Štiplija: Medijska kampanja protiv EU

Štiplija, u razgovoru za serijal Agreman, potvrdu svojih stavova nalazi u načinu usvajanja pravnih tekovima EU u zakonima Srbije.

On je precizirao da se Nacionalni plan usvajanja evropskog zakondoavstva, nekad ispunjavao u procentu iznad 40 odsto u roku od godinu dana, dok je sada na svega 15 do 16 odsto primene.

Srbija ne uvodi evropsko zakonodavstvo i deluje mi da to postaje sve gore i gore, rekao je Štiplija novinarki Ivani Šanjević.

Sa druge strane, iz medija koji su pod direktnom kontrolom vlasti primetno je da se sprovodi kampanja koja je uperena protiv EU, u interesu nekih drugih zemalja, ukazao je Štiplija, ponovo pominjući, pre svega, Rusiju i Kinu. Upitan o neobjavljivanju izveštaja sa skrininga za poglavlje 31, koje se odnosi na usklađivanje sa spoljnom i odbrambenom politikom EU, Štiplija je odgovorio da se zvanično ne zna zašto taj dokument još nije predat Srbiji. U nekim pokušajima da Juropijan Vestern Balkans (EWB) dođe do saznanja gde se nalazi taj dokuement, razgovarano je sa svim ministrima spoljnih poslova baltičkih zemalja, od kojih su dobijena uveravanja da oni ne blokiraju taj dokument.

Štiplijina lična pretpostavka je da taj dokument blokira zemlja kojoj je u interesu nešto drugo, a to je možda poglavlje 35, koje se bavi dijalogom Beograda i Prištine. Ako Srbiju već dovoljno pritiskamo oko dijaloga sa Prištinom, nemamo potrebe da je u ovom trenuku pritiskamo i za sankcije prema Rusiji ili nekim drugim zemljama prema kojima EU ima snakcije.

To je moja pretpostavka, predočio je Štiplija. On je ocenio i da je primetno da odnos drugih država prema Kosovu određuje spoljnu politiku Srbije, navodeći da Srbija ne usvaja deklaracije Unije koje se tiču odnosa ili sankcija prema Rusiji, Venecueli ili Zimbabveu. Govoreći o takozvanom „non paperu“ Evropske komisije o poglavljima 23 i 24, koja se bave osnovnim pravima i vladavinom prava, Štiplija je istakao da su države člance veoma dobro upoznate sa njegovim sadržajem, jer se Srbiji otvaraju dva poglavlja godišnje, umesto pet do osam koliko bi moglo. Time Evropska komisija stavlja do znanja našim vlastima da moraju mnogo više da rade da bi ubrzale taj put.

Iz naše perspektive, vlade i provladinih medija čujemo da je samo i jedino pitanje Kosova nešto što je važno u EU, smatra Štiplija. Baš iz tih poglavlja koja se tiču vladavine prava vidimo da to nije slučaj i da se ne radi samo o Kosovu, napomenuo je on i konstatovao da se proces integracija veoma usporio, da još nema revizije akcionog plana za poglavlje 23, a da se ustavna reforma više i ne pominje. Pošto se upravo vratio iz Brisela, Štiplija navodi da mu je na konferenciji za novinare, posle otvaranja pregovaračkog poglavlja sa Srbijom, bio interesantan blag stav novog evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija o stanju vladavine prava u Srbiji. S druge strane, dodao je on, finska ministarka za evropske poslove nekoliko puta je podvukla značaj te teme.

To što novi komesar dolazi iz nama susedne, bliske zemlje i koja ima svoje probleme u stanju demokratije i vladavini prava biće važno za način na koji će se sagledavati politika, ne samo u Srbiji, već i drugim zemljama Zapadnog Balkana, predvideo je Štiplija. Govoreći o novom visokom predstavniku za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepu Borelju, Štiplija je poručio da on u kapacitetu visokog predstavnika EU mora da ostane neutralan u dijalogu i ne sme da bude na stanovištu španske vlade koja ne priznaje Kosovo.

Evropska unija ima ugovor sa Kosovom i u svom mandatu on mora da se vodi smernicama koje mu daje taj ugovor. Verujem da će uskoro objaviti i ime svog izaslanika za Zapadni Balkan, ali da će ostati blisko uključen u ceo proces, zaključio je Štiplija.