Jens Stoltenberg Foto: EPA/JULIEN WARNANDGeneralni sekretar NATO Jens Stoltenberg je danas priznao da među članicama alijanse postoje neslaganja u vezi trgovine, klimatskih promena i iranskog atomskog programa, ali je konstatovao da je svih 29 zemalja jedinstveno što se tiče potrebe međusobne odbrane.
Snaga NATO je da smo, uprkos tim razlikama, uvek bili u stanju da se ujedinimo oko naših osnovnih zadataka. A to je da zaštitimo i branimo jedni druge, rekao je Stoltenberg.
On je povodom obeležavanja 70 godina od formiranja NATO, ocenio je da su Severena Amerika i Evropa napravile najjaču alijansu u istoriji i istakao, da bez obzira na spekulacije, Alijansa ima „nepodeljnu podršku“ amerčkog predsednika i Kongersa što se odgleda i u sve većem prisustvu američkih snaga u Evropi.
„Tokom 70 godina veza između Severne Amerike i Evrope, od NATO je napravljena najjača Alijansu u istoriji. U nepredvidljivom svetu mi radimo svaki dan kako bi sprečili konflikte i očuvali mir za oko milijardu ljudi“, kaže Stoltenberg, prenose Vijesti.ba.
Generalni sekretar NATO je najavio da će ministri 29 članica 3. i 4. aprila biti u Vašingtonu kako bi obeležili 70. godina postojanja Alijanse.
Tim povodom Stoltenberg će se sastati predsednikom SAD Donaldom Trampom i održati govor tokom zajedničkog sastanka američkog Kongresa i ministra NATO članica.
„To će biti prilika da se proslavi 70 godina mira i prosperiteta za naše nacije, ali i mogućnost da se zajednički pogleda ka budućnosti“, poručio je Stoltenberg u Vašington.
On je rekao da će ministri na sastanka u Vašingtonu razmotriti sledeće korake u odnosima sa Rusijom u svetlu kršenja Ugovora o nuklearnim raketama srednjeg dometa i krize u oblasti Crnog mora.
„Rakete koje Rusija raspoređuje sve nas čine manje bezbednim“, ocenio je Stoltenberg.
On je upozorio da je NATO zabrinut i zbog ”agresivnog modela” ponašanja Rusije, uključujući njene akcije protiv Ukrajine, i najavio učešće NATO brodova u vojnoj vežbi u Crnom moru.
Stoltenebrg je naveo da će ministri država članica NATO, u Vašingtonu razgovarati i o borbi protiv terorizma i postizanju političkog dogovora u Avganistanu.
„Načinili smo veliki napredak u borbi protiv Islamske države. Milioni ljudi su oslobođeni represije, a ISIS više nema ni teritorijalno uporište“, poručio je generalni sekretar NATO.
Sastanak NATO u Vašingtonu završava se diskusijom o podeli odgovornosti unutar Alijanse koja se prvenstveno odnosi na doprinose u oblasti finasiranja obrane.
„Posle godina smanjivanja budžeta, sada ga širimo. Već četiri uzastopne godine vidimo rast investiranja u odbranu. Od 2016. godine evropski saveznici i Kanada dodali su 41 milijardu dolara svojim budžetima za odbranu. Do kraja sledeće godine to će porasti na 100 milijardi dolara“, rekao je Stoltenberg.
On je najavio više investicija u raketne sisteme, dronove, vazduhoplove, vojnu infrastrukturu i mobilnost.
Govoreći o odnosima NATO i SAD, Stoltenberg je rekao da, bez obzira na spekulacije, Alijansa ima „nepodeljenu podršku“ amerčkog predsednika i Kongersa što se, prema njegovim rečima, ogleda i u sve većem prisustvu američkih snaga u Evropi.
„Ne mogu da zamislim snažniji signal posvećenosti SAD evropskoj bezbednosti od slanja sve više trupa u Evropu“, zaključio je Stoltenberg.
On će sutra u Vašingtonu razgovarati sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i obratiti se Kongresu SAD.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
