Ruski ambasador Bocan Harčenko svojim izjavama o podršci Srbiji u SB UN relativizije predhodne izjave svog predsednika koje su se odnosile na „kosovski presedan“. Podsetio bih da je Ruska Federacija već samo posle nekoliko meseci od proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine iskoristila slične mehanizme i ne samo da je izvršila agresiju na Gruziju, nego i priznala nezavisnost Republike Abhazije i Republike Južne Osetije. To, po rečima predsednika Putina, radi od 2014. do danas i u Ukrajini – kaže za Danas Nemanja Todorović Štiplija, urednik European Western Balkans.
Bilo bi najbolje, dodaje on, da se Ruska Federacija potrudi da u skorije vreme i zarad mira i krize koju je izazvala na celom kontinentu nađe uravnoteženo, pravedno i održivo rešenje u Ukrajini, koje će odgovarati zakonitim interesima Ukrajine, ukrajinskog i ruskog naroda koji u njoj žive.
U kontekstu izjave ruskog ambasadora da će ta država podržati sve što je u interesu Srbije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, odnosno mogućeg dokaza da predsednik Srbije nije napravio nikakav obrt u spoljnoj politici i okrenuo leđa Rusiji, Štiplija kaže da deluje da je usaglašavanje Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, a naročito onog dela te politike koje se odnosi na restriktivne mere prema Rusiji izazvane aneksijom Krima 2014. i agresijom iz 2021. godine, trenutno ostavljeno po strani, i nije u fokusu evropskih institucija i velikih država članica.
– Srbiju, i druge zemlje Zapadnog Balkana, početkom oktobra očekuje izveštaj Evropske komisije posle koga ćemo znati i konkretan stepen usaglašenosti, a i sve ono na šta javnost zaboravila fokusirajući se samo na spoljnu politiku – demorkatiju, vladavinu prava, sa slobodom izražavanja i borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala kao njenim sastavnim delom – zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.