Nemanja Štiplija o izveštaju EK o Srbiji: Daleko smo mi još od članstva u EU

Kako kaže EWB je izračunao napredak i on iznosi 0,07, sa ocene 3,05 na 3,12.

„Ako smo za godinu dana napredovali 0,07, a da do trenutka članstva treba da imamo punu ocenu 5, dakle, daleko smo mi još od članstva u EU“, ocenjuje Štiplija za N1.

Dodaje da će Srbija najverovatnije otvoriti još neka poglavlja u okviru klastera 3, kao i da je spremna i za klaster 5, „ali, kao on se ne preporučuje“.

„Jedini ozbiljan napredak koji je napravljen u procesu evropskih integracija, odnosno u procesu pregovora sa nekom zemljom je, kao što znate, otvaranje tih pregovora sa Albanijom, znači klastera jedan sa Albanijom i naravno ispunjenje prelaznih merila od strane Crne Gore i dobijanje završnih merila za poglavlja 23-24. Poglavlja 23 i 24 su ona poglavlja koja će nas uvesti u Evropsku uniju, dakle Crna Gora je već na tom putu da krene u zatvaranje tih poglavlja, mi nismo ni otvorili sva poglavlja, odnosno sve klastere“, ocenjuje Štiplija.

Dodaje da je nova vlada Crne Gore zauzela taj stav da je budućnost Crne Gore u EU i da oni u svom mandatu treba da završe pregovore sa EU.

„Ono što je kod njih bilo i najproblematičnije je vladavina prava, dakle reforma pravosuđa, borba protiv korupcije, organizovanog kriminala i javne nabavke. Sve to je Crna Gora uspela da završi na onaj način na koji je Evropska unija od njih očekivala, dakle kroz ta prelazna merila za zatvaranje pregovaračkih poglavlja 23 i 24. Ono što očekujemo je da Crna Gora do kraja godine zatvori dosta pregovaračkih poglavlja, dakle u decembru na međuvladinoj konferenciji pretpostavlja se da će se otvoriti četiri, a možda i više pregovaračkih poglavlja i da će u izveštaju Evropske komisije već biti preporučeno sastavljanjeugovora o članstvu Crne Gore u Evropskoj uniji. Dakle, već ulazimo u fazu toga da jedna zemlja zaista ima dobre šanse da možda te 2028, 2029, 2030. postane članica Evropske unije“, ukazuje on.

Podseća da je dok je Oliver Varhelji bio komesar imali smo slučaj da na pres konferenciji ili u saopštenju Evropske komisije imamo samo pohvalne ocene u oblasti ekonomije, a da se ostale stvari potpuno zaboravljaju.

„Tako da i vlada, a i mediji bliski vladi nastavljaju taj narativ koji je počeo Oliver Varhelji i tako da do kraja dana se samo čuju pozitivne ocene o tome“, ističe.

Dodaje, međutim, sve one oblasti koje su važne, prvenstveno one koje se tiču demokratije, dakle izbora, stanje u medijima, na kraju krajeva poglavlja 23-24, a naravno i one teme koje je Srbija sama sebi nametnula kao uslov, znači, usaglašavanje sa zajedničkom bezbednosnom politikom EU, tamo vidimo da u dokumentu već piše da je usaglašenost Srbije sa zajedničkom politikom 51 odsto, što se nekim državama neće dopasti.

„To što je Evropska komisija preporučila, otvaranje klastera, ne mora da znači da će države članice na nivou Saveta EU odlučiti tako. I dalje postoje države baltičke zemlje, koje nisu zadovoljne načinom na koji Srbija ostvaruje svoje odnose sa Rusijom, mada, kao što svi sad znamo, tu javnu tajnu o izvozu oružja u Ukrajinu i da skoro trećina municije koja je u Ukrajini odavde, mislim da će to možda te zemlje promeniti mišljenje i na kraju krajeva dozvoliti otvaranje tog klastera“, kaže Štiplija.

Ukazuje da su u izveštaju, takođe, do detalja iznosi kako su prošli izbori, ne samo oni u decembru, nego i ovi u junu.

Navodi i da mu je žao što predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nije prelistala izveštaj pre nego što je došla u nedavnu posetu regionu.

„Mislim da je na državama kandidatima, prvo na Srbiji, da zaista shvati u kom se momentu u procesu proširenja nalazi i da zaista razume da treba da uhvati ovaj voz, jer ako ne uhvati ovaj, neće biti sledeći“, upozorava.

U izveštaju EK se ukazuje da treba promeniti nove medijske zakone, da REM treba da bude nezavisan, da treba da se izaberu novi članovi REM, kao i ojača zaštita i bezbednost novinara. Takođe se pozivaju visoki zvaničnici da se uzdrže od etiketiranja i verbalnih napada na novinare.

Štiplija smatra da mi kao građani treba da izvršimo veći pritisak na vlast da se ozbiljnije krene u proces evrointegracija.

„Sada imamo tu reformsku agendu koja daje neke rokove, šestomesečne za rad na različitim stvarima, kao što znamo i implementacija preporuka ODIHR-a i izbor novih članova REM-a je deo reformske agende, možda treba da postoji jedan pritisak, što od javnosti, civilnog društva, politike na kraju krajeva“, navodi.

U izveštaju se ukazuje i da što se tiče poglavlja 35, odnosno pregovora Beograda i Prištine, tu nije napravljen dovoljan napredak i da se očekuje više.

„Pošto je dijalog ima dve strane, dakle, sve zavisi od druge strane, odnosno od Kosova. Tu smo nekako u poziciji da postoji taj zastoj u dijalogu za koji je prvenstveno kriva vlada u Prištini koja ne želi da nastavi proces. Ono što se tiče Srbije, a što piše u Poglavlju 35, je implementacija Briselskog sporazuma, majskih dogovora iz 2015. i na kraju Ohridskog sporazuma, odnosno francusko-nemačkog plana“, kaže Štiplija.