Stoltenberg neće vršiti nikakav pritisak na Vučića

Kako naglašavaju naši sagovornici, „Stoltenberg bi želeo da Srbija otpočne proces pridruživanja Srbije NATO, ali neće vršiti nikakav pritisak na rukovodstvo Srbije“.

„Prvi čovek NATO će preneti i jasnu poruku da je neophodno da Srbija sledi spoljnu i bezbednosnu politiku zemalja članica Evropske unije, kao država koja je kandidat za članstvo. Takođe, razgovaraće se o nedavnom incidentu na severu Kosova, kada je Hašim Tači posetio prelaz Brnjak i jezero Gazivode, o čemu je Vučić pisao Stoltenbergu. Za NATO u toj poseti ništa nije sporno i neblagonaklono je gledao na podizanje borbene gotovosti Vojske Srbije. U fokusu će biti i situacija u BiH, i u Makedoniji, posle referenduma o imenu. Pojedini oficiri Vojske Srbije zalažu se za produbljivanje saradnje Srbije sa Alijansom, po modelu Austrije, Švedske, ili Finske, što ne bi značilo i članstvo u NATO“, kažu diplomate.

Prema zvaničnoj najavi iz sedišta NATO, Stoltenberg u Srbiji boravi od 6. do 8. oktobra i susrešće se sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić. U ponedeljak će Stoltenberg zajedno sa Vučićem u Mladenovcu prisustvovati otvaranju vežbe za otklanjanje posledica vanrednih situacija „Srbija 2018“, u organizaciji NATO Evroatlantskog centra za koordinaciju aktivnosti u pružanju hitnog odgovora (EADRCC) i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Potom će Stoltenberg i Vučić imati diskusiju na temu „liderstvo za bezbednost regiona“ u hotelu Hajat u Beogradu u organizaciji Beogradskog bezbednosnog foruma, a predviđeno je i da se generalni sekretar NATO susretne sa studentima Filološkog fakulteta u Beogradu. Kako Danas saznaje, ne očekuje se da Stoltenberg ovoga puta poseti i Kosovo.

Generalni sekretar NATO je prošle sedmice u obraćanju novinarima uoči sastanaka NATO ministara istakao da je ova poseta Srbiji „dugo planirana“.

„Srbija je blizak partner NATO-a i radujem se što idem u Beograd. Proveo sam detinjstvo u Beogradu, tako da je uvek lepo vratiti se tamo. Ali, pored toga, naravno, idem tamo jer imamo vežbu civilne pripremljenosti, koja je najveća ikada, i prva takve vrste koju izvodimo u Srbiji. A važna je sama činjenica da smo u mogućnosti da dokažemo ili da pokažemo da NATO ne samo da je vojni savez, koji se bavi vojnim pretnjama, već da je NATO takođe savez koji može da pomogne da se odgovori na prirodne katastrofe, koje smo već videli ranije u tom delu Evropu, i da takođe pomaže da se uspostavi okvir za objedinjavanje civilnih i vojnih kapaciteta za odgovore na prirodne katastrofe. Očekujem, naravno, da ćemo razmotriti situaciju na Kosovu i moja glavna poruka jeste da je potrebno da sve strane pokažu uzdržanost i da mi u potpunosti podržavamo dijalog Prištine i Beograda, kako bi se rešila sva pitanja i svi problemi koje vidimo u odnosu Beograda i Prištine. KFOR je prisutan (na Kosovu), KFOR ima preko 4.000 vojnika, i igra ključnu ulogu u obezbeđivanju sigurnosti i stabilnosti na Kosovu“, poručio je nedavno Stoltenberg.

Strah Rusije

Podsetimo, prema tvrdnjama diplomata, Rusija je najzainteresovanija za to da BiH, Makedonija i Srbija ne uđu u NATO. „Ruse plaši činjenica da bi Srbija i Kosovo posle postizanja pravnoobavezujećeg sporazuma krenuli putem učlanjenja u NATO. Vučić je, s druge strane, ponovio Putinu da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji i da neće ući u NATO“, naveli su izvori Danasa u kontekstu prošlonedeljne posete predsednika Srbije Moskvi.

NATO i „Politizacija fakulteta“

Književnik i prevodilac Dragan Mraović uputio je danas protest dekanki Filološkog fakulteta u Beogradu LJiljani Marković zbog gostovanja generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga koje je ocenio kao „politizaciju i političku indoktrinaciju“ na fakultetu. „Sa nevericom sam primio vest da je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg imao na Filološkom fakultetu u Beogradu susret sa studentima skandinavskih jezika“, navodi se u pismu, uz napomenu da Stoltenberg nije držao lekcije iz svog maternjeg jezika. „To što je njemu jedan od tih jezika prvi nije dovoljno da njegovu političku funkciju uvodite na fakultet, jer on tamo nije držao lekcije norveškog jezika, već je insistirao na tome da je NATO defanzivna organizacija, koja postoji ne da bi napadala ili širila moć, već da bi odbranila ili sačuvala neko stanje mira“, ocenio je Mraović.