Štiplija: Od zemalja regiona na Srbiju najmanji politički pritisak EU za postizanje sporazuma

On je odgovarajući na naše pitanje da li je međustranački dijalog vlasti i opozicije o izbornim uslovima uz posredovanje poslanika iz EP zaista gotov, kako je rekao Ivica Dačić, predsednik Skupštine Srbije koji u toj ulozi takođe fasilitator tog dijaloga, naveo da je posle nastupa jednog od posrednika na konferenciji za novinare ostalo da Dačić tumači naredna dešavanja.

– Ako uzmemo u obzir činjenicu da je poslanik Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik odbio da na konferenciji za štampu, nakon sastanka sa predstavnicima vlasti i opozicije, odgovara na novinarska pitanja, ostalo je da jedino predsednik Narodne skupštine tumači ono što će se dešavati u narednom periodu. Dačić je rekao da međustranački dijalog završen, što znači da neće više biti sastanaka vlasti i opozicije kakve smo videli u julu i septembru. Vlast će verovatno formalno sprovesti veći deo mera koje je dogovorila sa evropskim facilitatorima, kao i u prvoj fazi međupartijskog dijaloga, i moguće je da će se oni, kao i tada, vratiti u Srbiju da vide kako ta primena teče. Međutim, s obzirom da opozicija ne veruje da će te mere suštinski poboljšati izborne uslove, praćenje njihove primene će u dobroj meri biti politički beznačajno – naveo je Štiplija za naš list.

Objašnjavajući razlike između sporazuma koji su evropsolanici ponudili Srbiji i onih koje su sačinili u sličnim dijalozima koji su vođeni u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, Štiplija navodi da je u Severnoj Makediniji sve bilo drugačije i da se zato ne mogu uporedno analizirati dva dokumenta, iako je i u takozvanom Pržinskom sporazumu bilo spiska nekih mera.

Podsetimo, deo opozicije (SSP, DS, PSG, PZP, ZZS i NDMBG) je, kako smo ranije pisali, od posrednika tražila sporazum vlastii opozicije poput onog u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.

– Poput Srbije, Severna Makedonija bila je u dubokoj političkoj krizi tokom 2015. Potpuna blokada državnih institucija i optužbe vlasti za zarobljavanje države od strane opozicije i organizacija civilnog društva dovele su do konačne reakcije evropskih institucija, ne samo Evropskog parlamenta. Za razliku od Srbije, pregovori su vođeni direktno između lidera najvećih stranaka vlasti i opozicije, a nisu bili uključeni samo predstavnici EP, već i tadašnji komesar za proširenje Johanes Han. Postizanju sporazuma je pruženo mnogo više političkog značaja. Na kraju je došlo do sklapanja sporazuma na osnovu kojeg je formirana je tehnička vlada koja je pripremila nove izbore – kaže Štiplija.

Kako dodaje, u slučaju međustranačkog dijaloga u Srbiji nije bilo direktnog uključivanja ni Aleksandra Vučića, kao lidera najveće stranke, ni komesara Olivera Varheljija.

– Nije dogovorena tehnička vlada, već se zaustavilo na „privremenom nadzornom telu“ za medije čiji će uticaj, očekuje se, biti vrlo ograničen. Ono što je još karakteristično za Severnu Makedoniju jeste da je tada prvobitan datum izbora pomeren pod pritiskom opozicije jer je procenjeno da nisu ispunjeni svi uslovi za njihovo fer održavanje – ukazuje naš sagovornik.

Kada je reč o Crnoj Gori on kaže da je i tamo 2016. došlo do formiranja prelazne vlade.

Prema njegovim rečima, vredi pomenuti i Albaniju, gde je, 2020. sklopljen sporazum vlasti i opozicije o nekim reformama izbornih uslova, mada uglavnom oko tehničkih pitanja.

– U obe zemlje nije bilo posredovanja EP, već pritiska zemalja EU, u Albaniji primetno i SAD, da se do nekog sporazuma dođe. Pritisak ovih država najmanji je u slučaju Srbije, kao i spremnost vlasti na ustupke – zaključuje Štiplija.