Foto: EPA/ VALDRIN XHEMAJBivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izjavio je danas da je za region nekadašnje Jugoslavije najbitnije da države urede međusobne odnose, to jest odnose sa svojim prvim susedima.
“Moramo imati hrabrosti da se suočimo sa istinom o uzrocima ratova na prostoru Jugoslavije, a ne da se i dalje političari u regionu služe lažima i poluistinama”, rekao je Mesić na onlajn konferenciji u organizaciji Igmanske inicijative.
Dodao je da mu je žao što mora da konstatuje da su odnosi država u regionu u krizi, poput odnosa Srbije i Hrvatske, kao i Srbije i Crne Gore.
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je politička kultura ključni problem svih država Zapadnog Balkana i ona sprečava ideju normalizacije odnosa i normalnog dijaloga.
„Ta politička kultura koja je ispunjena agresijom nedvosmisleno svedoči da smo u stvari isti narod, ali sa različitim predznacima“, kazao je Tadić i dodao da je na sceni „primitivni patriotizam“ koji se očituje kroz naoružavanje.
Dodao je da je dodatni problem za region činjenica da se suočavamo sa globalnim izazovima.
Bivši predsednik Crne Gore Filip Vujanović izrazio je zabrinutost jer u regionu nema demilitarizacije, već države sada kupuju oružje kao nikada pre.
On je rekao da je Crna Gora dobar primer spremnosti za razgovor i za postizanje dogovora.
„O tome svedoče brojne činjenice, kao na primer sporazum Crne Gore i Bosne i Hercegovine, kojim su ustanovljene granice između dve države, što je prvi primer takve vrste u regionu“, kazao je Vujanović.
Dodao je da države Zapadnog Balkana moraju da izvršavaju svoje obaveze na putu ka EU, koje podrazumevaju i saradnju u regionu.
Bivši član Predsedništva Bosne i Hercegovine Mladen Ivanić ocenio je da političke elite u regionu nisu zainteresovane za saradnju.
„Oni su više zainteresovani za sukobe, jer smatraju da će tako biti politički značajniji, nego da sarađuju. To je potpuno poremećen pristup, koji je – nažalost – još uvek prisutan“, rekao je Ivanić.
Bivši predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković rekao je da ne može da bude ekonomske saradnje zemalja regiona, ukoliko u njima nema demokratije.
Predsednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić uputio je pismo učesnicima konferencije u kojem je naveo da je iskreno zalaganje za sprovođenje aktivnosti koje će doprineti rešavanju otvorenih pitanja zemalja regiona neophodno za nastavak procesa pomirenja i jačanja veza država Zapadnog Balkana.
“Kao neko ko pripada mlađoj generaciji, koja nosi teško nasleđe burne prošlosti, verujem da je vreme da se kao odgovorno društvo objektivno suočimo sa prošlošću i da okrenuti budućnosti ovaj region transformišemo u oblast mira“, kazao je Bečić.
Predsednik Saveta Igmanske inicijative iz Srbije Aleksandar Popov rekao je da je važno da se sagleda kako će se ekonomski investicioni plan EU odraziti na odnose u regionu, pre svega zato što slika odnosa u regionu nije ni malo sjajna.
Igmanska inicijativa je osnovana u novembru 2000. godine, kao jedinstvena mreža više od 100 organizacija građanskog društva, javnih ličnosti, profesora, antiratnih aktivista, analitičara, novinara i kulturnih stvaralaca iz Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore.
Igmanska inicijativa nastala je u znak sećanja na april 1995 godine, kada je grupa od 38 intelektualaca sa prostora bivše Jugoslavije, preko planine Igman, uspela da uđe u opkoljeno Sarajevo i tim činom demonstrira građansku solidarnost, prkos i otpor ratu i politici razaranja.
Održavanje konferencije „Dve decenije posle – Dve decenije od početka normalizacije odnosa dejtonske četvorke“ podržao je Evropski fond za Balkan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
