Stevanović: Radulović uveo DJB u izolacionističku desnicu

Od izbora 2016. i ulaska u parlament one su počele da bivaju sve veće. Razlike su se odnosile na strategiju rasta i korišćenja momentuma posle parlamentarnih izbora, spoljnu politiku, reagovanje na slučaj navodnog neplaćenog poreza u SAD, način komunikacije, istraživanja stavova glasača, odnos prema ljudima koji su mnogo dali DJB, unutrašnju demokratiju, odnos sa medijima, stalne negativne kampanje… Drugim rečima, sve dok je postojao jedan dobar razlog, ja sam u telima stranke, pre svega u Predsedništvu, jasno iskazivao svoje stavove i predloge DJB. Kada je i poslednji razlog nestao, rešio sam da stavove iznesem pred Glavni odbor, kaže u razgovoru za Danas Aleksandar Stevanović, isključeni potpredsednik pokreta Dosta je bilo.

* Da li ste isključeni iz pokreta jer Vas je Saša Radulović video kao jedinu stvarnu opasnost po sebe i svoj položaj?

– Iskreno sam se nadao da kroz razgovor i sučeljavanje stavova možemo doći do rešenja. Očito je predsednik u ostavci mislio drugačije. Nisam mogao da pređem preko odstupanja od izvornog programa DJB i prelazak na pozicije izolacionističke desnice bez da je ikada to na telima stranke usvojeno kao zvanična politika, rat sa medijima i kolegama iz opozicije, kao i odnos prema ljudima kao potrošnoj robi. Eventualni zaokret je moguć u politici, ali on ne može biti nametnut mimo organa stranke.

* Zbog čega ste baš vi sporni Raduloviću, ako ste obojica podneli ostavke na dosadašnje funkcije?

– Nebrojeno puta sam rekao da neću biti kandidat, time razočaravši deo članova u DJB. S druge strane, predsednik u ostavci je nakon ostavke krenuo u kampanju po odborima DJB koja ne liči na nešto što treba da radi neko u tehničkom mandatu. Još 4. marta uveče u izbornoj noći sam podneo ostavku, ali me je tadašnji predsednik zamolio da to ne obelodanim do sednice Predsedništva, naglasivši mi da su slično postupila još dva člana Predsedništva. Sumnje su mi dodatno podgrejane pisanjem pravilnika o unutarstranačkim izborima koji je napisan tako da veoma otežava izbor novog predsednika i verovatno dovodi do 6-8 meseci VD starog predsedništva.

* Da li ste znali za onlajn sednicu GO na kojoj ste isključeni i na kojoj je kandidovan Branislav Mihajlović za predsednika?

– Veče pre toga, na onlajn četu glavnog odbora poslednje što je predsednik u ostavci napisao je da je ovo „poslednja kap“ i krenulo je masovno brisanje članova sa četa Glavnog odbora. Sutra sam od nekih članova Glavnog odbora i iz medija saznao da je održana sednica GO na kojoj smo isključeni. Do danas nisam dobio ikakvo obaveštenje o tome. Svaka kandidatura je lični čin.

* Koliko je Mihajlović pogodan za predsednika pokreta, ukoliko se zna da je on i kao poslanik u parlamentu imao neke ispade?

– To je pitanje za delegate na izbornoj skupštini, uz napomenu da ti izbori imaju veliku senku nelegalnosti, od njihove pripreme, preko izbornog spiska, „isključenja konkurenata“, korišćenja resursa DJB za promociju jedne politike. Ako je u timu jednog kandidata bivši predsednik, prilično je jasno da to nije kandidat koji donosi promene, već pre neko kome izborni rezultati, odstupanje od izvornog programa DJB i osipanje članstva nisu problem.

* Da li ste spremali puč u pokretu?

– Nema ni reči istine u tome. I ovom prilikom javno pozivam svakoga ko o tome ima dokaze da istupi u medije. Ono o čemu ja imam saznanja bilo kroz razgovore ili napismeno od članova DJB na svim nivoima, od članova Predsedništva do opštinskih odbora su velike kritike na rad i ponašanje predsednika u ostavci.

* Ima li istine u pojedinim spekulacijama da zajedno sa Tatjanom Macurom, koja se kandidovala za predsednika DJB, pripremate preuzimanje pokreta?

– Ja radim sa svima jer sam gradio DJB i pre nego što je isti postojao. Duboko sam siguran da će velika većina ljudi u DJB kojima su unutrašnja demokratija, otvorenost, transparentnost, stavljanje potreba ljudi na prvo mesto i pristojnost u svakom aspektu politike bitni, da će oni odneti pobedu i učeći na greškama koje je DJB napravio registrovati organizaciju koja će ponovo postavljati standarde izvrsnosti. Ne tako što će pričati o tome, nego što će dela govoriti.

