Štiplija: Moguće da situacija u Donbasu bude kamen o koji će se Srbija saplesti i pasti između one dve stolice na kojima sedi

Evropska unija očekuje od Srbije da se uskladi sa odlukom o sankcijama Rusiji, ali predsednik Srbije, Aleksandar Vučić,  kaže da neće osuditi Rusiju.

U takvoj situaciji postavlja se pitanje kakave mogu biti posledice po evropske intergacije Srbije, budući da ovo nije prvi put da Srbiaj izbegava uvođenej sankcija Moskvi i da je sada situacija znatno ozbiljnija.

Štiplija podseća da poslednji Izveštaj Evropske komisije iz oktobra 2021. eksplicitno ističe da Srbija mora da poveća usklađenost sa spoljnom politikom EU.

– U njemu se navodi kako Srbija takođe mora da se uzdrži od radnji koje su u suprotnosti interesima Unije, bi ali i njene strategije u domenu bezbednosti i odbrane u budućnosti morale da odslikavaju evropsku orijentaciju. Nivo usaglašenosti je tokom prošle godine povećan sa 46 na preko 62 odst – navodi on.

Kako dodaje, braneći svoje nacionalne i državne interese, u ogromnoj većini slučajeva, Srbija nije prihvatala deklaracije EU koje su umerene na entitete i građene zemalja koje nisu priznale Kosovo – Gvatemala, Venecuela, Iran i druge.

– Deklaracije EU sa kojima se Srbija nije usaglasila su u većini slučajeva vezane za Rusiju, među kojim se čak četiri odnose na slučaj Alekseja Navaljnog, ali i Kinu, gde su one usmerene na situaciju u Hong Kongu. Ovakvo ponašanje donekle ima logike, kada se uzme u obzir principijelni stav Rusije i Kine o Kosovu i njihovo stalno članstvo i pravo veta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija – ukazuje Štiplija.

Međutim, on objašnjava da je ta dualnost srpske spoljne politike sve prisutna kod prihvatanja deklaracija EU, ali je u slučaju Ukrajine ona izuzetno primetna.

– Srbija priznaje teritorijalni integritet ove zemlje, ali zato ostaje po strani kada je reč o Krimu, a uskoro ćemo videti kakav će stav biti prema Donbasu. Evropskim partnerima ne izgleda logično kada podržavamo Ukrajinu, a da ne želimo da kažemo da ne podržavamo poteze Rusije u ovom slučaju – kaže naš sagovornik.

On podseća, na dve stvari.

– Prva je da se od Srbije i dalje ne očekuje puna usaglašenost, do zatvaranja poglavlja 31. i trenutka članstva u EU kada ona mora biti 100 posto. Druga stvar je to da je proces pripreme za otvaranje poglavlja 31. u zastoju zbog same EU, tj. država članica. Srbiji još uvek nije poslat post-skrining dokument o poglavlju 31, koji očekuje od evropskih institucija. Javna tajna je da je jedna moćna država članica uticala na to da se taj proces odloži do daljnjeg, iz razloga prevelikih pritisaka koje vlada u Beogradu već ima, a koje se tiču dijaloga sa Kosovom. Situacija u Ukrajini je sada potpuno nova realnost, sa kojom se ni Unija, a ni Srbija pre nisu susretale. S obzirom da je Srbija mala i u ovom sukobu nebitna zemlja sve prođe potpuno nezapaženo, a moguće i da situacija u Donbasu bude kamen o koji će se Srbija saplesti i pasti između one dve stolice na kojima već duže vreme sedi – zaključuje Štiplija.