisuje slika sa svečanog otvaranja Olimpijskih igara u Parizu i marginalno mesto na tribinama, daleko od drugih državnika, koje mu je bilo namenjeno. Ponizno čekanje nemačkog kancelara Šolca ispred automobila je poniženje kakvo se retko viđa u međunarodnim odnosima. Pogledajte fotografije i reportaže sa mnogih skupova evropskih lidera i lako ćete primetiti da je Vučić nepoželjno društvo, a da slučajne susrete u prolazu pokušava da predstavi kao vrhunsko diplomatsko dostignuće“, navodi Rakićeva.

Prema njenim rečima, ne treba zaboraviti ni sedenje na hoklici u Beloj kući, kada je tadašnji predsednik SAD-a Donald Tramp, u sebi svojstvenom stilu rijaliti zvezde demonstrirao koliko je neustrašivi Vučić koji ne pristaje na ultimatume i poniženje, kako sam za sebe kaže, uvažen.

„Ugled Srbije u svetu nikada nije bio manji u mirnodopskim uslovima, nego što je to slučaj poslednjih nekoliko godina. To je direktna odgovornost najskupljeg lobiste Rio Tinta Aleksandra Vučića. Nakon krađe milijardi evra od građana Srbije, Vučić i njegovi kumovi i familija imaju neograničene resurse za naručivanje afirmativnih tekstova. Doduše, sve je manje onih koji pristaju da pišu očigledne laži o dobroj reputaciji mafijaškog režima u Srbiji“, navodi ova poslanica DS.

Ona podseća da onog trenutka kada je evropski parlament izglasao Rezoluciju o krađi izbora u Srbiji, tada je Vučić i zvanično označen kao lopov.

„Lopovi uhvaćeni na delu se ne uvažavaju, već se sankcionišu ili ucenjuju. Kao što pokušava da nam kaže da će Rio Tinto značiti kvalitetniji život za nas, tako i vlastitu ucenu Vučić predstavlja kao čin uvažavanja. Istina nije samo drugačija od one kakvu nam režimska propaganda predstavlja, već je bukvalno sve suprotno od toga“, zaključuje Rakićeva.