Stojanović: Nemačka postaje evropski hegemon

Upitan kako ocenjuje onu Evropsku uniju posle pada Berlinskog zida, taj talas entuzijazma i proširenja i sadašnju EU, gde posle „Bregzita“ Nemačka dobija dodatno bitniju ulogu, Stojanović odgovara da Nemačka postaje evropski hegemon i dodaje da je to reč koja se Nemcima ne dopada. Prema sopstvenim rečima, on to govori i u smislu koji može da ima neke negativne primese.

– Svaki hegemon može da diktira neki tempo i neke odluke koje nisu po volji onima sa kojima on to radi. Postoji, naravno, ta imperijalna teorija o silama koje su diktirale neke odnose u svetu i nisu uvek bile pozitivne. Posle pretvaranja Evropske zajednice u Evropsku uniju, Nemačka je zaista postala vodeća sila, jer taj takozvani tandem Pariz – prvo Bon, pa kasnije Berlin, ne funkcioniše sada ravnopravno i dobro. Dakle, jedna generacija francuskih lidera, koja nije bila tog kapiceteta, posle Miterana. Zemlja koja je ekonomski postala nadmoćnija nad Francuskom kao jakom ekonomijom, takođe u jednom času u Evropi, postala je najjača ekonomija Starog kontinenta i sa dobrom politikom koju je jedno vreme simbolizovao Kol, sa dugom tradicijom, 16 godina, a sada na kraju Merkelova. Tako da je osećaj nadmoći Nemačke u toj evropskoj familiji očigledan – ukazuje Stjanović.

Kako je naveo Panović, Angela Merkel, odlazeća kancelarka Nemačke, imala je sa svojim Berlinskim procesom ambaciju da napravi neku vrstu Maršalovog plana za prostor bivše Jugoslavije, ali se pokazalo da je veći garant da ovde pnovono ne dođe od međuetničkih sukoba kao devedesetih, pre neko prisustvo NATO pakta, nego ekonomija. Stojanović je prokomentarisao ovo zapažanje.

– Bez obzira što su naši ekonomski odnosi sa Evropskom unijom egzistencijalno važni, često se favorizuje, ja mislim umišljeno, iz nekih političkih i politikanskih razloga, strah od, recimo, kineskog ili ruskog novca, investicija ovde i uticaja. Daleko je veći ekonomski uticaj EU. Sedamdeset posto investicija što dolazi, dolazi tu. Zanemarljive su u tim razmerama, recimo investicije, čak i kineske i ruske ovde, u odnosu na ono što stiže sa zapadne strane, bez obzira da li je to Nemačka pojedinačno, ili EU. Unija je napravila jedan politički promašaj, time što je malo zabatalila Zapadni Balkan – kaže Stojanović.

On podseća da haos u EU dugo traje, da ona ide iz krize u krizu, te da oni ne mogu da se organizuju i da dođu do neke vrste homogenizacije, da bi bili efikasniji na spoljnopolitičkom planu.

Na pitanje kako komentariše paradoks u kome se sa zapada žale na maligni uticaj Rusije i Kine, dok sa druge strane postoji realan otpor da se Zapadni Balkan bolje integriše, Stojanović odgovara da je to, po njegovom sudu, politička dvoličnost.

– Kada pogledate kolike su kineske investicije u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji… Holandija ima ogromnu razmenu sa Kinom i daleko više investira Kina tamo u te zemlje. Ovde, u poređenju sa tim milijardama, jer to su iznosi koji se kreću od deset do trideset milijardi… Investicije koje su ovde, od kojih počinje evropski strah od uticaja Kine i Rusije su zanemarljive – objašnjava Stojanović.