Stojanović: Vlast samo gubitkom glasova može da promeni politiku prema Rusiji

Odluka o tome da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji će, kakva god da bude, biti u funkciji očuvanja vlasti, ali ta odluka ima svoje konsenkvence koje nisu male, ističe Stojanović.

Ona je u emisiji „Iza vesti“ rekla da smo sa različitim konsekvencama bili suočeni i devedesetih godina prošlog veka tokom vladavine Slobodana Miloševića.

„Mislim da je to građanima jasno, da postoji strah od konflikata“, istakla je Stojanović za N1.

Prema njenim rečima, problem je što predstavnici međunarodne zajednice kada se obraćaju Srbiji sve kažu diplomatski i uvijeno. „Što manje diplomatije, a direktnih poruka može da doprinese nekoj promeni“, kaže.

Upitana čime Zapad može da nas „natera da uvedemo sankcije Rusiji“, Stojanović ističe da to nije pitanje ucena i kondicionalnosti. „Mislim da je jasan stav EU da Srbija sa ovakvom politikom i ovakvom vlašću neće ući u EU još 20 godina dovoljna da poremeti jačinu vlasti u zemlji“, dodaje.

Stojanović kaže i da ne misli da bi uskraćivanje novčane pomoći EU Srbiji bilo rešenje jer, kako dodaje, ovoj vlasti koja je povezana sa kriminogenim strukturama i kojoj su svojstveni korupcija i pranje para, novac od EU ne znači mnogo.

Sa druge strane, kako dodaje, ovoj vlasti bitno je da li će Angela Merkel da dođe da se slika sa Vučićem i da mu podršku pred izbore.

O mogućnosti regionalnog konflikta: „Plašim se da šibica može da bude bačena uskoro“

Povodom negativnih izveštaja o stanju ljudskih prava u Srbiji koja stižu od početka aprila iz više međunarodnih organizacija, ali i Stejt departmenta, ona navodi da se plaši da je tačna Vučićeva sarkastična procena da bi – da smo uveli sankcije Rusiji, u delu tih izveštaja bili pozivitno ocenjeni. Ona ipak smatra da to ne bi uticalo na ocene nezavisnih međunarodnih organizacija kao što je Fridom haus.

„Dobili bi hvalospeve od strane EU, SAD i ostalih…Dobili bismo pohvalu. Plašim se da bi ona opet značila okretanje glave pred problemima koji ovde u budućnosti, ne tako dalekoj, mogu da dovedu do konflikta. „Sada se već plašim da šibica može da bude bačena uskoro“, istakla je Stojanović.

Ona ocenjuje da izjave Aleksandra Vulina o EU, kao i spominjanje RS, Kosova i naoružanja u regionu su poruke koje mogu da dovedu brzo do nekog konfikta kod nas. Precizirala je da misli na regionalan konflikt, a ne unutar zemlje.

Ističe da ovde nije u pitanju klasično prelivanje krize iz Ukrajine, već da smo mi podneblje u kojem je moguće da se proruske snage mobilišu i da to utiče na konflikte kod nas.

Što se samog izveštaja Fridom hausa o stanju ljudskih prava u Srbiji tiče, ona naglašava da su kritike gore od 2018. godine kada smo „pali u hibridni režim“. „Ovo je najgori pad od tada, i u korupciji i slobodi medija pali smo duplo više nego prethodnih godina. Verujem da će ovo da ima veću pažnju u EU zbog straha od posledica, jer nakon napada Rusije vidi se šta može autoritarna vlast koja ima podršku Rusije da uradi ako dođe do toga“, navela je Stojanović.

„Mi već neko vreme odustajemo od puta ka EU“

Stojanović ističe i da mi već neko vreme odustajemo od puta ka EU. Ona je dodala da Evropa na rusko ukrajinsko pitanje gleda prilično crno-belo i ujedinjena je oko stava da je Rusija počinila agresiju, za razliku od pitanja vezanih za Balkan i Kosovo.

„Čini mi se da ćemo na ovom pitanju morati što jasnije da se opredelimo i da će ono uticati na stav EU prema Srbiji“, dodala je Stojanović.

„Mislim da je jedan dan jedno, a drugi drugi dan drugo – i dalje politika vlasti, da pokušavaju da balansiraju između dva različita stava i čini mi se da jednu stvar pričaju iza zatvorenih vrata sa ambasadorima, diplomatama i predstavnicima međunarodne zajednice, a drugu stvar pričaju javno“, rekla je ona.

Ističe i da je začuđujuće da je Vučić izjavu o tome da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji i da neće ugroziti svoje nacionalne interese, dao za Fajnenšel tajms, a ne za unutrašnju upotrebu. „To nije poruka samo građanima Srbije već i EU. I utoliko gore“, dodala je.

Povodom izjava Vladimira Bilčika o posledicama koje će uslediti po Srbiju, ona navodi da to jeste pretnja, ali da ona ne bi poput Bilčika tu povezivala pitanje suvereniteta država. „Ova odluka se bazira na poštovanju međunarodnog prava i poštovanju ljudskih prava“, rekla je Stojanović.

Prema njenim rečima, odluka suprotna onoj koje su donele zemlje EU nas svrstava u grupaciju zemalja koje ne poštuju ljudska prava, poput Kine i drugih zemalja Azije koji su daleko od toga da se mogu nazvati demokratskim.

Da li Srbija prestaje da biva faktor bezbednosti na Balkanu?

„Mislim da smo uvek bili faktor nebezbednosti“, ocenjuje Stojanović, i dodaje da je odnos međunarodne zajednice prema nama perslikana situacija iz 90-tih, kad je Milošević bio po volji Zapada, pa prestao to da bude.

Podseća i da je Vučić u prvom naletu ruskih napda na Ukrajinu rekao da to jeste kršenje međunarodnog prava, ali da je kasnije u svim sledećim nastupima u zemlji, pogotovo u tabloidima, sve otišlo u drugom smeru.

Ona ocenjuje da pretnje Srbiji zbog toga što nismo uveli sankcije Rusiji moraju da prerastu u nešto mnogo konkretnije da bi napravile razliku.

Istakla je i da je kada je nastao SNS, on otcepljen od SRS-a koja nikada nije bila za EU i da je procena SNS bila u tom momentu da mora da promeni perspektivu da bi uspela da ima dovoljan broj glasača. „I sada, odluku će vlast da donese gledajući da li im to utiče na opstanak na vlasti ili ne“, kaže.

„Mislim da je naša vlast i dalje proruska, da su iste vrednosti kao 90-tih, da su ti ljudi isti“, kazala je Stojanović i dodala da su oni u zadnjih 10 godina radili na tome da EU nije nešto što građanima treba, što je rađeno kroz provladine i proruske medije i da je sve pitanje procene da li imaju dovoljno birača „koji su progutali tu priču“ i da li mogu da odustanu od EU.