Stojković: Jedino rešenje za veću izlaznost na izborima je ujedinjenje opozicionih aktera

Nemamo nameru da budemo još jedna posebna lista u atomiziranoj opoziciji, ali u nekoj varijanti objedinjavanja, na čemu i dalje radimo, ponudićemo direktno učešće pojedinih priznatih i javnosti poznatih ljudi iz naših redova, dodala je ona.

Da li je moguća i koliko po vašem mišljenju može da bude učinkovita zajednička lista opozicije?

Slično kraju devedesetih godina 20. veka, mi se ponovo nalazimo u situaciji kada je samo udružena snaga svih antirežimskih elemenata dovoljno snažan podsticaj za građane da izađu na birališta i glasaju protiv naprednjačke koalicije. Nepoverenje prema političkim strankama dovelo je do stanja u kome postoje dva potpuno različita scenarija budućih izbora. Prvi scenario vezan je za situaciju u kojoj će se u ponudi naći više lista opozicije i gde će se očekivati od građana da se opredele za pojedinačne stranke ili manje koalicije na osnovu nekakvih ideoloških odrednica. Problem sa uspehom ovakve strategije je činjenica da ne postoje snažne partije bilo kog dela političkog spektra koje mogu da pobude poverenje i interesovanje većeg broja građana. Utisak je da građani neće biti previše zainteresovani da izađu na izbore kako bi pojedine stranke prešle cenzus i uključile se u rad naprednjačkog parlamenta. Jedino rešenje za veću izlaznost na izbore jeste ujedinjenje opozicionih aktera i razumevanje da u Srbiji danas ne postoji politika, pa samim tim ni politička ideologija koja bi opredelila građane za pojedinačne partije. Danas nam je ponovo potrebna sinergija antirežimskih snaga i jasna ideja na izborima – rušenje korumpiranog i mafijaškog sklopa naprednjačkog vladanja. Na moju veliku žalost, ponovo smo se vratili u pretpolitičko stanje države gde kompeticija političkih ideja nema snagu na izborima, već je nužna borba za elementarne civilizacijske vrednosti. Samo nada da postoji veća snaga koja se može suprotstaviti naprednjačkoj viziji autokratske države, može povećati izlaznost na izbore, probuditi apstinente i povećati šansu za neki bolji rezultat na izborima.

Nemam, međutim, poverenje u lidere opozicionih partija da će uspeti da naprave ovakvu referendumsku atmosferu za izbore, to jest da će uspeti da naprave zajednički front. Naravno, još uvek postoji mogućnost da će se to i dogoditi.

Da li ste za razdvajanje izbora i na kojim nivoima bi trebali da budu razdvojeni?

Jedan od najvažnijih zahteva u platformi za pregovore o izbornim uslovima pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta jeste razdvajanje izbora – na svim nivoima. Skupština slobodne Srbije je učestvovala u pisanju ove platforme, a u našem detaljnom dokumentu nalaze se sva pojašnjenja i argumenti zbog čega je to važno i na koji način se spajanje različitih nivoa izbora sudara sa pravnim aktima koji postoje u Srbiji, uključujući i Ustav RS. Pored sasvim jasnih prilika za intenziviranje funkcionerske kampanje i protivpravnog učešća Aleksandra Vučića u predizbornim radnjama SNS-a na svim nivoima (od lokalnog, preko republičkog do predsedničkog) ukoliko su izbori spojeni, problem je i u imenu nosioca liste na svim izborima. Praksa je da Vučić bude nosilac izborne liste čak i za izbore za Savete mesnih zajednica, što je svakako protivustavna radnja, o čemu smo ponudili pravne argumente u našem nacrtu platforme. Znamo da je to najvažniji element izbora za SNS jer ta stranka nema ugled i podršku u narodu bez autoriteta vođe.

Ukoliko bi izbori bili raspisani pre kraja godine, da li bi opozicija trebalo na njih da izađe?

Ranije zakazivanje izbora bilo bi potpuno poništavanje svrhe i smisla pregovora o izbornim uslovima budući da jedan od zahteva opozicije podrazumeva da se implementacija dogovorenog obavlja najmanje šest meseci. Ne verujem da će se vlast, to jest Aleksandar Vučić opredeliti da to uradi i to samo zbog evropskih učesnika u pregovorima i njihovog nadzora. Ukoliko se to ipak desi, mislim da bi opozicija trebalo da razmisli na koji način da pristupi ovom pitanju. Moje mišljenje je da je nužno pokrenuti proteste koji će imati jasan cilj da se ovakva eventualna odluka poništi, što bi moglo da pokrene i energiju i zainteresovanost građana za same izbore koji bi onda bili raspisani za proleće sledeće godine. Problem je, opet, u tome što bi ovakva aktivnost zahtevala zajedničko delovanje opozicije, a to je najslabija tačka antirežimskih snaga.

Da li se u SSS razmišlja o izlasku na predstojeće izbore?