* Da li je Macura pravi kandidat za novog predsednika i postoji li mogućnost da se u u slučaju povratka u DJB ponovo kandidujete za neku funkciju?

– Macura je osoba koju od srca podržavam. A što se mene tiče, bezbroj puta sam rekao da nisam kandidat, nego da ću podržati tim koji želi raskid sa dosadašnjom lošom politikom. Nisam nigde ni otišao, budući da je „odluku o isključenju“ doneo organ koji to ne može po Statutu DJB, mimo procedure koju Statut i Pravilnik o članstvu propisuje, a sve na osnovu krajnje originalne ideje o vanrednom stanju u stranci koju je donela jedna osoba koja se predstavlja kao Statutarna komisija. Takođe ne znamo ni kada je počelo ni kada se vanredno stanje završava.

* Ukoliko se vratite u DJB, da li ćete pokušati da registrujete pokret kao stranku pod sadašnjim imenom?

– Pitanje imena je uvek pitanje konotacije, a ona je loša zbog poslednjih nešto više od godinu dana kada je otišao veliki broj članova i gotovo 80 odsto glasača. Nakon što se završi trenutni galimatijas u DJB ponovo će se obaviti registracija. Za ime DJB potrebna je saglasnost bivšeg predsednika DJB.

* Zbog čega neke vaše kolege tvrde da je bilo raznoraznih saplitanja i sabotiranja pri registraciji stranke? Kome bi tako nešto odgovaralo?

– Stranka znači transparentne finansije, jasne odnose među ljudima, unutrašnju demokratiju. Sve ono što danas ne krasi DJB koji pretenduje da to isto uvede u državi. Registracija stranke je propala zbog izuzetne površnosti kada su umesto pravnika koji su ukazivali da će registracija biti odbijena već na samom početku skupljanja potpisa, tu pravnu radnju odlučili da vode inženjeri. Rezultat je odbačena registracija i izvesnost da se taj posao mora ponovo uraditi.

* Ukoliko jedinstvo u DJB ponovo bude postignuto, da li ćete pokušati da vratite ljude koji su isključeni ili su napustili pokret?

– Poenta je da se u DJB postigne suštinsko jedinstvo i da se mnogo toga nauči na greškama, da se promene svi oni koji su doveli DJB sa 11,5 odsto u Beogradu na 1,5 odsto za manje od dve godine. Da se promeni način kako se predstavljaju politike i vodi organizacija. Organizacija u kojoj bi ljudi ponovo bili glavni resurs, bila bi mesto gde bi se deo ljudi koji su napustili DJB želeo da vrati.

* Da li je bila greška što je DJB na beogradske izbore izašao u koaliciji sa Dveri?

– Sama po sebi ta koalicija je imala svoja ograničenja i prednosti. Vrlo je verovatno da bi birači bolje prihvatili neku drugu koaliciju. Međutim, loš rezultat je više posledica kampanje koja je u fokusu imala rat sa medijima i drugim opozicionim strankama, zanemarivanje programa od 20 tačaka za Beograd i ubacivanje u fokus tema koje nemaju veze sa beogradskim izborima. Kada se na to doda lutanje u kampanji, nepripremljeni nastupi u TV duelima, posebno predsednika u ostavci i agresivna „B“ kampanja, rezultat je na kraju očekivan.

* Možda je prva greška u vođenju stranke bilo to što DJB nije podržao Sašu Jankovića na predsedničkim izborima?

– Greška je bila što DJB nije izašao na vreme sa svojim kandidatom. Sve ostalo je splet okolnosti.

„Izvinjavam se svim novinarima Danasa zbog ponašanja DJB“

* Sada spominjete rat DJB sa medijima, a zbog čega niste nijednom rečju reagovali kada su vaše kolege iz pokreta napadale Danas i njene novinare?

– Iako za više od jedne decenije koliko sam javna ličnost, bilo kao političar ili ekonomski analitičar, nisam rečju uradio nešto što bi u naznakama ličilo na ono što je uradio predsednik u ostavci u kampanji za beogradske izbore, ali i pre njih, osećam potrebu da se izvinim svim novinarima za potpuno neprihvatljivo ponašanje DJB koje je kulminiralo poslednjih meseci. Zemlja u kojoj političari uređuju medije nije zemlja koja može da se slobodno razvija, pa je pomenuto ponašanje za svaku osudu. Ja sam nebrojeno puta upozorio u DJB koliko je pogrešna konfrontacija sa medijima, a kada sam video gde ide kampanja za beogradske izbore, odlučio sam da budem pasivan i da u njoj ne učestvujem. Jedino razlog što nisam dao ostavku na početku same kampanje je da ne budem optužen za raskolništvo. Paradoksalno, to se desilo po završetku kampanje, kada sam stalno pozivao na jedinstvo.