Štiplija: Kina ne bi dozvolila ulazak Kosova u UN, stav Rusije zavisi od njenih ličnih interesa

On u serijalu razgovora Kosinus objasnio da Kina ima nepromenljiv stav po pitanju članstva Kosova u UN, dok stav Rusije može da zavisi od „njenih ličnih interesa prema onome što se dešava u Ukrajini, Gruziji ili u bilo kojem slučaju u kome Moskva može da iskoristi kosovski presedan“.

Štiplija smatra da je sporazum Beograda i Prištine, odnosno nekoliko sporazuma koji utiru put normalizaciji odnosa, „realnost na koju je Srbija pristala svim svojim delovanjem u proteklih 20 godina“.

On je ocenio da je dijalog Beograda i Prištine u formatu kakav danas postoji veoma dobro osmišljen i da je trebalo da donese rezultate koji bi odgovarali i Beogradu i Prištine, za budućnost njihovog evropskog puta.

Međutim, Evropska unija (EU) koja je napravila taj format dijaloga, nije imala u vidu da vlasti u Srbiji i na Kosovu neće biti toliko zainteresovane za evropski put i da će na kraju, zbog svojih političkih interesa, najčešće opstruirati taj dijalog, ukazao je Štiplija.

Prema njegovom mišljenju, narativ o zamrznutom konfliktu koji se pominje u medijima, naročito u Srbiji, nije dovoljno objašnjen građanima, „jer svaki od trenutno postojećih zamrznutih konflikata u svetu nije baš zamrznut, pošto tinjaju s vremena na vreme i stvaraju probleme“.

On je kao primer naveo Gazu, rekavši da se u tom slučaju radilo o konfliktu „za koji smo mislili da je nekako zamrznut“.

Štiplija misli da najmoćnije države Evrope koje insistiraju na dijalogu Beograda i Prištine zaista žele da reše taj problem što pre, da bi region imao perspektivu i evropsku budućnost.

On je ocenio da su dilemu EU ili Kosovo prvenstveno nametnule političke elite u Srbiji, jer ne mogu da objasne građanima ono što rade po pitanju normalizacije odnosa i dijaloga sa Prištinom.

Objasnio je da političke elite u Srbiji nisu dovoljno zainteresovane za članstvo u EU, jer ono zahteva reforme u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala i stanja demokratije, odnosno „svega onoga čemu smo svedočili u decembru prošle godine“.

Štiplija je ukazao da je Zajednica srpskih opština (ZSO) proistekla iz dijaloga Beograda i Prištine i Briselskog sporazuma usvojenog 2013. godine, i podsetio da je tadašnja opozicija, a sadanašnja vlast na Kosovu imala izuzetno negativan stav prema tome.

Dodao je da su prethodne kosovske vlasti možda i htele da urade nešto po pitanju formiranja ZSO tako što su izmenile nekoliko zakona koji se tiču lokalne uprave i unutrašnjih poslova.

Aktuelna vlast na Kosovu ne ume da objasni građanima zbog čega bi bilo dobro formirati ZSO, rekao je Štiplija.

On je naveo da bi međunarodni partneri „trebalo da pritisnu kosovske vlasti“, kako bi se promenio narativ koji o ZSO postoji na Kosovu, i da bi Kosovo što pre, i na zdravim osnovama, trebalo da formira ZSO.

Prema njegovom mišljenju, kasno je za bilo kakav referendum po pitanju Kosova, „s obzirom na to da su srpske vlasti od 2013. godine prihvatile mnoge sporazume u kojima se neke nadležnosti i delovi suvereniteta prebacuju na kosovske institucije“.

Štiplija je ocenio da građani i vlast u Srbiji imaju drugačiji pogled po pitanju Kosova zbog prirode briselskog dijaloga koji ima „konstruktivnu dvosmislenost – da nama naše vlasti objašnjavaju ono što je dogovoreno na način na koje oni to žele, a koji je možda daleko od realnosti na terenu na Kosovu“.

Prema njegovom stavu, posle dešavanja u Banjskoj nema više prostora za bilo kakav sukob na severu Kosova.

Štiplija je podsetio da je na Kosovu, posle toga, povećan broj međunarodnih snaga i dodao da veruje i da je pažnja međunarodne zajednice izuzetno povećana, tako da ne postoji mogućnost da dođe do bilo kakvog većeg sukoba.

Baš zbog pritiska međunarodne zajednice, stabilizovaće se ono što kosovske vlasti i ministarstvo unutrašnjih poslova trenutno rade, zaključio je Štiplija.