Štir: Vučićev “neojugoslovenski pristup”

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Moguce da neko i zeli restauraciju nekih pozicija. Licno ni meni se pozicije iz 1985 nesto preterano ne dopadaju. Novi Sad je tada imao veca prihodovanja na talasu od ideologije relaksirane ekonomije nego Zagreb ali i mnogo vece cene i to ne samo zbog relaksiranja ekonomske neuracunljivosti kako na SAP Kosovu tako i u Donjoj Lendavi, Imotskom o Crnoj Gori da i ne govorimo. No takve price ne prolaze tako lako u Zagrebu, tesko da ih se seca i neko u Osjeku koji je tada bio mnogo blizi Novom Sadu po mnogo diversifikovanijim osnovama. Jos je manje i onih u Novom Sadu koji se toga secaju. Tek Beceju. Ambicije pak, to je jedno potpuno maglovito polje. Mozda su od prvorazrednog znacaja onima koji ih poseduju ali je njihov doseg, pogotovo u svetlu proteklih i odjekujucih ratova i agresija trecerazredan. Naravno da kao domorodac nisam objektivan jer od srpskohrvatske i hrvatskosrpske ekonomicnosti imam bljuvanje. Milosevic me je ubedio da je srpska politika spram hrvatskog naroda govnarska mozda cak i vise nego spram srpskog a Tudjman je potvrdio da je i hrvatska spram Srba isto to. Mada Njofra ni Hrvatsku nije preterano usrecio ali to je neka buduca prica koja ce da bude hajp tek kada nestane i poslednji Srbin u HR. I naravno kao sto to uvek biva kod drugorazrednih nacija, inicijator te bratske ljubavi koja traje vjekovma je uvek neko treci ali je prvorazredna mrznja koja se primila kapilarno domaca. Jugoslavenski pristup tek nije moguc. Za to na svenasem Balkanu treba imati Titov mozak i Lekina muda. Daleko je sunce hipsterizma. Vucicu ne verujem iz principa ali ako bi njegov odnos spram srpskohrvatskih odnosa uporedio sa prethodnicima to mu je negde 3- sto odgovara vrednosti od 2+ vulina.