Štiplija: Probijena je „psihološka“ granica EU

Rekao bih da je značaj poprilično veliki ako se stavi u kontekst – to je bio prvi put od 2012. godine da se pojavi grupa političara u EU koji bez „uvijanja“ i diplomatskih fraza na formalizovan način iznose ocenu o vrlo lošem stanju demokratije, vladavine prava i medijskih sloboda u Srbiji – ocenjuje za Danas Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portal European Western Balkans, u odgovoru na pitanje kako procenjuje značaj pisama koje predstavnici EP upućuju javnosti i ostalim međunarodnim faktorima u odnosu na ocenu vlasti u Srbiji.

Dodaje da je time probijena „psihološka granica“ koja je postojala ranije, tokom koje je EU žmurila na jedno oko na dešavanja u Srbiji, a jasnu kritiku su iznosili samo usamljeni glasovi.

– Sada više nije tako – nakon izbora imali smo saopštenja na zvaničnim sajtovima evropskih socijalista i demokrata i liberala, u kojima potpuno otvoreno piše da oni nisu bili demokratski, a iznose se i još gore ocene. S obzirom na to da EP koristi ovaj način uticaja i na Evropsku komisiju i na države članice EU i kada je reč o ostalim politikama, ne samo u odnosu na Srbiju, sada nedvosmisleno postoji veći pritisak da se na postupanja režima ne može zauvek žmuriti. Do čega sve to može da dovede, rano je za ocenu – ističe sagovornik našeg lista.

U odgovoru na pitanje na koji način takvi postupci utiču na prilike u Srbiji, odnosno na očekivanja EU u odnosu na aktuelni režim u Srbiji, Štiplija napominje da je vlast Aleksandra Vučića do sada pokazala da je veoma osetljiva na kritike koje dolaze iz EP, što se, kako kaže, moglo videti iz njihovih agresivnih reakcija na komentare poslanica Tanje Fajon i Viole fon Kramon, kao i stalne pokušaje da se sve aktivnosti EP u režimskim medijima svedu samo na njih kao individualne poslanice.

– Kada je reč o pismima, ona su uglavnom ignorisana u režimskim medijima. Pisma, stoga, nemaju nikakav uticaj na aktuelne vlasti, ali mogu imati uticaj na građane koji ne podržavaju vladajuću stranku, u smislu popravljanja imidža EU među njima, a otvaraju i prostor političarima iz opozicije da sakupe političke poene. Mislim da su i države članice EU i Evropska komisija poprilično svesne situacije u Srbiji, mada one nikada neće iznositi tako oštre ocene kao poslanici EP iz diplomatskih razloga – ali, ovakvo istupanje evropskih poslanika može da poveća njihovu motivaciju da podrže posredovanje i neku vrstu političkog sporazuma između vlasti i opozicije, u cilju smirivanja tenzija i poboljšanja situacije u Srbiji. U tu svrhu će im biti potrebni i opozicioni akteri sposobni da se prikažu kao kredibilna alternative – zaključuje sagovornik Danasa.

Podsetimo, predstavnici tri grupe u Evropskom parlamentu, koje zajedno imaju 311 poslanika, podržale su, krajem protekle nedelje, u zajedničkoj izjavi zahtev opozicije u Srbiji upućen evropskim institucijama o uspostavljanju ekspertske grupe EU za kreiranje izveštaja o zarobljavanju države i medija u Srbiji od strane vlasti kao prvi korak u rešavanju političke krize pod okriljem EU.

Prijatno popodne

Prijatno popodne sa predstavnicima Kvinte, piše u opisu fotografije na Instagram profilu buducnostsrbijeav, na kojoj su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predstavnici zemalja članica Kvinte i Evropske unije. Sa predsednikom Srbije bili su ambasador SAD Entoni Godfri, Francuske Žan Luj Falkoni, Nemačke Tomas Šib, Italije Karlo Lo Kašo, kao i zamenica ambasadora Velike Britanije Rebeka Fabrici i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.