Skupština slobodne Srbije nije nastala sa idejom izlaska na izbore u organizovanom obliku, već nam je plan bio da ojačamo opozicionu scenu i podignemo učešće građana u političkim dešavanjima, kao i da napravimo temeljna dokumenta za promenu sistema u Srbiji nakon smene ove vlasti. Apolitičnost i apatija koji su zahvatili stanovništvo Srbije jeste razlog našeg tonjenja u autokratiju i predaje vlasti u ruke partijskih poslušnika. S obzirom na stanje razjedinjenosti opozicije i ogromne poteškoće koje smo iskusili u naporima da se napravi jak opozicioni front, sada intenzivno razmišljamo o tome da li naše direktno uključivanje u izbore može doprineti jačanju i okupljanju. Nemamo nameru da budemo još jedna posebna lista u atomiziranoj opoziciji, ali u nekoj varijanti objedinjavanja, na čemu i dalje radimo, ponudićemo direktno učešće pojedinih priznatih i javnosti poznatih ljudi iz naših redova. Najvažnije nam je da se otvore prilike za suštinsku promenu sistema vladanja i osnaživanje institucija države koje je ova vlast do temelja uništila.

Da li bi još jedan bojkot izbora previše koštao opoziciju?

Ovo pitanje ima dva odgovora, u zavisnosti od toga kako se posmatra cena koju su opozicione partije platile zbog bojkota. S jedne strane, definitivno je bojkot doveo do toga da stranke nemaju prihode od države budući da ne učestvuju u radu formalnih institucija. Finansije svakako jesu jako važan aspekt stranačkog organizovanja i funkcionisanja. S druge strane, stoji i činjenica da su partije bojkotom pokazale da nisu zainteresovane samo za novac i isprazno obitavanje u besmislenom političkom trenutku, već da se mogu i na drugi način uključiti u antirežimsko delovanje. To bi trebalo da bude veliki moralni dobitak za ugled opozicionih partija u narodu. Problem je, međutim, u tome što, čini mi se, nisu uspele da dovoljno kapitalizuju svoju „žrtvu“, to jest nisu uspele da ubede građane da su sasvim iskrene i odlučne u borbi koja se od njih očekuje. I dalje nam izgleda da postoje brojne kalkulacije, oličene pre svega u međupartijskoj borbi, zbog kojih ne mogu da poentiraju na slici neupitnih boraca za istinu i pravdu na strani nas – građana. Suštinski, opozicione stranke nisu uspele da značajnije povrate poverenje, iako je bojkot bio sjajna prilika da to urade.

Kakav je vaš stav o rešavanju kosovskog problema?

Skupština slobodne Srbije nije detaljno raspravljala o ovom pitanju zato što nam je ideja bila da okupimo opozicione faktore oko ciljeva koji su nam svima zajednički – sloboda institucija, sloboda informisanja i slobodni izbori – a ne oko problema za koje ne možete pronaći dve organizacije koje imaju isto rešenje. Drugim rečima, pitanje Kosova je povod za razjedinjavanje, a ne za ujedinjavanje. Takođe, mi smo stava da se detaljni plan za Kosovo ne može napraviti bez znanja šta je ovaj režim uopšte potpisao i šta je već predao u ruke vlastima na Kosovu. Ljudi koji se nalaze u SSS su profesionalci koji žele da barataju činjenicama pre nego što se upuste u pravljenje detaljnog plana i politike po ovom pitanju. Načelni stav je da se mora preduzeti sve što će obezbediti normalan život srpskom stanovništvu na Kosovu, kao i da se osiguraju kulturna dobra koja pripadaju istorijskom i kulturnom nasleđu našeg naroda. Kakva će biti forma odnosa sa Kosovom manje je važno pitanje u odnosu na živote ljudi i njihova civilizacijska prava na toj teritoriji.

Da li bi evrointegracije bile ubrzane kada bi Srbija postala članica NATO-a? Da li biste podržali učlanjenje Srbije u Alijansu?

Pretpostavka je da bi članstvo u NATO ubrzalo evrointegracije, ali postoje mnogo temeljniji problemi koji stoje na putu našeg ulaska u EU. U ovom trenutku, Alijansa nam ne može pomoći na evropskoj trasi, s obzirom da ne zadovoljavamo praktično ni jedan zvanični uslov normalizacije države. Hajde da prvo savladamo ono što konkretno jesu uslovi za otvaranje i zatvaranje poglavlja definisanih u dokumentima za pridruživanje EU. Ako to nismo u stanju, NATO je poslednje pitanje koje treba da nas muči. Lično nemam nikakvih simpatija za militarna pitanja, bez obzira da li se radi o NATO ili bilo kojoj drugoj vojnoj organizaciji, uključujući i Vučićevu politiku naoružavanja i populističke promocije nekakve vojne moći.

Da bi kontrola izbora bila efikasna, stranci ili pokretu neophodno je 8.000 kontrolora na nivou cele Srbije. Sa zamenicima, taj broj se udvostručuje. Mogu li opozicione organizacije da obezbede makar minimum od tog broja?

Opet dolazimo do osnovnog problema – ujedinjavanja opozicione scene. Mišljenja sam da niti jedna opoziciona organizacija, ili manja koalicija, ne može samostalno da organizuje toliki broj kontrolora. Stranke će morati da razumeju da bez građanskih organizacija, koje će direktno učestvovati u njihovim politikama, nema načina da se skupi dovoljan broj zainteresovanih dobrovoljaca za čuvanje izbornih kutija. Sinergija, energija, masovnost kroz ujedinjeni front, jedino mogu da podignu dovoljno nade i borbenost kod ljudi koji bi, za početak izašli na izbore, a onda i bili spremni da se direktno angažuju tokom izbornog dana.