Stradala dva brata – turska državljanina

Gradilište kod Čortanovaca deo je rekonstrukcije i izgradnje dvosmerne pruge od Beograda do Novog Sada, koji se finansira iz ruskog kredita a glavni izvođači su Ruske železnice. Na trasi tunela su, međutim, radili podizvođači, turska firma Railtech construction sa sedištem u Londonu koja je krajem juna registrovala podružnicu u Srbiji, pa se pretpostavlja da na ovom projektu rade tek nekoliko meseci.

Prema nezvaničnim informacijama, dvojica stradalih bili su braća, a na gradilištu koje se prostire na oko šest kilometara među preko 600 angažovanih radnika bilo je i njihovih sunarodnika i rođaka, od kojih je jedan učestvovao u identifikaciji.

Od početka godine, koju je Vlada Srbije proglasila godinom bezbednosti i zdravlja na radu, obavljajući posao stradalo je najmanje 38 radnika, od čega je 18 poginulo na gradilištima.

U prošloj godini crna statistika zaustavila se na 53 smrtna slučaja, od kojih je 15 bilo na gradilištima. Visoka smrtnost i brojne povrede u građevinarstvu godinama učestvuju od 30 do 50 odsto u svim nesrećama koje se dogode na radu, a u sindikatima objašnjavaju da je jedan od razloga potpuni haos koji vlada prilikom izbora izvođača.

– Naše najjače kompanije, Mostogradnja, Hidrogradnja, Planum, Jedinstvo iz Sevojna ili Energoprojekt, koje još uvek zapošljavaju visoko stručne kadrove, ne uspevaju da dobiju poslove koje finansira država. Oni tako gube licence, prinuđeni su da za „mrvice“ rade kao podizvođači. Strane kompanije koje poslove dobijaju ili na tenderima, ili imaju prednost jer njihove države daju Srbiji kredite, sada su počele da i mesto podizvođača popunjavaju nekim stranim, nepoznatim firmama. Ne znamo ništa o njima, kakve reference imaju, kakve radnike upošljavaju, da li su kvalifikovani ili je to sirotinja skupljena sa ulice. Na našim gradilištima rade Turci, Pakistanci, Albanci, Indijci, Makedonci – tvrdi za Danas Saša Torlaković iz Samostalnog sindikata građevinara.

Do kraja jučerašnjeg dana Danas od srpskog ogranka kompanije Railtechltd nije dobio odgovor na pitanje zbog čega radnici koji su danas poginuli nisu imali zaštitnu opremu, poput sigurnosnog pojasa i da li su na gradilištu tunela i vijadukta angažovani samo radnici iz Turske.

Iz Ruskih železnica najavili su saopštenje povodom pogibije dva radnika, ali ono do zaključenja ovog izdanja nije bilo dostavljeno medijima.

Koliko vredi život radnika

Iako vlast godinama najavljuje oštru borbu protiv sive ekonomije, najveći broj radnika na crno je u građevinarstvu i ugostiteljstvu. Uprkos stalnim kontrolama gradilišta, broj nesreća se ne smanjuje, a inspekcije odgovornost prebacuju na pravosuđe. Od 2012. godine, po krivičnim prijavama Inspektorata za rad, zbog pogibije radnika nije izrečena nijedna zatvorska kazna u visini koju propisuje zakon – od dve do 12 godina. Samo je u jednom slučaju označeni krivac dobio godinu dana zatvora. Nedavno je okončan i deo procesa koji se vode protiv odgovornih za smrt radnika na gradilištu u Ulici kneza Miloša, 29. avgusta prošle godine, a sud je odlučio da jednog od rukovodilaca, koji je priznao krivicu, osudi na 23 meseca zatvora, uslovno na četiri godine, protiv dva rukovodioca postupak još traje a za dva je tužilaštvo odložilo krivično gonjenje, jer su na osnovu oportuniteta uplatili po 250.000 dinara.

Tragičan prizor

Kako je javila reporterka N1, na licu mesta pada radnika vidljivi su tragovi krvi, šlemovi, obuća, ali i iskidani zaštitni pojasevi. Iz Hitne pomoći u Novom Sadu je rečeno da su dobili poziv juče ujutru oko 7.50.