U zemlji neslobode, sveopšteg siromaštva i zgaženih vrednosti na kojima ste odrasli i u kojima ste vaspitavani, borba protiv zla jeste onaj tračak vazduha koji vam omogućava da preživite.
A kako ne možete da posmatrate nepravdu, rasprostranjeno zlo i sebične ljude koji se prema ovoj zemlji odnose kao da je njihova, jedino što vam preostaje jeste da se protiv toga borite. Vizija i čvrsto nastojanje da ćemo se izboriti za zemlju u kojoj vlada sloboda za pravedne, a u kojoj zaslužena pravda sleduje onima koji su činili zlo, bilo je ono što me je privuklo da pristupim SSP – kaže u razgovoru za Danas Ana Stevanović, novoizabrana članica Predsedništva Stranke slobode i pravde, odgovarajući na pitanje zašto je Pokret Dosta je bilo zamenila strankom Dragana Đilasa.
* Kako će osnivanje SSP uticati na odnose u Savezu za Srbiju, s obzirom da je i do sada Đilas bez stranke slovio za lidera SZS. Da li će sada njegova uloga biti još dominantnija?
– Osnivačkim aktom Saveza za Srbiju predviđeno je i osnivanje SSP, što je i realizovano protekle nedelje.
* O dominantnoj ulozi Đilasa može se govoriti na primeru pregovaračkog tima građanskog protesta. Lider Dveri najavio je da će na protestu biti saopštena imena pregovarača i saopštena su, da bi Đilas naknadno saopštio da to nisu pregovarači.
– Suština je da su i Dragan Đilas i Boško Obradović kazali istu stvar. U subotu na protestu je pročitana lista koja se sastoji od stručnih ljudi koji imaju rezultate vredne poštovanja u oblastima kojima se bave. Oni ipak nisu nikakav pregovarački tim koji bi trebalo da nastupa u ime opozicije. Ukoliko se ikada dogodi da dođe do bilo kakvog razgovora između predstavnika opozicije i vlasti, delegaciju će činiti političari. Dakle, kako bismo sprečili ikakvu zabunu, predstavljen je tim stručnih ljudi koji će se vremenom širiti, a koji će činiti oni ljudi koji svojom stručnošću, znanjem, integritetom i ugledom mogu da doprinesu da država, ali i celokupno društvo izađe iz aktuelne ne samo političke, društvene, već i vrednosne, pa čak i ustavne krize.
* Predstavnicima vlasti ipak ne pada na pamet da sa vama pregovaraju.
– Ignorišući zahteve građana i opozicije vlast pokušava da ostavi utisak nadmoći i nedodirljivosti. Međutim, protesti ih i te kako ugrožavaju, a nedržavnička reakcija nedvosmisleno poručuje da im je preče očuvanje pozicije nego prevazilaženje ogromne društvene, državne, pa i ustavne krize.
* Da li su Đilas i SZS, kako tvrdi glumac Nikola Kojo, oteli protest građanima i šansu da se izbore protiv Vučića?
– Ovo su pre svega protesti nezadovoljnih građana koji već sedam godina gledaju rapidno osiromašenje, ne samo u materijalnom, već i u duhovnom smislu. Isti ti građani ne mogu da se pomire sa sveopštim siromaštvom, iščezlom nepravdom, opasnim podelama u društvu, ograničavanjem sloboda, urušavanjem institucija, vrednosti, ali i verbalnim nasiljem kojem smo svakodnevno izloženi, a koje je prešlo i u otvoreno fizičko nasilje.
* Da li je došlo vreme da Đilas govori na nekom protestu u Beogradu, čini se da ga do sada nije bilo?
– Među govornicima na protestima bili su i političari, ali i studenti, građanski aktivisti, profesori, novinari i svi oni koji se otvoreno bore protiv toga da nam zemlja ostane zatrovana podelama, napojena mržnjom i ispunjena nasiljem. Svako ko ne može da prihvati da živimo u tome i ko ustaje protiv zla onako kako najbolje ume, dobrodošao je da govori na protestu, uključujući i Dragana Đilasa, koji verovatno najbolje od svih političara može da posvedoči o tome kako je živeti pod višegodišnjim terorom koji nad njim vrše režimski tabloidi ne skidajući ga sa naslovnica.
* Gledano sa distance, bilo bi dobro što je opozicija napustila Skupštinu?
– Parlament bi trebalo da bude mesto gde se ukrštaju argumenti, a ne gde pljušte verbalne uvrede koje su odavno prešle granicu dobrog ukusa i vaspitanja. Kako je odatle proteran dijalog i civilizovana diskusija odgovornih ljudi koji bi trebalo da brinu o dobrobiti svih građana ove zemlje, logična posledica bila je bojkot. Mislim da je bojkot dobro rešenje jer su time pojedini predstavnici opozicije pokazali da u valjanju u blatu ne žele da učestvuju. Tri godine smo želeli da verujemo da će razum prevladati i da će se skupštinske diskusije unormaliti, ali kako smo očigledno u tom nastojanju usamljeni, izlazak iz Skupštine je jedino prihvatljivo rešenje. Bojkot parlamenta i odluka da se ne izlazi na izbore pod ovim uslovima predstavljaju dva važna rezultata protesta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
