Što Vučić misli, to Vučević zbori

Kako ističe izvor našeg lista blizak naprednjacima, Vučević slovi za „Vučićevog trbuhozborca“ i njegova izjava o aktuelnom ministru odbrane i visokom funkcioneru SNS, iznova pokazuje da su Stefanoviću, čiju smenu zahtevaju i brojni odbori naprednjaka širom Srbije,  „odbrojani dani na visokim pozicijama u partiji i Vladi“.

“Prvi čovek” Novog Sada je takođe konstatovao da se “postavlja pitanje kako je moguće da Stefanović kao tadašnji ministar policije nije znao da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova porodica prisluškuju”.

S druge strane, on nije želeo da komentariše rad ministra zdravlja Zlatibora Lončara i ministarke državne uprave i lokalne samouprave Marije Obradović, čiju smenu takođe traži deo naprednjaka.

Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, Vučevića u stranci doživljavaju kao „izuzetno odanog“ Vučiću, i „uvek je do sada bio prvi koji je javno molio lidera SNS da se ne povlači sa te funkcije, kada je on to javno najavljivao, a potom se na istu temu oglašavao i predsednik Izvršnog odbora partije Darko Glišić“.

Između ostalog, on je u više navrata upoređivao predsednika Srbije sa čuvenim fudbalerom Lionelom Mesijem, a tvrdi se i da je blizak prijatelj predsednikovog brata, Aleksandra Vučića.

Prošle godine, prilikom izbora Vlade, naširoko se spekulisalo da će Vučević postati premijer, ali je „posle ozbiljnog vaganja“ Vučić odlučio da ta funkcija ponovo pripadne Ani Brnabić, koja se takođe smatra „veoma lojalnom predsedniku stranke“.

O bliskosti Vučića i Vučića govori i podatak da je upravo gradonačelnik Novog Sada, inače pravnik po struci, u decembru 2019. podneo krivičnu prijavu protiv predsednika Srbije i njegovog brata, „kako bi se pravosudno utvrdila istina i otklonila bilo kakva sumnja u njihovu umešanost u slučaj Jovanjica“.

Mada je tvrdio da je to učinio „samoinicijativnu“, veruje se da je i takav potez bio osmišljen u dogovoru sa Vučićem, kako bi se pokazalo da „niko pa ni predsednik nije iznad prava i pravde“.

Kao što se i očekivalo, Tužilaštvo za organizovani kriminal odbacilo je navedeno prijavu.  Vučević je pre dva meseca takođe izjavio da „postoji jedna klika, koja se etablirala kroz izvršnu vlast i verovatno preuzela deo kontrole državnog sistema“, te istakao da  „misli i na ministre“.

Govoreći o najnovijim porukama Miloša Vučevića, politikolog Mladen Mrdalj ukazuje za Danas:“Apsolutno sve što dolazi iz lokalnih odbora ili od drugih zvaničnika SNS je Vučićev stav, ili stav za koji se smatra da bi Vučić voleo da čuje”.

– Mislim da ovo nastavlja eskalaciju i da Vučićevo glumljenje iznenađenja u stvari podstiče takmičenje među članovima SNS ko će žešće napasti Stefanovica. Mislim da eskalacija napada tek sledi, konstatuje Mrdalj.

Sličan stav zastupa politikolog Stevan Vlajić, koji za naš list kaže da “Vučić potura svoje ljude da se obračunavaju sa liderima SNS frakcija i klanova, jer kao neprikosnoveni lider to ne sme da radi neposredno, već sve odluke koje njegovom glasačkom telu mogu da budu neprijatne donosi posredstvom svojih lojalnih funkcionera ili takođe lojalne Narodne skupštine”.

– Ali mislim da je i dobar deo onih koji ga podržavaju shvatio da je SNS interesna mašinerija koja je u nedostatku relevantnih protivnika, nakon devet godina suverene vladavine, počela da puca jer u tom mehuru interesa nema više mesta za sve. Nama ostaje da gledamo i da se kao građani nadamo da će se raspadati brže, jače i bolje nego što očekujemo, poručuje Vlajić.

Gogić: Nijedan odbor nema autonomiju

Povodom nedavnog saopštenja Srpske liste, lojalne zvaničnom Beogradu, u kojem se navodi da su i svi odbori SNS na KiM glasali da Nebojša Stefanović bude smenjen sa svih funkcija u stranci i državi, Ognjen Gogić, politikolog iz Kosovske Mitrovice, kaže za Danas: ”Naravno da je čitava stvar sa zahtevima odbora SNS za Kosova, kao iz drugih gradova po Srbije, iscenirana i orkestrirana iz najužeg kruga oko predsednika Vučića. Nijedan odbor SNS nema autonomiju, niti hrabrosti da tako nešto pokreće na sopstvenu incijativu, a još najmanje to imaju odbori sa Kosova. Zahtevima koji dolaze od odbora se želi pokazati da su članstvo i baza nezadovoljni Stefanovićem, a ne da je samo reč o obračunu u rukovodstvu.  Drugi aspekt je trajnija karakteristika srpske politike koja prevazilazi SNS. U novijoj srpskoj političkoj istoriji, najmanje od Miloševića pa nadalje, „glas“ Srba sa Kosova je uvek imao posebnu težinu u javnom mnjenju”. Kako precizira:”kada nešto dođe od kosovskih Srba, to je uvek predstavljano kao nešto od prvorazrednog nacionalnog značaja”.