Mislim da sporazum o Kosovu danas nije moguć i da je bolje izabrati zamrznuti konflikt i čekati vreme dok srpska i albanska strana ne budu spremne za neko rešenje, izjavio je FoNetu pukovnik u penziji, publicist i novinar Ljubodrag Stojadinović i poručio da za Kosovo ne treba ginuti.
Stojadinović je, u okviru serijala razgovora Kosinus, konstatovao da je zamrznuti konflikt vrlo sporan, ali da smatra da je u ovom momentu to bolje, nego tražiti rešenje „preko kolena“.
Za sada je neko rešenje vrlo neizvesno i neverovatno, ali može se verovati da će to tog vremena doći, rekao je Stojadinović novinaru Milenku Obradoviću.
Upitan kakav bi kompromis zadovoljio interese Srbije i njenih građana, Stojadinović je odgovorio da javnost u Srbiji ne zna šta se nudi u pregovorima i kakav bi mogao da bude eventualni kompromis. Prema njegovom objašnjenju, kompromis znači popuštanje u stavovima i jedne i druge strane, a mi ne znamo tačno kakav stav ima Kosovo, a kakav Srbija.
Stojadinović je podsetio da je u pregovorima predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio o nekoj vrsti razgraničenja, ali je ostalo nejasno šta to u stvari znači. On upozorava da je eventualno razgraničenje najopasnije, jer podrazumeva ili razmenu teritorija ili premeštanje stanovništva, a može da bude i jedno i drugo.
To nije sprovodivo bez velike nacionalne, ljudske i etničke katastrofe. Kada je Vučić govorio o razgraničenju, moj utisak je bio da on nema iskustva, niti je proučavao istoriju o seobi stanovništva, ukazao je Stojadinović. Kako je predočio, Briselski dijalog je jedna vrsta birokratskog usporavanja stvari i zato u sadašnjoj situaciji ne bi trebalo tražiti rešenje „preko kolena“. Rešenje za Kosovo ne može se naći ni na nekakvoj konferenciji, već je potrebna evolucija u odnosu Srba i Albanaca, a to se ne može postići sankcijama, nego rapidnim ulaganjem u taj prostor, ocenio je Stojadinović.
On je ukazao da su jug Srbije i Kosovo među najsiromašnijima delovima Evrope i sveta i da je proces osiromašenja otišao čak ispod standarda pojedinih afričkih zemalja.
Rešenje je u mogućnosti da svi ti ljudi žive mnogo bolje i da se novac uloži u privredu i zbližavanje, a za to su potrebna velika materijalna ulaganja kojih sada nema, obrazložio je Stojadinović.
On ne veruje ni da će Srbija pristati na članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, što pokazuje i trijumfalizam koji je srpsko rukovodstvo pokazalo posle neuspeha kandidature Kosova za prijem u Interpol.
„Sve što se radi proteklih godina usmereno je ka ostvarivanju sterilnih diplomatskih pobeda koje nemaju nikakav značaj“, stav je Stojadinović.
Prema njegovim rečima, posle takvih pobeda dolazi još veće zaoštravanje i pogoršanje odnosa nego što je bilo ranije. Stojadinović smatra da se danas odnosi Srba i Albanaca nalaze na najnižoj tački i konstatuje da su tabloidi u Srbiji puni militarističke retorike i najava rata. To je nešto što je rezultat čitavog tog procesa, dodao je Stojadinović i napomenuo da Srbi i Albanci ne mogu sami da reše problem, a da Evropska unija ili ne želi ili ne može da pomogne.
Potrebno je da se ne ratuje, već da se omoguće brza ulaganja u prostor juga Srbije i Kosova, ponovio je Stojadinović.
On je poručio da bi trebalo čekati da polako nestanu oni faktori i zamajci krize koji mogu da budu aktivirani svakog časa, što je interes i Srba i Albanaca. Stojadinović je zamerio srpskoj političkoj eliti da ne misli na stanovništvo, nego da isključivo govori o teritorijama na Kosovu.
Niko ne misli na stanovništvo koje živi ispod Ibra, a broj Srba tamo je za trećinu veći od broja Srba na severu Kosova, precizirao je Stojadinović.
On je uveren i da vlast ne razume poziciju Srba na Kosovu i da to pokazuju izjave političara.
„Ako je ono što govori Marko Đurić razumevanje, onda je to tragikomično i lišeno svake logike, jer on svaki dan izgovara trijumfalističke parole i ne poznaje život na Kosovu“, tvrdi Stojadinović.
Protiveći se referendumu o Kosovu, on je ocenio da je to „najmanje demokratski oblik izjašnjavanja“.
„Referendum je samo dihotomno pitanje između dve mogućnosti. Znači, da ili ne. To nije demokratija, nego kategorično opredeljivanje za jednu mogućnost koju ne definiše onaj koji se izražava, nego onaj koji donosi odluke“, objasnio je Stojadinović. Građani su, kako je rekao, delegirali svoje predstavnike u parlament i zato bi poslanici, zajedno sa Vladom, trebalo da odlučuju o Kosovu.
On je zamerio i predsedniku Republike Aleksandru Vučiću da se neovlašćeno meša u politička pitanja koja su u nadležnosti Vlade i parlamenta. Stojadinović ističe da rukovodstvo Srbije, pre svega, mora da se brine za položaj Srba na Kosovu i za njihovu bezbednost.
„Teza da Srbija bez Kosova nema smisla je ubitačna i samoubilačka. Moramo da budemo svesni šta je zakon jačeg i čemu moramo da se priklonimo“, naglasio je Stojadinović.
On prema Kosovu ima emotivni odnos kao prostoru na kome postoji deo srpske tradicije, ali smatra da za Kosovo ne treba ginuti.
„Ove ratne trube koje se čuju, čuju se od ljudi koji su nespremni da sami to rade, ali su spremni da pošalju druge da tamo ginu“, zaključio je Stojadinović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.